Mnogi ukrajinski borci ostaju u Azovstalu, kaže komandant
Svjatoslav Palamar, zamenik načelnika puka Azov, objavio je video obraćanje u trajanju od 18 sekundi u kome je rekao da su on i drugi komandanti još uvek na teritoriji fabrike.
"U toku je određena operacija čije detalje neću iznositi. Hvala celom svetu i hvala Ukrajini na (vašoj) podršci", rekao je on, preneo je Rojters.
Nije jasno koliko je boraca ostalo unutra.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da se 771 borac iz puka Azov predao prethodnog dana, čime je ukupan broj onih koji su se predali od 16. maja porastao na 1.730.
Ukrajinski zvaničnici su odbili da komentarišu, rekavši da bi to moglo da ugrozi napore spasavanja.
Denis Pušilin, šef separatističke Donjecke Narodne Republike koju podržava Rusija, a koja sada obuhvata Mariupolj, rekao je da se više od polovine boraca predalo i da su nepovređeni odvedeni u kaznenu koloniju u blizini Donjecka koji kontroliše Rusija.
"Neka se predaju, neka žive, neka se pošteno suoče sa optužbama za sve svoje zločine", rekao je on.
Rusiji je potreban Mariupolj, jedna od glavnih ukrajinskih morskih luka, kako bi učvrstila svoju kontrolu nad teritorijom koju je zauzela duž obale, dopirući sve do zapada do anektiranog Krima.
Ukrajinski predsednik Volodomir Zelenski kaže da su poslednji branioci Mariupolja redovni vojnici, kao i pripadnici Nacionalne garde, kojoj pripada i puk Azov – nacionalni heroji i da se nada da će moći da budu razmenjeni za ruske zarobljenike.
Moskva prikazuje ovaj puk kao jednog od glavnih počinilaca navodnog radikalnog antiruskog nacionalizma i neonacizma koji preti ukrajinskim ljudima koji govore ruski.
Jedinica, formirana 2014. za borbu protiv separatista koje podržava Rusija, poriče da je fašistička, rasistička ili neonacistička.
Kremlj je saopštio da će prema borcima biti postupano u skladu sa međunarodnim normama.
Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) sa sedištem u Švajcarskoj saopštio je da je registrovao one koji napuštaju fabriku kako bi pratili zatvorenike.
Takođe je naveo pravila Ženevskih konvencija iz 1949. godine, korpusa međunarodnog prava koji se odnosi na postupanje sa zarobljenim vojnim osobljem i civilima.
"MKCK mora da ima neposredan pristup svim ratnim zarobljenicima na svim mestima gde se drže", navodi se. "MKCK se mora dozvoliti da intervjuiše ratne zarobljenike bez svedoka."