EU o peticiji za oslobađanje Đinđićevog ubice: Uzdržati se od veličanja zločina i podsticati pomirenje
“Evropska unija ima jasan i čvrst stav o potrebi efikasnog prevazilaženja nasleđa iz prošlosti, uzdržavanja od bilo kakvog veličanja ratnih zločina i podsticanja pomirenja”, komentar je Evropske komisije na upit Glasa Amerike povodom peticije koju je pokrenuo osuđeni ratni zločinac Dragan Vasiljković za predsedničko pomilovanje Zvezdana Jovanovića, osuđenog ubice premijera Zorana Đinđića i bivšeg pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO).
U odgovoru portparolke Evropske komisije Ane Pisonero Hernandez istaknuto je da se od svake zemlje koja teži pridruživanju Evropskoj uniji očekuje da poštuje i promoviše osnovne vrednosti Unije, vladavine prava, demokratije i pravde.
Prethodno je na upit Glasa Amerike - Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu precizirala da je teško razumeti zašto osuđeni ratni zločinac raspolaže javnim prostorom u kojem promoviše oslobađanje osuđenika za ubistvo prvog demokratski izabranog premijera u Srbiji.
Portparol američke ambasade takođe je ukazao da bi najbolje bilo postaviti to pitanje vlastima Srbije, što je Glas Amerike i učinio, ali nije dobio odgovor iz kabineta premijerke Ane Brnabić, niti predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Dragan Vasiljković, u vreme rata u Hrvatskoj početkom devedesetih poznatiji kao Kapetan Dragan, kroz istoimenu Fondaciju nedavno je pokrenuo peticiju za oslobađanje Zvezdana Jovanovića, pripadnika nekadašnje Jedinice za specijalne operacije Državne bezbednosti Srbije.
Vasiljković je tu inicijativu pokrenuo nakon što je krajem marta 2020. proteran iz Hrvatske, gde je služio kaznu od 13,5 godina zatvora zbog ratnog zločina nad civilima i ratnim zarobljenicima.
Helsinška komisija, nevladina agencija američke vlade čiji je osnivač Kongres, ocenila je ranije za Glas Amerike da promovisanje pomilovanja osuđenika za ubistvo premijera Srbije predstavlja inicijativu koja je direktno suprotstavljena Srbiji.
„Jovanovićev slučaj i nedavni napori za njegovo oslobađanje pokazuju da su isti ljudi koji su počinili užasne zločine nad nedužnim ljudima u susednim zemljama takođe voljni da se uključe u nasilne radnje u Srbiji i protiv Srbije, ili da podrže one koji to čine, a sve zbog moći i privilegija. Kao odgovor, očekujemo da će vladajuće institucije i pravosuđe Srbije podržati pravdu i suprotstaviti se krivičnom nasilju rečima i delima, bez obzira ko je počinilac i ko je žrtva”, precizirano je u odgovoru Helsinške komisije Glasu Amerike.
Kako navodi Glas Amerike, svojevremeno je nešto slično pokušavao i lider radikala Vojislav Šešelj, ali do sada je najdalje otišao Dragan Vasiljković pokretanjem peticije za oslobađanje ubice premijera Srbije Zorana Đinđića.
Zvezdan Jovanović, bivši oficir Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti, služi kaznu od 40 godina zatvora zbog ubistva premijera Srbije u dvorištu zgrade Vlade Srbije 12. marta 2003. Na istovetnu kaznu zbog organizovanja ubistva Đinđića osuđen je nekadašnji komandat te jedinice Milorad Ulemek.
Politička pozadina Đinđićevog ubistva nikada nije otkrivena.