Eskobar: Zapadnom Balkanu potrebni političari posvećeni EU
Zapadnom Balkanu potrebni su politički lideri posvećeni evropskoj integraciji, izjavio je američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar).
On je 26. oktobra na Beogradskom bezbednosnom forumu rekao da regionu trebaju političari koji su otvoreni za dijalog, koji će se baviti prilikama 21. veka, a ne problemima iz prošlosti.
"Ključ za jači Zapadni Balkan je onaj koji stvara inkluziju, integraciju i etničko pomirenje, a ne nacionalističke politike", naveo je Eskobar.
Po njegovim rečima, jedan od najvećih i najviše zrazočaravajućih izazova je to što se, kako je dodao, mnogi političari nisu razvijali u svom razmišljanju i da se i dalje raspravlja o stvarima iz 1990-ih koje je trebalo političkom voljom odavno rešiti.
"Trebaju nam politčari posvećeni težnji ka Evropskoj uniji, volji naroda. Ali, nažalost, to nije uvek slučaj. Vidimo neke uznemirujuće trendove u koncentraciji moći u političkim partijama, u koncentraciji ekonomskih mogućnosti samo kod ljudi povezanih sa tim partijama", rekao je Eskobar.
Sankcije nisu primarne
Dodao je da je Ministarstvo finansija Srbije, koje je uspešno upravljalo ekonomijom, u isto vreme ispitivalo aktivnosti organizacija civilnog društva koje su kritikovale vladu.
"Izbor za Zapadni Balkan biće koja vrsta lidera će se izdići iz regiona. Da li će to biti lideri koji će prigrliti ideju ekonomskog čuda, ekonomije vredne 125 milijardi dolara i tržišta od 20 miliona ljudi, ili će se i dalje baviti pitanjima iz 1990-ih. To je izbor za narod, ne za međunarodnu zajednicu", dodao je Eskobar.
Istakao je da su sankcije sredstvo koje će biti korišćeno ali da neće biti primarno.
"Rešenje su izbori, motivacija stanovnika, učešće javnosti u političkoj sferi. Lideri moraju da otvore dijalog sa civilnim društvom i opozicijom“, naveo je Eskobar.
Zvaničnik američkog Stejt departmenta (State department) rekao je da je politika svake američke administracije, od bivšeg američkog predsednika Bila Klintona (Bill Clinton), bila da svih šest zemalja Zapadnog Balkana ubrzo treba da budu deo Evropske unije i da region može da računa na Sjedinjene Američke Države (SAD) kao partnera.
"Mnoge zemlje napravile su ogroman napredak i nadam se da ćemo sa evropskim kolegama uspeti da ubedimo članice da nisu toliki rizik koliko su mogućnost", rekao je Eskobar.
Dodao je da je svaka zemlja koja je postala članica EU postala više demokratska, stabilnija i prosperitetnija. Eskobar je istakao da je Zapadni Balkan veliki pokretač ekonomskog rasta, dodajući da je ekonomija Srbije od 2000. godine porasla sedam puta. Izrazio je podršku ekonomskoj saradnji zemalja Zapadnog Balkana bilo, kako je rekao, kroz Zajedničko regionalno tržište ili inicijativu Otvoreni Balkan.
Žofre: Članstvo u EU nema alternativu
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre (Giaufret) izjavio je da za Brisel članstvo zemalja Zapadnog Balkana u Uniji nema alternativu. On je ponovio da je u Izveštaju Evropske komisije podvučena obnovljena posvećenost Srbije reformama u okviru evropskih integracija, ali i da je ukazano da još mnogo toga treba uraditi, posebno u oblasti pravosudja, slobode medija i izražavanja, podrške civilnom društvu, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i ratnih zločina.
"Ustavne promene i izborne reforme pokazuju obnovljenu posvećenost da se ide u dobrom pravcu", rekao je Žofre.
Ambasador EU je istakao da Beograd i Priština treba da iskorite priliku za postizanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.
"Obnovljena saradnja i angažovanje EU, zajedno sa SAD, na Zapadnom Balkanu znak su transatlantskog jedinstva“, naveo je i dodao da je to pokazano i zajedničkom izjavom visokog predstavnika EU Žozepa Borela (Josep Borrell) i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena (Anthony).
Naglasio je da je dijalog koji organizuje EU jedina platforma za efikasno rešavanje kosovskog pitanja.
"Činjenica da je u Briselu postignut dogovor o registarskim oznakama pokazuje da dijalog može da donese rezultat", zaključio je Žofre.
Trodnevni Beogradski bezbednosni forum, otvoren 26. oktobra u Beogradu, razmatra pitanja o efektima pandemije, ekonomskoj neizvesnosti, krizi demokratije i rastu autoritarizma, ksenofobije i nepoverenja u svetu. Učestvuje više od 80 globalno priznatih eksperata, a organizuju ga Fondacija za odgovorno društvo, Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Evropski pokret u Srbiji.