Pretnje i uvrede cena novinarskog pisanja o ruskoj invaziji u Srbiji

"Zbog pretnji koje sam dobijao mi je pozlilo, bio sam u Urgentnom centru", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Miljko Stojanović, novinar i dopisnik dnevnog lista Danas u Zaječaru, mestu u istočnoj Srbiji.

On je jedan od nekoliko novinara koji, prema podacima novinarskih udruženja, dobijaju pretnje i uvrede zbog svog izveštavanja o ruskoj invaziji na Ukrajinu.

Pratite BLOG UŽIVO o ruskoj invaziji na Ukrajinu

Stojanović je, kako kaže, pretnje na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook) počeo da dobija 8. marta, ubrzo nakon što je na društvenim mrežama podeljen njegov članak o Ukrajincu, koji je tokom ruske invazije izbegao u Srbiju iz ukrajinskog grada Lviva.

"Bilo je tu uvredljivih komentara, što sa lažnih profila, što sa onih sa imenom i prezimenom. U komentarima su tvrdili da je Ukrajinac (o kome sam pisao, prim. aut.) nacista i nije dobrodošao u Srbiju, kako je Ukrajina fašistička zemlja", kaže Stojanović.

Inače, tvrdnje da nacistička ideologija pokreće ukrajinsko političko vođstvo poruka je koju ponavljaju zvaničnici Kremlja. Nije utemeljena na činjeničnom stanju o snazi desnih pokreta u Ukrajini, ali se iz Moskve koristi kao opravdanje za invaziju koja je u prve dve sedmice odnela više hiljada života. 

Stojanović navodi da je neke uvredljive komentare objavio javno na društvenim mrežama, što je izazvalo ozbiljne pretnje.

"Dobio sam zahtev da obrišem tu objavu i kada sam odbio, počele su pretnje da će mi se nešto dogoditi ako se slučajno sretnem na ulici u Zaječaru sa onim koji mi preti", kaže Stojanović.

Dodaje i da je bio zabrinut za bezbednost svoje porodice, ali i bezbednost ukrajinskog državljanina o kome je pisao, jer se on privremeno nalazi u Srbiji.

"Osećam se užasno. Najviše me pogađa to što je dečko (državljanin Ukrajine, prim. aut.) prešao hiljadu kilometara, pobegao iz pakla rata i da ovde doživljava da bude vređan i napadan", kaže on.

Stojanović kaže da je slučaj prijavio policiji i tužilaštvu i da je policija privela jednu osobu povodom ovog slučaja, ali još uvek, kako kaže, oseća nelagodu da prolazi ulicama Zaječara i da se zbog ovog problema obraćao lekarima.

Kako je reagovalo novinarsko udruženje?

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić kaže da je to udruženje do sada primilo jednu zvaničnu prijavu novinara Stojanovića koja se odnosi na pretnje zbog izveštavanja o situaciji u Ukrajini, ali da je više novinara dobijalo poruke uvrede na društvenim mrežama.

"Mnogi novinari, naši članovi imali su neprijatnosti na društvenim mrežama, reč je uglavnom o uvredama, pa mnogi to nisu shvatili kao pretnju, dok je slučaj (novinara Stojanovića, prim. aut.) iz Zaječara eskalirao", kaže Bodrožić za RSE.

Bodrožić kaže da udruženje ima više mehanizama da reaguje po prijavama novinara, od obaveštavanja nadležnih institucija preko radne grupe koja je osnovana pre šest godina da se bavi pitanjima bezbednosti novinara, pa do javnih saopštenja i mogućnosti obaveštavanja Saveta Evrope o pojedinim slučajevima pritiska.

Kako reaguje država?

Bodrožić kaže da ne očekuje osudu niti neku konkretniju reakciju države na ove slučajeve.

"Država bi mogla lako da reaguje ako policija i tužilaštvo rade nezavisno. Međutim, u Srbiji se to svodi često na to da policija i tužilaštvo moraju da dobiju mig vlasti da bi se bavile ozbiljnije nekim predmetom", kaže on.

Iz Ministarstva kulture i informisanja Srbije do kraja rada na ovom tekstu nisu odgovorili na pitanja RSE o slučajevima pretnji i uvreda upućenim novinarima zbog izveštavanja ili iznošenja stavova o situaciji u Ukrajini.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) su za Radio Slobodna Evropa saopštili da je osumnjičeni za slanje pretećih poruka novinaru Stojanoviću putem Fejsbuka 11. marta uhapšen.

"Policija je istog dana identifikovala osumnjičenog kome je, zbog sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti, po nalogu tužioca, određeno zadržavanje do 48 sati i on je, uz krivičnu prijavu, priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru", saopšteno je iz MUP-a za RSE.

Još jedan novinar, koji je javno upozorio na pretnje koje dobija na mrežama, je Stevan Dojčinović, urednik istraživačkog portala KRIK.

Dojčinović je na svom nalogu na Tviteru (Twitter) napisao da je dovoljno da neko napiše nešto na Tviteru protiv razaranja Ukrajine i da odmah postane žrtva sajber nasilja.

On je takođe napisao da na društvenim mrežama postoji "armija Zputin botova".

"Z" predstavlja oznaku ruskih vojnih snaga na ukrajinskom ratištu, a ovu oznaku ističu i oni koji podržavaju rusku vojnu invaziju. Ova oznaka se mogla videti na dva skupa podrške Rusiji desničarskih grupa koje su organizovane u Srbiji nakon invazije.

Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj se organizuju ovakvi protesti podrške ruskom napadu na Ukrajinu.

Da li su pretnje novinarima zbog Ukrajine očekivane?

Bodrožić kaže da su pretnje novinarima, koji izveštavaju o ukrajinskim izbeglicama, očekivane i da je to deo nacionalističke indoktrinacije koja se od devedesetih godina sprovodi u Srbiji.

"Više generacija je iznegovano u mržnji ka svemu sa Zapada, na ksenofobiji i na tim kvalifikacijama strani plaćenik i domaći izdajnik. To je moralo da se odrazi i na situaciju u Ukrajini gde je sad neonacista svako ko ne podržava ruskog predsednika i invaziju", kaže Bodrožić.

Bodrožić kaže da pretnje poslednjih godina isključivo dolaze preko društvenih mreža i da se na ovaj način uglavnom širi govor mržnje.

Prema istraživanju beogradske organizacije Institut za evropske poslove, objavljenom 2021, najveći broj anketiranih građana Srbije, 83 odsto, smatra da je Rusija prijatelj Srbije.

U prijateljstvo sa Rusijom, pokazalo je istraživanje, najviše veruju mladi do 30 godina i stariji od 60.

To se reflektuje i kroz izjave državnih zvaničnika koji odnos sa Rusijom neretko nazivaju "bratskim", između ostalog, jer Rusija podržava Srbiju u osporavanju nezavisnosti Kosova pred međunarodnim institucijama.

Srbija je takođe zavisna od ruskih energenata, a saradnja je prisutna i na vojnom planu – kupovinom ruskog oružja.

Ruski vojni napad na Ukrajinu počeo je 24. februara i od tada su Kijev i drugi ukrajinski gradovi pod žestokim raketnim udarima.

Srbija se 2. marta na sednici Generalne skupštine UN-a pridružila osudi invazije Rusije na Ukrajinu. Tom rezolucijom se izražava žaljenje zbog invazije Rusije na Ukrajinu i zahteva od Rusije da odmah prestane sa pretnjom i upotrebom sile protiv Ukrajine i da odmah, potpuno i bezuslovno, povuče sve vojne snage sa teritorije Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama.

Srbija se nije pridružila sankcijama koje su Rusiji uvele Evropska unija i Sjedinjene Države, iako je kandidat za članstvo u EU.

Prema poslednjim izveštajima međunarodnih organizacija, koje prate stanje ljudskih prava, novinari u Srbiji i dalje doživljavaju pritiske, pretnje i fizičke napade.

U izveštaju Fridom hausa (Freedom House) iz februara 2022. godine, Srbija se, kao i druge države Zapadnog Balkana, karakterišu kao delimično slobodne zemlje.