Rizici 'zaobilaznice' kroz Srbiju za rusku televiziju na nemačkom

"Prekasno, već smo ovde", poruka je iz promotivnog spota ruskog državnog medija RT, ranije poznatog pod imenom Russia Today, za program namenjen publici u Nemačkoj.

Ruski državni medij RT DE emituje od 16. decembra na svojoj internet stranici program za nemačko tržište, a pozivajući se na dozvolu za emitovanje dobijenu u Srbiji.

Taj medij je na taj način uspeo da izbegne zabrane i najavio je da će program moći da se prati preko satelita.

Dozvolu za emitovanje programa RT DE iz Srbije izdalo je srpsko Regulatorno telo za elektronske medije (REM) 6. decembra.

Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, koji je učestvovao u izradi pojedinih medijskih zakona, ocenjuje za RSE da je REM napravio rizičan potez iz očigledno političkih razloga.

On objašnjava da REM može da izda dozvolu samo onome ko će emitovati program na teritoriji Srbije.

"Pošto se radi o satelitskom prijemu koji se teško može 'zaustaviti na granici', to je očigledno dogovor koji je štetan za Srbiju, a može da bude još štetniji ako određene institucije Evrope budu odlučile da preduzmu određene mere", naveo je Veljanovski.

Politički kontekst ulaska RT u Nemačku

Upravo su na političkom kontekstu pojave programa ruskog državnog kanala za publiku u Nemačkoj, potencirali i autori promotivnog spota.

Koristeći deepfake tehnologiju, koja omogućava stvaranje glasova određenih osoba kakve autor želi, u spotu se navodno smenjuju američki predsednik Džo Bajden (Jo Biden), francuski Emanuel Makron (Emmanuel Macron) i britanski premijer Boris Džonson (Johnson).

Na njihove navodne poruke kako se ne sme dozvoliti prisustvo ruskog medija u Nemačkoj voditelj odgovara gledaocima da je prekasno i da upravo gledaju vesti RT DE.

Na kraju ove parodije pojavljuje se donedavna nemačka kancelarka Angela Merkel, koja u kompjuterskoj obradi deepfake tehnologije, izgovara "ovo je veoma interesantno".

RT se na Zapadu kritikuje kao propagandni instrument Kremlja što ovaj medij demantuje. Russia Today, osnovana 2005. godine je ruska verzija globalnih medija kao što su CNN (Si-En-En), BBC (Bi-Bi-Si), Euronwes (Juronjuz).

RT-ov Jutjub (Zoutube) kanal na nemačkom jeziku RT auf Sendung (RT uživo), prema pisanju medija, uklonjen je 17. decembra zbog kršenja pravila te platforme za deljenje video-sadržaja.

Državni ruski kanal RT je, prema pisanju medija, već pokušavao da obezbedi emitovanje za nemačku publiku.

Prema pisanju nemačkog Deutsche Wellea (Dojče Vele, DW) u avgustu, RT DE je program nameravao da emituje iz Luksemburga putem satelita, ali regulatorno telo u Luksemburgu odbilo je da izda dozvolu, a obrazloženje je da nisu ispunjeni tehnički zahtevi.

Profesor Rade Veljanovski objašnjava za RSE da Srbija nema prava da izdaje dozvolu nekome da u trećoj državi emituje svoj program.

"Ako se ruska televizija na nemačkom jeziku ne emituje na području Srbije, onda REM nije trebalo da izdaje nikakvu dozvolu. Nema nikakve sumnje da je to jedan manipulativni, zaobilazni put da se pojave tamo gde žele i imaju interesa a da zaobiđu određene propise", ocenio je Veljanovski.

Slučaj koji je privukao pažnju svetskih medija

Posle duge svađe o dozvoli za emitovanje, ruski državni medij RT pokrenuo je kanal na nemačkom jeziku pre svega na internetu, izvestila je nemačka agencija DPA.

Agencija Reuters (Rojters) je prenela da su nemačke vlasti saopštile kako RT DE nema odgovarajuću dozvolu.

DW je preneo da se nemački ogranak RT-a nadao da će zaobići nemačke regulatore sa licencom iz Srbije, čija vlada favorizuje ruske interese.

Prema navodima DW kritičari kažu da je registracija u Srbiji pokušaj da se zaobiđu nepovoljniji zakoni EU.

DW je naveo i da su nemačke bezbednosne službe klasifikovale nemačku službu RT-a kao propagandni ogranak ruske države.

The Financial (Fajnenšel) je objavio da RT već neko vreme pokušava da proširi svoj televizijski kanal na nemačkom jeziku, ali nema dozvolu za emitovanje u zemlji korišćenjem zemaljskih ili satelitskih signala.

Međutim, matična organizacija RT DE, TV Novosti, dobila je licencu u Srbiji nakon neuspelog pokušaja u Luksemburgu. To se saznalo tek 16. decembra, kada je RT DE počeo da emituje program u Nemačkoj, naveo je The Financial.

Šta kaže RT i nemački regulator?

Iz kompanije RT za RSE nisu precizirali zašto je matična kompanija TV Novosti dozvolu za emitovanje tražila baš u Srbiji.

"To je optimalno rešenje, u skladu sa svim važećim zakonskim i regulatornim zahtevima u okviru Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji, prema kojoj RT DE može da ima pristup publici širom Evrope", navodi se u odgovoru.

U odgovoru Ane Belkine, zamenice glavnog i odgovornog urednika ruskog državnog medija RT navedeno je i da je RT DE dobio dozvolu za emitovanje iz studija u Moskvi putem satelitske veze u Srbiji do publike nemačkog govornog područja u više evropskih zemalja.

RT DE u Nemačkoj nije podneo zahtev biti je dozvola izdata, navela je za RSE državna institucija Nemačke nadležna za medije (MABB) 17. decembra.

MAAB je zatražio od emitera ruskog državnog programa objašnjenje i razlog zbog kog, nakon dobijanja dozvole u Srbiji, emituje program za nemačko tržište.

Kako je navedeno u odgovoru za RSE, program RT DE namenjen nemačkoj publici pušten je u etar "putem raznih distributivnih kanala" 16. decembra, deset dana nakon dobijanja dozvole u Srbiji.

U odgovoru nemačkog tela za medije takođe piše da je na sajtu RT-a navedeno da su dobili dozvolu za kablovski i satelitski prenos u Srbiji.

"Prema preliminarnoj proceni, to ne predstavlja dovoljan (pravni) osnov da distribuiraju program u Nemačkoj", piše u odgovoru.

Propisi u Nemačkoj ne dozvoljavaju emitovanje TV kanalima u stranom državnom vlasništvu, a u takve spada RT kao medij koji finansira Kremlj.

Šta kaže regulator u Srbiji?

Olivera Zekić, predsednica Saveta REM-a, tela koje u Srbiji izdaje dozvole elektronskim emiterima, izjavila je 17. decembra agenciji Fonet da je dozvola "tehnički neutralna", što bi značilo da njenim izdavanjem medijska kuća stiče pravo da pruža medijsku uslugu putem kablovske, satelitske i IPTV elektronske komunikacione mreže.

Zekić tvrdi da je dozvola izdata "na osnovu zakona i Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji".

Međutim, Judita Popović, članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, u razgovoru za RSE 20. oktobra rekla je da smatra da su ovom odlukom prekršeni domaći propisi. Kako je objasnila, REM nije dao pravno obrazloženje kojim bi potvrdio da je ta odluka legalna.

"Ipak je to posledica i odnosa prema pružaocu medijske usluge iz inostranstva jer je Srbija donela odluku da pružaoci medijskih usluga ne mogu dobiti dozvolu ukoliko je osnivač Republika Srbija. To znači da nema državnih televizija koje na taj način mogu da emituju svoje programe, a mi sada prihvatamo jednu medijsku kuću, koja je vlasništvo ruske države, i dajemo joj licencu", kaže Popović.

Zakonom o elektronskim medijima propisano je da se dozvola za emitovanje ne može izdati TV ili radio kanalu "čija su sredstva u celini ili delom u javnoj svojini, odnosno čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave".

Judita Popović, koja kaže da jedina u REM-u nije glasala za dozvolu ruskom mediju, smatra i da su odredbe Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji neprimenjive na ovaj slučaj.

"Mi ovde imamo pružaoca medijske usluge u vlasništvu strane države, koja nije ni ratifikovala Evropsku konvenciju, i faktički Srbija je svedena na tačku prenosa signala na evropski satelit", navela je Popović.

Srbija je 2010. ratifikovala Evropsku konvenciju o prekograničnoj televiziji što omogućava medijima koji imaju dozvolu za emitovanje u Srbiji da se preko satelita emituju i u drugim državama koje su je ratifikovale, što je veliki broj država Evropske unije.

I profesor Rade Veljanovski smatra da u ovom slučaju nije moguće pozivanje na Evropsku konvenciju o prekograničnoj televiziji koja se zasniva na slobodi prijema i posredovanja signala iz bilo koje države na području Evropske unije.

"Ako Rusija nije potpisnica Konvencije, onda ona ne može da koristi ovu Konvenciju da bi svoj signal dopremila na područje neke zemlje EU, u ovom slučaju Nemačke. Jer da može, ona bi to direktno uradila, ne bi išla preko Srbije", naveo je Veljanovski.

Iz EU do zaključenja ovog teksta nije odgovoreno na upit RSE za komentar povodom izdavanja dozvole ruskom državnom mediju.

Srbija još uvek nije u potpunosti uskladila svoju spoljnu politiku sa EU, odbijajući da se pridruži sankcijama koje je Brisel uveo Moskvi zbog aneksije ukrajinskom poluostrva Krim 2014. godine.

Bilateralni odnosi dve zemlje održavaju se kroz redovne sastanke na najvišim nivoima. Poslednji takav, predsednika Srbije i Rusije Aleksandra Vučića i Vladimira Putin, dogodio se pre mesec dana, 25. novembra 2021. U zvaničnim saopštenjima sa sastanka ne pominje se da je bilo reči o davanju licence za ruski medij.