Nakon invazije na Ukrajinu štednja u Srbiji od dinara do kriptovaluta

Beograđanka Ana Milenković sa suprugom već nekoliko godina uplaćuje novac u fond za školovanje svoje dece, sina i ćerke od 10 i 8 godina.

"To se plaća mesečno i kad napune 18 godina, kad upisuju fakultet, onda imaju određenu sumu za školovanje", rekla je ona za RSE.

Različite su mogućnosti šta učiniti sa novcem koji građani uspevaju da ostave "sa strane" – štednja u bankama, ulaganje u investicione fondove, obveznice i akcije ili kriptovalute što je jedan od poslednjih trendova ulaganja.

Kada je reč o štednji u bankama, guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković savetovala je štednju u dinarima. Ona je 13. aprila na RTS-u poručila građanima da je to "ekonomska računica".

Ona je izrazila uverenje da će kurs ostati stabilan i da građani ne bi trebalo da kupuju devize.

"Onaj deo inflacije na koji NBS može da utiče održavanjem stabilnog kursa jeste nešto što mogu da garantujem svojim iskustvom, ne samo rečima, nego rezultatima koje imamo", naglasila je Tabaković.

Do pojačane potražnje evra došlo je u jednom trenutku na početku ruske invazije na Ukrajinu.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji - fakultetu za bankarstvo, osiguranje i finansije, Zoran Grubišić objašnjava za RSE da štednja u evrima ima smisla za velike investitore, one koji su okrenuti ka investicionim ulaganjima, tržištu nekretnina, ali ne za male igrače.

"Pokazalo se poslednjih 10 godina da je kamatna stopa na dinarima bila znatno povoljnija od evra, a da je devizni kurs bio stabilan. Dakle, da su mnogo bolje prošli i više zarađivali oni koji su štedeli u dinarima", rekao je Grubišić.

On je naveo da svako za sebe treba da nađe optimalnu varijantu, da li će to biti štednja po viđenju, da li će biti oročavanje, kako će rasporediti – na dinare ili evre.

Prema podacima Narodne banke štednja stanovništva nastavila je da raste i tokom 2021. godine, a štednja u domaćoj valuti se pokazala isplativijom od devizne.

NBS je u februaru saopštila da je dinarska štednja u 2021. povećana za oko 12 posto, te je krajem decembra iznosila 104,2 milijarde dinara (884,8 miliona evra).

U proteklih devet godina dinarska štednja je povećana gotovo šest puta (rast od 86,3 milijarde dinara - 732,8 miliona evra).

Devizna štednja u proteklih devet godina takođe raste, sa 8,3 milijarde evra krajem 2012. godine porasla je na 12,7 milijardi evra krajem 2021. godine, navela je NBS.

Koliko se štedi?

Ani Milenković, koja radi kao naučna saradnica u Institutu za srpski jezik, štednja je uvek neka ideja, ali koju teško sprovodi u realnost.

"Primanja nisu dovoljno velika da bi moglo da se štedi. Trudim se da ako imam neke planove, da li je krečenje ili drugi auto u pitanju, onda u tom smislu sa ciljem štednja", kaže ona.

Međutim, jedini vid štednje koji za sada praktikuje je ulaganje u fond za školovanje dece.

Na pitanje da li joj se desi da ode u banku da uloži novac, ili u akcije, obveznice, odgovara "ništa od toga".

"Bukvalno čak ni ne razmišljam o tome".

Njena prijateljica Ivana Krušedolac, kaže da štedi koliko može.

"Svakog meseca odvojim nešto sa strane".

Kada je, pak, reč o ulaganju tog novca koji se ostavi sa strane, ona navodi da nije dovoljno informisana o tome, ali i da trenutno ne razmišlja o takvoj vrsti štednje.

"Čak većinu tih informacija koje dobijam ili obrišem ili ako krenu sa predlozima kažem 'neka hvala, dovoljno mi je ovo što imam'".

"A i s obzirom na sva dešavanja u zemlji u proteklom periodu nemam poverenja, ne znam ni za koga bih se opredelila, niti sam sigurna da bih time na neki način nešto profitirala", rekla je Krušedolac.

Sećanje na iskustva štediša iz 90-ih

Ivana Krušedolac radi kao profesorka klavira u internacionalnoj školi u Španiji i kaže da bi u toj zemlji pre poverila novac bankama nego u Beogradu.

Ana i Ivana navode da njihova generacija nema štednju kao model ponašanja jer su odrastali u vreme kada se "jedva kraj sa krajem spajao".

"Mi smo bile 90-ih osnovna i srednja škola i svašta se tada dešavalo, ne mogu da kažem da vučemo traume, ali od svega toga što smo slušali mislim da malo ljudi naše generacije štedi novac u bankama. Možda kupuju nekretnine", rekla je Ana Milenković.

Tokom 90-ih godina u vreme ratova na prostoru bivše SFRJ građani Srbije bili su izloženi hiperinflaciji, međunarodnim sankcijama i izolaciji. Takođe su dve piramidalne banke sa nerealnim kamatama od 10 do 15 odsto na nemačke marke i 160 posto na dinare prevarile hiljade štediša.

Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije objašnjava za RSE da nema mesta za panična razmišljanja i da je danas potpuno drugačija situacija od one 90-ih godina.

"Kod nekih ljudi su još uvek sveža ta sećanja što se pokazalo u martu kada su izvršili pritisak na menjačnice da kupuju evre sa viškom količina dinara koji treba da im koristi za kupovine. Došlo je do blagog povlačenja devizne štednje i depozita iz bankarskog sistema", rekao je Grubišić.

Građane je rat na istoku Evrope podsetio na dešavanja na Balkanu tokom 90-ih godina kada su bili primorani da kupuju devize.

Međutim, profesor Grubišić objašnjavajući da je današnji trenutak drugačiji naglašava da su danas devizne rezerve Srbije na maksimalnom nivou.

"Bankarski sektor je potpuno stabilan i visoko likvidan i to sve prati regulativa Narodne banke Srbije kao centralne banke, kao supervizor", navodi Grubišić.

Prema podacima Narodne banke Srbije neto devizne rezerve iznose 11,6 milijardi evra.

Prosek štednje u Srbiji i EU

Prema istraživanju Erste banke iz oktobra 2021. prosečni mesečni iznos štednje građana Srbije je 5.668 dinara (oko 48 evra).

Ovo istraživanje o štednim navikama pokazalo je da štednju novca važnom smatra 70 procenata anketiranih građana. Takođe da su akcije, hartije od vrednosti, obveznice, fondovi i dalje za veliku većinu nepoznanica.

U Evropskoj uniji je, prema podacima statističke kompanije Statista, Nemačka od 2020. godine među zemljama sa najvećom štednjom po glavi stanovnika.

Bruto štednja stanovništva u najvećoj privredi EU dostigla je vrednost od 6.396 evra po glavi stanovnika. Sledi Holandija sa uštedom po glavi stanovnika od 5.942 evra.

Prosečna štednja po glavi stanovnika u zoni evra dostigla je vrednost od 4.506 evra u prvom kvartalu 2021, u poređenju sa 3.072 evra između drugog kvartala 2019. i prvog kvartala 2020.

Kriptovalute kao vid štednje

U poslednje vreme građani se opredeljuju i za ulaganja u kriptovalute (digitalni novac) kao vid zarade ili štednje.

Jedan od njih koji se oprobao u tome je 32-godišnji Filip iz Beograda.

"Banke daju tako niske kamate za štednju da se to i ne isplati za sume koje bi mi štedeli i pri tome je novac zarobljen na određeni period", rekao je on za RSE.

Zato se ovaj profesor fizičkog vaspitanja i fitnes trener opredelio za kriptovalute.

"Vrednost kriptovaluta može da skoči u roku od pet dana i da to što sam uložio imam puta pet ili puta 10, tako da jako brže dolaziš do većih para, ali je isto i veći rizik pa možeš da izgubiš", navodi on.

Za sada su kaže zbog rata u Ukrajini kriptovalute u padu, pa je tako i njegova "štednja u padu".

"Primera radi, ako sam uložio 5.000 evra, sada kada bih hteo da podignem novac imao bih 2.500. Ali stalno ima vesti da će to (tržište kriptovaluta) da eksplodira, da će da skoči puta pet ili 10, pa da ću možda imati 25.000 ili 30.000 evra kroz par meseci", navodi Filip.

Profesor Zoran Grubišić ukazuje da je kripto tržište interesantnije mlađim generacijama. Međutim, kako objašnjava ono je bez regulative što znači da iza toga ne stoji niko ko garantuje da će kripto valute biti zamenljive u svakom trenutku za tradicionalnu valutu.

"Lako je ući iz tradicionalne valute u kripto. Ali kad vam bude sutra taj novac zatrebao, niko ne može da vam garantuje koliko će to biti likvidno. Za sada postoji likvidnost za bitkoinom, ali rizik je veliki, nemate regulatora", kaže profesor Grubišić.

Vrste štednje

Štednja može biti na računu ili u sefu u banci, kroz osiguranje života, dobrovoljne penzijske fondove, hartije od vrednosti, navodi se na sajtu Narodne banke Srbije.

Štednja na računu može biti dinarska ili devizna, kao i neoročena (štednja po viđenju) ili oročena.

Kada štednja nije oročena, novac na štednom računu je uvek dostupan korisniku, ali je prihod od kamate niži.

Kod oročene štednje korisnik ne može da koristi sredstva u određenom roku, na koji je štednja oročena, a kamata se isplaćuje po isteku tog roka.

Postoji i rentna štednja, to je oročena štednja koja omogućava ostvarivanje rente, odnosno raspolaganje kamatom, navedeno je na sajtu Udruženja banaka Srbije.

Kamate na štednju su znatno niže poslednjih godina u odnosu na raniji period. Profesor Zoran Grubišić ukazuje da je takva situacija u svetu.

"Kamatne stope bile su na rekordno niskom nivou. Mislim da će to promeniti, da vreme jeftinog novca prolazi. Kada one porastu štednja će biti stimulativnija", ocenjuje Grubišić.

Za one koji su skeptični oko štednje, kaže da treba razmišljati šta su alternative.

"Alternative bi bile da se drži novac kući ili da se ulaže na berzama, u investicione fondove, akcije što je za ozbiljnije investitore, mada svako može da pokuša. Ali za to morate da imate investicionu kulturu i poznavanje da biste odabrali pravu varijantu za sebe", poručuje on.

Deo građana se opredeljuje i za tzv. "štednju u slamarici" što podrazumeva čuvanje novca kod kuće. Međutim, taj novac ne može da se koristi za investiranje i privredni rast.