Za i protiv referenduma o promeni Ustava Srbije

„Da li ste za utvrđivanje akta o promeni Ustava Republike Srbije“, pitanje je na koje će građani Srbije odgovarati sa ’da’ ili ’ne’ na referendumu 16. januara 2022. godine.

Ustav se menja u oblasti pravosuđa da bi se srpsko zakonodavstvo uskladilo sa evropskim u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji (EU).

Promene se odnose na način izbora sudija i tužilaca kako bi se smanjio uticaj politike u ovom procesu.

Njih više neće birati Skupština Srbije već Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaca (VST).

Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca su nezavisni organi koji obezbeđuju i garantuju nezavisnost pravosuđa. Sa izmenama Ustava članovi VSS i VST biće ponovo birani po novoj proceduri.

Ovoga puta za uspeh referenduma nije potreban cenzus izašlih od 50 odsto građana, plus jedan, već će se odluka doneti većinom glasova izašlih.

Naime, 25. novembra je usvajanjem Izmena Zakona o referendumu u Skupštini Srbije ukinut cenzus.

Ko je za referendum?

Najviši državni zvaničnici pozivaju građane da izađu na referendum i zaokruže ’da’. Oni poručuju da od uspeha ovog referenduma zavisi brzina evropskih integracija Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je i lider vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), izjavio je novinarima 17. decembra da će, ukoliko referendum o promeni Ustava ne bude uspeo, evropske integracije Srbije biti zaustavljene.

„Ako ne uspe referendum mi ćemo dobiti ocene da nismo napredovali u vladavini prava“, rekao je Vučić.

I premijerka Srbije Ana Branbić uputila je istu poruku. Ona je 19. decembra na TV Prva izjavila da ukoliko referendum ne bude uspeo, to će zaustaviti evropske integracije za naredne četiri godine.

Kako je objasnila ovo pitanje po Zakonu o referendumu ne može ponovo da se pokrene naredne četiri godine.

I predsednik Skupštine i lider Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić poručio je da za građane važno da referendum 16. januara uspe.

„Političari i vlada treba da se više uključe u kampanju i objasne da je promena Ustava važna za sve građane", rekao je Dačić 19. decembra za TV Pink.

Državni zvaničnici su u više navrata ponovili da se promena Ustava odnosi samo na deo o pravosuđu, kako bi ono bilo nezavisno i profesionalno, a ne na preambulu o Kosovu.

Kada je 2006. godine promenjen Ustav Srbije u preambulu ovog najvišeg akta ubačeno je da je „Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije“.

Kosovo, nekadašnja južna sprska pokrajina, je 2008. godine proglasilo nezavisnost koju Beograd ne priznaje.

Ko je protiv referenduma?

Protiv najavljene promene Ustava se izjasnio i poslanik i funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović.

Đukanović koji je predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i član Visokog saveta sudstva objavio je na Instagramu da svaki građanin glasa po sopstvenoj savesti.

„Ja glasam NE i nema potrebe da mi stav formira stranka ili koalicija“, napisao je Đukanović 17. decembra.

Tog dana je na Juronjuzu (Euronews) rekao da misli da su ustavne promene loše.

"Van svake pameti i logike je da isključite parlament iz izbora sudija, to nije normalno, jer donosite presude u ime naroda, a jedina veza naroda sa državom je parlament", rekao je Đukanović.

Protiv referenduma je i celokupna opozicija, stavovi se samo razlikuju u tome da li treba izaći na referendum i zaokružiti ’ne’ ili ga potpuno ignorisati.

Za Stranku slobode i pravde (SSP) referendum o ustavnim promenama „ne postoji“.

Lider ove stranke Dragan Đilas je 12. novembra tokom obilaska Vladičinog Hana, na jugu Srbije, rekao je da do promena Ustava „dolazi na način koji nije prihvatljiv, uz puno primedbi organizacija nevladinog sektora, puno primedbi pravosuđa i struke da se to na taj način ne može sprovesti“.

Protiv izlaska na referendum je i opoziciona Demokratska stranka (DS) sa argumentom da nema političkog, stručnog ni društvenog konsenzusa za promenu Ustava, kao i da nije bilo široke stručne i društvene debate o tako važnom pitanju.

Lider demokrata Zoran Lutovac je 19. decembra za list Blic rekao da je vođenje kampanje za izlazak na referendum koji građani ne razumeju, razvodnjavanje pažnje i energije usmerenu na izbore 3. aprila.

Na drugoj strani, bivši predsednik Srbije i predsednik opozicione Socijaldemokratske stranke Boris Tadić pozvao je opoziciju da izađe zajedno na referendum i zaokruži ’ne’.

„Niko ne zna za šta se glasa jer je Vučić svojim pitanjem zamaglio o čemu se glasa. Vrlo su opasne reforme u domenu pravosuđa i važno je objasniti građanima da se omogućava dodatni uticaj vlasti“, rekao je Tadić 17. decembra na TV Nova S.

I lider desničarskog pokreta Dveri Boško Obradović smatra da na referendum o promeni Ustava treba izaći uprkos „nedemokratskim uslovima“ u kojima se održava i glasati protiv.

„Ima li veće motivacije za izlazak na referendum od mogućnosti da ujedinjena opoziciona javnost, svako iz svog razloga, glasa protiv Vučićeve vlasti i promena Ustava koje nam nameću“, rekao je Obradović 19. decembra za portal Direktno.rs.

Protiv referenduma je i lider desno orijentisane Demokratske stranke Srbije (DSS) i kandidat koalicije NADA za predsednika Srbije Miloš Jovanović.

On je sa konferencije za medije 8. decembra poručio da sadašnji Ustav predstavlja garanciju teritorijalnog očuvanja Srbije i da se građani „ne smeju olako navikavati“ na česte promene Ustava.

Narodna stranka, na čijem čelu je nekadašnji šef diplomatije Vuk Jeremić, doneće odluku o referendumu na skupštini stranke 26. decembra.

Kako je rekao Jeremić 19. decembra na N1, postoje ljudi u stranci koji misle da treba izaći i zaokružiti ’ne’, a da je on lično protiv izlaska.

Desničarska Srpska radikalna stranka (SRS), na čijem čelu je haški osuđenik Vojislav Šešelj, saopštila je 20. decembra da je nelegitimno da najviši pravni akt u demokratskom društvu, menja jednopartijska Skupština.

U sadašnjem sazivu Skupštine kao opozicija deluje samo 7 poslanika, jer je većina stranaka tog bloka bojkotovala poslednje izbore.

Šta kažu sudije i tužioci?

Dragana Boljević iz Društva sudija Srbije izjavila je da ustavne odredbe omogućavaju jedan stabilniji status sudija u kojem izvršna i zakonodavna vlast suštinski neće uticati na njihov položaj.

„To ne znači da će ovaj Ustav biti čarobni štapić i da će odmah kada bude usvojen obezbediti da sve bude savršeno u pravosuđu", rekla je ona za RTS 1. decembra.

Sudija Ustavnog suda Srbije (USS) Vladan Petrov rekao je 5. decembra za Politiku da je „važno da građani budu svesni da odlučuju isključivo o promeni u oblasti pravosuđa i da to ne rade zbog Evropske unije, nego zbog bolje zaštite svojih prava i interesa“.

Sudija Apelacionog suda Miodrag Majić napisao je na Tviteru 18. decembra da se Ustav ne menja u podeljenom društvu razorenih institucija u skupštini koja predstavlja samo jednu od političkih opcija već da je za Ustav potreban najširi društveni konsenzus.

Član Predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije Goran Ilić rekao je 22. decembra za Radio televiziju Vojvodine da amandmani nisu čarobni štapić.

„Ukoliko amandmani dobiju potvrdu na referendumu, onda ćemo imati šansu i priliku da se na bolji način uhvatimo u koštac sa korupcijom“, poručio je Ilić.

Šta je rekla Venecijanska komisija?

Venecijanska komisija, telo stručnjaka za ustavno pravo Saveta Evrope, u svom poslednjem mišljenju o predlogu ustavnih amandmana u Srbiji navela je da je većina ranijih ključnih preporuka ispunjena, ali je insistirala na potrebi da se smanje rizici od politizacije Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca.

Osim toga, preporučila je da hitno treba pripremiti zakonske izmene neophodne za punu implementaciju ustavnih amandmana, saopštio je Savet Evrope 24. novembra.

Kako su više puta objasnili predstavnici EU, cilj promena Ustava Srbije su postizanje nezavisnog pravosuđa bez političkog uticaja i vladavina prava, koje su jedan od ključnih uslova za napredovanje u evrointegracijama i članstvo Srbije u EU.

Šta je referendum?

Referendum je neposredno izjašnjavanje, odnosno odlučivanje građana.

Građani na referendumu odlučuju o pitanjima određenim Ustavom i zakonom, zatim o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, odnosno skupštine autonomne pokrajine, opštine ili grada, ako nadležna skupština tako odluči.

Republički referendum kao što je ovaj o promeni Ustava raspisuje Narodna skupština, na zahtev većine narodnih poslanika ili najmanje 100.000 birača.

Prema Ustavu, republički referendum se raspisuje radi potvrđivanja akta o promeni Ustava, ako se ta promena odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.

Referendum obavezno sadrži pitanje o kome se građani izjašnjavaju. To pitanje se formuliše tako da se na njega može odgovoriti ’za’ ili ’protiv’, odnosno ’da’ ili ’ne’.

Odluka o pitanju koje je bilo predmet izjašnjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju glasala većina građana koji su upisani u birački spisak, ako Ustavom ili zakonom nije za to predviđen veći broj.

Odluka doneta na referendumu je obavezujuća.

Referendumi do sada

Poslednji republički referendum održan je 28. i 29. oktobra 2006. godine o potvrđivanju novog Ustava Republike Srbije.

Na referendum je izašlo 54,91 odsto upisanih birača, a odgovor ’da’ zaokružilo je njih 53,04 odsto.

Ustav je 2006. godine menjan zbog razlaza Srbije i Crne Gore.

Crnogorski parlament je 3. juna 2006. proglasio nezavisnost. Do tada su Srbija i Crna Gora bile deo Savezne Republike Jugoslavije.

Pre toga republički referendum je bio održan u aprilu 1998. godine uoči sukoba na Kosovu. Narodna skupština je u aprilu te godine raspisala referendum sa pitanjem „Da li prihvatate učešće stranih predstavnika u rešavanju problema na Kosovu“.

Većina građana je zaokružila ’ne’, odnosno 94,73 odsto. Na taj referendum izašlo je 73,05 odsto upisanih birača.

Godinu dana kasnije usledila je NATO intervencija na Saveznu Republiku Jugoslaviju zbog akcija srpske vojske i policije na Kosovu.

SPECIJAL RSE: 100 godina Jugoslavije

Godine 1992. godine održana su čak tri referenduma i sva tri su bila neuspešna.

Najpre u maju 1992. godine zbog potvrđivanja Amandmana I na Ustav Srbije i o državnim simbolima. Ustavni Amandman nije potvrđen jer se za to izjasnilo 48 odsto građana upisanih u birački spisak.

Većina građana se tada izjasnila da grb ima oblik štita sa četiri ocila, da na zastavi ostane petokraka a da himna bude „Marš na Drinu“. Međutim, referendum je proglašen nevažećim jer nije bilo apsolutne većine glasača.

Referendum o potvrđivanju Amandmana I na Ustav Srbije, održan u oktobru 1992. godine takođe nije bio uspešan s obzirom da se za prihvatanje izjasnilo 43,58 odsto građana koji su imali pravo na izjašnjavanje.

Godine 1990. održan je referendum o tome da li treba prvo doneti novi Ustav ili raspisati višestranačke izbore. Da prvo treba doneti novi Ustav izjasnilo se 96,8 odsto izašlih građana.

Građani su se izjašnjavali na referendumu i 1989. godine o ustavnim amandmanima kojima su menjane odredbe Ustava Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije iz 1974. godine kojima su znatno smanjene ustavne nadležnosti pokrajina Vojvodine i Kosova.