Kosovo i Srbija 'sigurne zone' za begunce od zakona

Zvanična Priština i Beograd nemaju saradnju kada su u pitanju pravosudne institucije, pa ima slučajeva u kojima osobe od kosovskih pravosudnih organa pobegnu u Srbiju i obrnuto.

Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu i Bojana Pavlović iz KRIK- a (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije u Srbiji) podvlače da oni koji imaju problema sa zakonom na Kosovu ili u Srbiji svakako koriste činjenicu što dve strane nemaju uspostavljene diplomatske odnose ili međuinstitucionalnu saradnju.

Miftaraj: Kosovo i Srbija raj za osobe koji beže od zakona

Ehat Miftaraj, izvršni direktor Kosovskog Instituta za pravdu ukazuje da građani Kosova i Srbije, koji imaju problema sa zakonom, svakako koriste činjenicu što dve strane nemaju uspostavljene diplomatske odnose i međuinstitucionalnu saradnju.

Dodaje i da je Srbija ta koja okleva da poveća nivo saradnje među pravosudnim institucijama u cilju procesuiranja osoba protiv kojih se vode krivični postupci ili koji su osuđeni za neko krivično delo, pa tako osobe koje gone pravosudne kosovske institucije ne mogu biti izručene Prištini i slobodno se kreću na teritoriji Srbije. Miftaraj ističe da je ista situacija i sa osobama koji od zakona i pravde u Srbiji pobegnu na Kosovo.

„Imamo slučajeve da se građani Kosova kriju u Srbiji, ali takođe se koriste i druge zemlje sa kojima Kosovo nema saradnju i često može da se kaže da se koristi Španija, gde imamo bar jednog kosovskog državljanina, koji je na Kosovu izvršio ubistvo i pobegao u Španiju, koja ga nije identifikovala niti izvršila zahtev za privremeno hapšenje ili izručenje. To je slučaj supruga Diane Kastrati (Adnan Jashari), koji je pobegao u Španiju, a (ova zemlja) nije ponudila saradnju kosovskim vlastima“, objašnjava Miftaraj.

Dodaje da, osim Srbije i Španije, saradnju sa pravosudnim institucijama izbegava još Kipar, Rumunija i Slovačka, koje takođe nisu priznale nezavisnost Kosova. Zato se u pomenutim zemljama i kriju kosovski državljani, koji su bekstvu zbog problema sa zakonom, zaključuje Miftaraj, izvršni direktor Kosovskog Instituta za pravdu.

Pavlović: U Srbiji se kriju biznismeni protiv kojih se vode postupci

Novinarka KRIK- a (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije u Srbiji) Bojana Pavlović za RSE ocenjuje da su i Kosovo i Srbija “sigurne zemlje” za ljude protiv kojih se vodi neki krivični postupak ili koji su već osuđeni za neko krivično delo.

Ona napominje i da se KRIK bavio Zvonkom Veselinovićem i Milanom Radoičićem “koji su ovde kod nas (u Srbiji) već poznati poslovni ljudi koji su u poslu sa državom a protiv njih su se vodili brojni krivični postupci.

Milan Radoičić je biznismen sa severa Kosova i potpredsednik Srpske liste kog kosovske vlasti povezuju sa ubistvom srpskog opozicionog političara Olivera Ivanovića januara 2018. godine. Za njim je bio raspisan nalog za hapšenje 2019. godine ali se on nalazio u Srbiji i nije mogao da bude procesuiran. U međuvremenu je marta 2021. godine nalog za hapšenje za Milanom Radoičićem samo povučen, bez ikakvog objašnjenja.

Inače, protiv Milana Radoičića je 2011. godine bila podignuta optužnica i u Srbiji, zbog prisvajanja 32 kamiona Hipo Alpe Adria Lizinga. Ovom optužnicom je obuhvaćen bio i biznismen sa severa Kosova Zvonko Veselinović ali su obojica pravosnažno oslobođeni optužbi 2016. godine.

I Zvonko Veselinović se na Kosovu dovodi u vezu sa ubistvom Olivera Ivanovića.

‘Koncenzus i zaštita za određene ljude’

Bojana Pavlović iz KRIK-a smatra da kosovski pravosudni organi “nemaju dovoljno volje da njih dvojicu (Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića) uhapsi i nastavi krivične postupke protiv njih.

“Ono što znam poslednjih meseci je da se Milan Radoičić nalazio na Kosovu, ali pošto je protiv njega ukinuta poternica, njegov status u predmetu Olivera Ivanovića je potpuno neizvestan i nejasan. Sa druge strane, protiv Zvonka Veselinovića takođe se vodi postupak, a on je više puta tamo odlazio i ništa se nije dogodilo”, navodi Pavlović.

Ranije je Radoičićev advokat iz Prištine Živojin Jokanović za RSE potvrdio da je njegov klijent, “kog povremeno zastupa”, od ukidanja naloga za hapšenje boravi i u Severnoj Mitrovici, opštini sa većinskim srpskim stanovništvom.

Bojana Pavlović zaključuje da, osim što Kosovo i Srbija ne sarađuju, “postoji koncenzus i zaštita u odnosu na određene ljude”.

Tu je i primer Radomira Labana, koji se na Kosovu nalazi od 2011. godine, od kada nadležni organi u Srbiji i tragaju za njim jer je u toj zemlji osuđen na šest godina zatvora zbog primanja i davanja mita, zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja isprava. Laban je od 2018. godine sudija u Ustavnom sudu Kosova. Bio je jedan od kandidata sa najvećim brojem poena a imao je podršku Srpske liste.

Za Bojanu Pavlović iz KRIK-a je “neverovatno” da je Laban izabran za sudiju Ustavnog suda Kosova, kada je u Srbiji osuđen i dodaje da su zapravo njegovi bliski kontakti doveli do toga da on bude izabran na tom mestu.

“Tako da to ne čudi ali je neverovatno kako pred građanima i Srbije i Kosova naši nadležni uspevaju da pravdaju ovakve poteze”.

Todosijeviću odložena kazna zatvora jer je u 'inostranstvu'

Osnovni sud u Prištini je za Radio Slobodna Evropa (RSE) potvrdio da je prihvaćen zahtev advokata Ivana Todosijevića produži rok za izdržavanje zatvorske kazne “jer se nalazi u inostranstvu”.

Todosijević je poslanik u Skupštini Kosova iz redova Srpske liste, koja je vodeća partija kosovskih Srba, formirana 2013. godine uz podršku zvaničnog Beograda. Todosijević takođe obavlja i funkciju predsednika Privremenog opštinskog organa Zvečan na severu Kosova, koji funkcioniše u srpskom sistemu.

Da li je Todosijević dobio poziv za izdržavanje kazne?

Ivan Todosijević je pravosnažno osuđen na dve godine zatvora 24. avgusta zbog izjave iz marta 2019. u Zvečanu na obeležavanju 20. godišnjice bombardovanja tadašnje SR Jugoslavije, kada je rekao da “povod za agresiju na našu zemlju bila tzv. humanitarna katastrofa na Kosovu i Metohiji, izmišljeni Račak".

Inače, NATO je pokrenuo akciju vazdušnih udara na nekadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju sa ciljem sprečavanja nasilja srpskih vojnih, policijskih i paramilitarnih snaga nad Albancima na Kosovu. Tome je prethodio i masakr nad 45 Albanca u selu Račak u opštini Štimlje.

Todosijević je na izdržavanje kazne trebao da se javi 6. oktobra a iz Osnovnog suda u Prištini nije precizirano do kada mu je ovaj rok produžen. Nisu hteli ni da kažu kakve posledice će biti po Todosijevića ukoliko se uopšte ne pojavi na izdržavanju kazne jer “bi mogao biti narušen postupak za izvršenje krivične kazne u konkretnom slučaju”.

Međutim, njegov advokat Nebojša Vlajić sada navodi kako Todosijević uopšte nije dobio poziv za izdržavanje ove kazne, iako je direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo Petar Petković na vanrednoj konferenciji za novinare 24. septembra u Beogradu potvrdio suprotno.

“Poziv Ivanu Todosijeviću je upućen da se javi 6. oktobra, deset dana pre održavanja lokanih izbora u Prištinu. Za šaku glasova vidite šta pokušava Aljbin Kurti (premijer Kosova), izaziva krizu na severu Kosova, pokušava da uhapsi Ivana Todosijevića”, rekao je Petković.

Gde je Ivan Todosijević?

Srpske vlasti, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem smatraju da je Todosijević “nepravedno osuđen samo zato što je rekao istinu”.

Vučić je u video-snimku objavljenom na Instagram profilu "budućnostsrbije" 25. avgusta pozvao Srbe na Kosovu da budu jedinstveni i uz Todosijevića, “baš kao što ćemo mi u centralnoj Srbiji biti uz njega, njegovu porodicu i ceo srpski narod na Kosovu”, poručio je srpski predsednik.

Todosijevićev advokat, Nebojša Vlajić, nije želeo da odgovori na upit RSE gde se nalazi njegov klijent, odnosno da li se nalazi na Kosovu ili u Srbiji.

“Ne mogu to da vam kažem, nemojte tako nešto ni da me pitate”, rekao je Vlajić.

Iz Osnovnog suda u Prištini navode kako ne mogu da kažu kakve posledice će biti po Todosijevića ukoliko se uopšte ne pojavi na izdržavanju kazne jer “bi mogao biti narušen postupak za izvršenje krivične kazne u konkretnom slučaju”.

I zemlje koje priznaju Kosovo izbegavaju saradnju

Ehat Miftaraj, izvršni direktor Kosovskog Instituta za pravdu, ukazuje da su neki kosovski državljani izbegli kaznu jer su se nalazili u zemlji koja nije želela da ih izruči Kosovu jer među njima ne postoji saradnja. Kao primer navodi slučaj bivšeg gradonačelnika Kačanika Džabira Žarkua (Xhabir Zharku), koji je 2011. osuđen na tri godine zatvora zbog ilegalnog posedovanja oružja.

„Džabir Žarku je još jedan slučaj, imao je švedsko državljanstvo. Uprkos činjenici da je Kosovo imalo sporazum o ekstradiciji - ne samo za gospodina Žarkua, već uopšte sporazum o ekstradiciji - Švedska (ga nije izručila) jer je jedna od zemalja koja nerado izručuje svoje građane. Tako se Žarku na neki način dugo skrivao u Švedskoj, sve dok nije zastareo slučaj za izvršenje kazne. Izbegao je pravdu, nakon što je kazna zastarela vratio se na Kosovo", kaže Miftaraj.

Ministarstvo pravde ’ne može da govori o konkretnim slučajevima’

RSE se obratio Ministarstvu pravde Kosova sa pitanjem da li je bilo direktnih ili drugih zahteva od Srbije oko izručenja Radomira Labana.

Oni su odgovorili da je ranije bilo srpskih državljana (koji nisu imali kosovsko državljanstvo), za kojima je Srbija raspisivala međunarodne poternice ali da su oni proterani sa teritorije Kosova jer su nadležni organi ustanovili da su prekršili zakon Republike Kosova, pa nije bilo potrebe da se šalje zahtev za izručenje.

„Zbog poverljivosti zahteva, Ministarstvo pravde Republike Kosova ne može da govori o konkretnim slučajevima, ali vam možemo reći da je prema Ustavu Kosova, neka osoba ne može biti izručena protiv njene volje, osim u slučajevima kada je to drugačije definisano zakonom i međunarodnim sporazumima”, navodi se u odgovoru Ministarstva pravde.

Dodaje se da Kosovo ima međunarodne sporazume o izručenju sa Albanijom i Sjedinjenim Američkim Državama.

"Dakle, ni u jednoj drugoj zemlji osim gore pomenute dve, građani Kosova (čak iako imaju državljanstvo Kosova i druge države), ne mogu biti izručeni protiv svoje volje", napominje se.

Ministarstvo pravde navodi i da su na snazi oko 28 sporazuma o međunarodnoj pravnoj saradnji u krivičnim postupcima, a kada sporazum ne postoji onda se ta saradnja zasniva na principu reciprociteta. Tvrde da imaju običnu saradnju i sa zemljama koje nisu priznale nezavisnost Kosova.