Osam porodica iz Turske pod zaštitom Kosova     

Osam porodica iz Turske, koje čini ukupno 14 osoba, je ove godine dobilo status izbeglica na Kosovu. 

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, oni su među više od 130 osoba iz Turske, koje su status izbeglica dobile od 2018. godine.

Advokat sa Kosova Ljeotrim Sulja (Leotrim Syla), koji navodi da je pružio pravnu pomoć za oko 150 državljana Turske, kaže da je većina njih povezana sa pokretom “Hizmet”, turskog muslimanskog klerika Fetulaha Gulena (Fetullah Gulen). Ovaj pokret je zvanična Ankara proglasila terorističkom organizacijom (FETO) a Gulena optužila da je organizovao pokušaj puča u Turskoj 2016. godine.

Radio Slobodna Evropa (RSE) je razgovarao sa jednom osobom, koja je na Kosovu dobila status izbeglice i koja je potvrdila da se protiv nje u Turskoj vodi politički progon. Nije želela detaljnije da govori na tu temu i zatražila je da se njen identitet ne otkriva, te je kazala da se na Kosovu „ne oseća bezbedno“.

Kosovo je u martu 2018. uhapsilo i deportovalo šest turskih državljana koji su radili u privatnoj školi „Mehmet Akif“ u Prištini. Pre hapšenja i deportacije im je oduzeta boravišna dozvola na Kosovu. Svi uhapšeni su u međuvremenu u Turskoj osuđeni na ukupno 56 godina i sedam i po meseci zatvora.

U međuvremenu, na Kosovu njihovo hapšenje i deportaciju istražuje Specijalno tužilaštvo, zbog sumnje da je proces propraćen desetinama prekršaja. 

Policija Kosova razmatra dodatne prijave

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova su za RSE pojasnili da strani državljani dobijaju pravo na status izbeglice na osnovu Zakona o azilu i na osnovu međunarodnih konvencija.

„Većina njih [državljana Turske] je zaposlena u institucijama (Kosova). Neki imaju i privatne biznise“, navodi se u odgovoru MUP-a, ali nisu precizirali u kojim institucijama su zaposleni.

Prema zvaničnim podacima, tokom 2020. godine je 28 turskih državljana podnelo zahtev za dobijanje statusa izbeglice na Kosovu, u 2019. godini ih je bilo 27, a u 2018. godini je podneseno 76 zahteva. 

Na osnovu informacija koje ima RSE, neke od ovih osoba su se izjasnile kao pristalice pokreta bivšeg imama Fetulaha Gulena, koji već dugi niz godina živi u egzilu u SAD. 

“Pred policijom za migraciju su rekli da su gulenisti”, rekao je jedan zvaničnik MUP-a uz zahtev da mu se ne otkrije identitet. On je u ovoj izjavi aludirao na pristalice pokreta „Hizmet“. 

Kako se stiče kosovsko državljanstvo?

Strani državljani ili osobe bez državljanstva, na Kosovu mogu da dobiju status izbeglice, ukoliko ispunjavaju kriterijume za tako nešto.  

Na osnovu Zakona o azilu, izbeglicom se smatra osoba koja iz opravdanog straha može biti proganjana zbog svoje rase, vere, nacionalnosti, političkog uverenja ili pripadnosti određenoj društvenoj grupi, je van zemlje državljanstva nema mogućnosti ili zbog straha, ne želi da koristi zaštitu te zemlje, ili lice bez državljanstva koje, s obzirom da se nalazi izvan zemlje prethodnog redovnog boravka iz istih gore navedenih razloga, nema mogućnost ili zbog straha, ne želi da se vrati u tu zemlju.  

Na osnovu istog Zakona, izbeglica može da bude i osoba bez državljanstva, koja nema regulisano mesto boravka iz gore navedenih razloga ili osoba koja zbog straha ne želi da se vrati u određenu zemlju.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova, na osnovu zakona, nekoj osobi dodeljuje i boravišnu dozvolu čim dobije status izbeglice. Boravišna dozvola traje najmanje tri godine uz mogućnost produžetka. Na osnovu Zakona, status izbeglice može biti promenjen ukoliko za to postoje razlozi, odnosno ukoliko neka osoba ugrožava državnu bezbednost ili javni poredak.

Iz MUP-a navode da ima još zahteva za status izbeglica, koji su u procesu razmatranja.

Zašto beže iz Turske?

Advokat Ljeotrim Sulja, koji pruža pravnu pomoć državljanima Turske, u izjavi za RSE, navodi da je od 2018. godine do sada pomogao ili savetovao preko 150 turskih državljana oko procedure za dobijanje statusa izbeglice.  

„Zajedničko za te osobe jeste da su bili članovi ili su na neki drugi način bili povezani sa Gulenovim pokretom, a koji se u Turskoj smatra terorističkom organizacijom. Zbog toga su bili proganjani, kao i stotine hiljada drugih članova [tog pokreta] u Turskoj“, rekao je Sulja.

Da li su bezbedni na Kosovu?

Savet za zaštitu sloboda i ljudskih prava iz Prištine navodi da državljani Turske, koji su stekli status izbeglice, treba da se osećaju bezbedno na Kosovu.

„Oni su bezbedni. Mogu da naprave grešku jedino ako zloupotrebe boravak na Kosovu, ukoliko odu u Crnu Goru, Srbiju ili Albaniju, u putu mogu da budu uhapšeni, izručeni ili kažnjeni", kaže direktor ovog saveta Bedžet Šalja (Bexhet Shala).   

On ponavlja da su državljani Turske sigurni dok su na teritoriji Kosova, da većina njih negde radi, te da se radi i na spajanju porodica.

Državljani Turske, koji su dobili status izbeglice na Kosovu žive u privatnim kućama a ponekad su i pod nadzorom organa za sprovođenje zakona. 

Pojedini političari iz redova turske zajednice na Kosovu, uglavnom iz Demokratske partije Turaka, prethodno su uputili pozive kosovskim institucijama da Gulenov pokret proglasi terorističkom organizacijom, ali to nije učinjeno. 

Položaj “Himzeta” u Turskoj

Zvanična Ankara je pokret "Hizmet" proglasila terorističkom organizacijom u maju 2016., i pristalice ovog pokreta optužila za pokušaj zbacivanja sa vlasti turske Vlade. 

Gulen je bio saveznik aktuelnog predsednika Turske Redžepa Taipa Erdoana do 2013. godine. U to vreme, policija i tužioci, koji su se smatrali Gulenovim pristalicama, pokrenuli su istragu o korupciji za osobe bliske Erdoanu.    

Erdoan je potom izjavio da je Gulen skovao plan kako da zbaci njegovu Vladu 2016. godine, tako što je izgradio mrežu svojih pristalica u medijima, pravosuđu i obrazovanju, a koji bi se pobunili protiv njega. Fetulah Gulen je negirao ove optužbe.

Nakon neuspelog puča, turske vlasti su uhapsile hiljade osoba pod sumnjom da su povezani sa Gulenom.

*Priredila Sandra Cvetković