Downs: Kina ne želi da bude energetski zavisna od Rusije

Kina uvozi oko 16 odsto ruske nafte i ne želi da bude previše energetski zavisna od nje, iako sada kupuje nešto veće količine po nižim cenama, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Erika Dauns (Erica Downs), analitičarka Centra za globalnu energetsku politiku na Univerzitetu Kolumbija.

"Rusija je drugi po veličini snabdevač Kine naftom, napravljen je gasovod 'Snaga Sibira'. Međutim, ukoliko se izgradi i 'Snaga Sibira 2', time bi se udvostručile isporuke ruskog gasa u Kinu i mislim da će u Pekingu početi da razmišljaju da su previše zavisni od Moskve. Videla sam takve komentare u kineskim medijima", ističe Dauns.

Kina je prošle godine uvezla 16,5 milijardi kubnih metara gasa ruskog gasa. Istovremeno, Moskva godišnje proda Evropskoj uniji između 160 i 170 milijardi kubnih metara ovog energenta.

"U slučaju da EU obustavi kupovinu ruske nafte i gasa, ili Moskva prekine prodaju na ovom tržište, smatram da se radi o ogromnim količinama koje Kina ne bi mogla da apsorbuje u potpunosti. Jedan od razloga je pomenuti stav Pekinga o diversifikaciji snabdevanja energentima iz bezbednosnih razloga. Takođe, ne postoji adekvatna infrastruktura", navodi Dauns.

Ona dodaje i da su kineske kompanije oprezne da se i one ne bi našle na udaru zapadnih sankcija uvedenih Rusiji zbog rata u Ukrajini.

Samo jedan ruski gasovod ka Kini

RSE: Evropa je već decenijama najveće tržište za ruske energente još iz vremena Sovjetskog Saveza tokom 1980-ih. Tačnije, Rusija proda 49 odsto svoje nafte na evropskom tržištu i čak 75 procenata gasa. U slučaju da zbog rata u Ukrajini Evropa odluči da prekine uvoz ruskog gasa, ili Moskva povuče taj potez jer insistira da se plaća u rubljama, da li bi pre svega Kina, kao i druge zemlje poput Indije, mogle da u potpunosti zamene evropsko tržište za izvoz ruskih energenata.

Dauns: Kinesko tržište bi svakako moglo delimično da zameni evropsko za izvoz ruskih energenata.

Međutim, kratkoročno postoji više ograničenja. Jedno od njih je logistika za transport energenata. Kada je reč o prirodnom gasu, većina ruskih gasovoda je usmerena ka Evropi, dok postoji samo jedan prema Kini koji, pri tom, još nije potpuno u funkciji. I pre rata u Ukrajini je bilo predviđeno da ovaj gasovod bude potpuno operativan tek 2025. godine.

Osim ograničenih kapaciteta, postoje i tržišni limiti. Na primer, pitanje je koliko dodatnih količina ruske nafte Kina može da apsorbuje imajući vidu da je još ranije sklopila aranžmane sa dobavljačima nafte sa Bliskog istoka.

Naravno, neke kineske energetske kompanije, pre svega manje, nastoje da iskoriste ovu situaciju i kupe rusku naftu koja se prodaje po nižoj ceni, tako da kada budu objavljeni podaci za poslednji mesec, sigurno će biti zabeležen rast izvoza ovog energenta iz Rusije u Kinu. Međutim, u aprilu su indijske kompanije kupile više ruske nafte nego kineske.

Oprez prema Rusiji

RSE: Pomenuli ste da između Rusije i Kine postoji samo jedan gasovod. Reč je o "Snazi Sibira". Najavljena je i izgradnja "Snaga Sibira 2", ali će verovatno proći mnogo godina pre nego što profunkcioniše.

Dauns: Da. Kada je reč o "Snazi Sibira 2", taj gasovod je Rusija uvek želela više nego Kina. Sada se zbog rata u Ukrajini mnogi pitaju da li će Kina iskoristiti međunarodnu izolaciju Rusije da postigne povoljan sporazum za nabavku gasa preko ovog cevovoda.

Naime, to se upravo desilo 2014. kada je Rusija bila izolovana zbog aneksije Krima. U maju te godine ruski predsednik Vladimir Putin je otputovao u Kinu i potpisao sporazum sa domaćinima o gradnji "Snage Sibira" kojim će se distribuirati gas 30 godina.

Osim ekonomskih benefita, Putin je nastojao da iskoristi ovaj sporazum da demonstrira da Rusija politički nije međunarodno izolovana. Da li će se to ponovo desiti? Nisam baš sigurna. Ključni razlog je zabrinutost Kine da će postati previše zavisna od ruske energije. Jedna od ključnih postavki kineske energetske sigurnosti je diversifikacija snabdevanja.

Rusija je drugi po veličini snabdevač Kine naftom, napravljen je gasovod "Snaga Sibira". Međutim, ukoliko se izgradi i "Snaga Sibira 2", time bi se udvostručile isporuke ruskog gasa u Kinu i mislim da će u Pekingu početi da razmišljaju da su previše zavisni od Moskve. Videla sam takve komentare u kineskim medijima.

Takođe, Rusija predlaže da "Snaga Sibira 2" ide preko Mongolije. No, Kina nije za tu opciju jer se time povećavaju bezbednosni rizici. Stoga mislim da će u Pekingu biti veoma oprezni i ako se dogovori izgradnja "Snage Sibira 2", on će ići drugim pravcem nego što predlaže Rusija.

RSE: Dakle, projekat "Snaga Sibira 2" tek treba da se definiše?

Dauns: Da, Rusija nastoji da predstavi ovaj projekat kao da je već dogovoren iako to još nije u potpunosti slučaj.

Kome Rusija prodaje više gasa?

RSE: Kada je reč o Evropi, ona uvozi 25 odsto nafte iz Rusije i oko 40 procenata gasa, odnosno između 160-170 milijardi kubnih metara godišnje. Nemačka kao najveći potrošač uvozi 55 odsto ruskog gasa. Koliko Kina uvozi energenata iz Rusije?

Dauns: U slučaju nafte, Rusija je u 2021-oj bila drugi po veličini izvoznik u Kinu, posle Saudijske Arabije, sa 1,6 miliona barela nafte dnevno, odnosno oko 16 procenata. Kada je reč o gasu, Rusija je treći po veličini izvoznik u Kinu, sa oko 16,5 milijardi kubnih metara prošle godine.

RSE: Pominje se da je stav Pekinga da ni iz jedne zemlje ne uvozi više od 15 odsto energenata da bi izbegao zavisnost.

Dauns: Primetila sam da se navode različite brojke, ali ne i zvaničan dokument ili izjava vlasti o tome.

Kina dobija jeftiniji ruski gas nego Evropa

RSE: Kada je reč o cenama, u vreme aneksije Krima 2014. se pominjalo da Rusija prodaje energente Kini po nižoj ceni nego Evropi. Da li je to tačno?

Dauns: Stiče se utisak da je Kina izdejstvovala veoma povoljan sporazum te da plaća nižu cenu nego, na primer, Nemačka.

Pouzdano znam da Kina plaća jeftiniji gas koji dobija preko „Snage Sibira“ nego preko cevovoda iz Burme i Centralne Azije (turkmenistanski gas). Takođe, da je Kina, makar prošle godine, plaćala jeftinije ruski gas preko "Snage Sibira" nego tečni (LNG).

Peking je iskoristio ovu situaciju u vreme kada je potpisan sporazum jer su Rusiji tada, 2014. godine, uvedene sankcije. Slično se desilo i sa naftom. Naime, početkom 2000-ih Kina i Rusija su pregovarale o gradnji naftovoda "Istočni Sibir – Tihi okean". Peking je želeo ovaj projekat, ali je Moskva odlagala potpisivanje sporazuma u nastojanju da izdejstvuje dodatne ustupke.

Međutim, 2008. je izbila globalna finansijska kriza i cene nafte su pale pa se Rusija tada našla u nepovoljnoj poziciji. Njene kompanije su se suočavale sa problemom kako da obezbede novac za otplatu dugova i finansiraju istraživanje i proizvodnju nafte.

Tada je Kina ponudila 25 milijardi dolara kredita. Deo tog novca ruske kompanije su vraćale kroz isporuke nafte ali je Peking insistirao da to bude preko pomenutog cevovoda.

RSE: To znači da je i gasovod "Snaga Sibira" građen ruskim novcem koji je Kina obezbedila kao kredit?

Dauns: Rusija je morala da finansira ovaj projekat. U slučaju već pominjanog naftovoda Istočni Sibir – Tihi okean, obe zemlje su finansirale deo na sopstvenoj teritoriji. Kina je obezbedila kredit kako bi Rusija pristala na taj projekat kao deo šireg sporazuma o nabavci nafte.

Očekujem da će isti princip biti primenjen i prilikom gradnje "Snaga Sibira 2". Međutim, nije bilo kineskih zajmova za gasovod "Snaga Sibira 1" jer je Peking pregovarao sa pozicije moći pa nije morao da nudi zajam da bi Rusija pristala na sporazum.

Oprez kompanija zbog zapadnih sankcija

RSE: Ako Kina može da dobije rusku energiju jeftinije nego što Evropa plaća, zašto je oprezna. Da li zbog energetske sigurnosti, koju ste pomenuli, možda je u pitanju mogućnost nabavke takođe relativno jeftine nafte sa Bliskog istoka, ili se radi i o strahu od zapadnih sankcija, a Kina je i dalje veoma integrisana u globalnu ekonomiju?

Dauns: Postoje dve grupe kineskih kupaca ruske nafte. Jednu čine velike državne kompanije, a drugu nezavisne rafinerije.

Ove nezavisne kompanije nastoje da kupe rusku naftu po sniženim cenama, ali traže različite načine da je plaćaju kako bi izbegle da se nađu na udaru zapadnih sankcija.

Velike, državne kompanije su opreznije naročito ako i Evropska unija uvede embargo na rusku naftu, pa se pribojavaju da ne prekrše kaznene mere.

Naime, ove kineske kompanije operišu globalno i ne žele da se nađu u situaciji da budu isključene iz dolarskog sistema plaćanja.

Zbog toga je "Petro China" nedavno saopštio da će poštovati ugovore, ali da neće sklapati nove. Istovremeno, "Sinopec" je trenutno obustavio investicije u Rusiji.

Važnost SAD i EU za kinesku ekonomiju

RSE: Da li to znači da uprkos proklamovanom strateškom partnerstvu Rusije i Kine u oponiranju, kako ga nazivaju, zapadno-centričnom globalnom poretku, zatim nastojanju Kine da nadmaši SAD kao vodeća svetska sila, okretanju ka domaćoj tražnji kao motoru ekonomskog razvoja, za razliku od izvoza u prošlosti – ona ipak i dalje zavisi od privredne saradnje sa Amerikom i Evropom?

Dauns: Rusija je važna Kini jer iz nje uvozi sirovine. Međutim, postoji mnogo toga što Kina nastoji da ostvari iz odnosa sa SAD-om i EU. Stoga Peking sada nastoji da balansira te različite odnose. S jedne strane, naginje Rusiji jer obe zemlje dele zabrinutost zbog demonstriranja američke moći u svetu, a, s druge, nastoji da očuva odnose sa SAD i EU.

Iako odnosi Pekinga i Vašingtona nisu trenutno na zavidnom nivou, američko tržište je veoma važno za kineske kompanije. Tako su krajem prošle godine, pa čak i ove, sklopile mnoge aranžmane o uvozu američkog tečnog gasa. Dakle, bez obzira na važnost Rusije u snabdevanju energijom, Kina nastoji da diversifikuje izvore iz kojih ih nabavlja.

RSE: Godišnja trgovinska razmena Kine sa SAD-om je premašila 600 milijardi dolara, slično je i sa EU. Dakle, SAD i EU su najveći trgovinski partneri Pekinga i zbog toga, bez obzira na političku bliskost sa Rusijom, nastoji da ne naruši odnose sa Vašingtonom i Briselom.

Dauns: Da, iz tih razloga kineske kompanije u ovoj situaciji oprezno reaguju.

Bez zamene za Evropu

RSE: Sveukupno gledajući, ako dođe do obustave prodaje ruske nafte i gasa na evropskom tržištu, može li Kina da apsorbuje tu količinu, ili će Moskva morati da potraži i druge kupce?

Dauns: U slučaju da EU obustavi kupovinu ruske nafte i gasa, ili Moskva prekine prodaju na ovom tržište, smatram da se radi o ogromnim količinama koje Kina ne bi mogla da apsorbuje u potpunosti. Jedan od razloga je pomenuti stav Pekinga o diversifikaciji snabdevanja energentima iz bezbednosnih razloga.

Takođe, ne postoji adekvatna infrastruktura. Dakle, kineske kompanije bi mogle da preuzmu dodatne količine ruske energije, u odnosu na dosadašnje, pogotovo ako bude po nižim cenama. Međutim, nije realistično da Rusija očekuje od Kine da u potpunosti zameni evropsko tržište za njene energente.

RSE: Koju količinu energije koju Rusija trenutno prodaje Evropi može da preusmeri u Kinu?

Dauns: Rusija ne može mnogo da učini da poveća količine prirodnog gasa na kineskom tržištu, pogotovo u situaciji kada "Snaga Sibira" ne funkcioniše sa punim kapacitetom, a pitanje je i koje će količine njome moći da prođu kada bude završena 2025. zbog nekih problema u eksploataciji ovog energenta u Rusiji.

Jedna od mogućnosti je tečni gas. Naime, Kina je 2020. godine kupila oko 40 odsto gasa na licu mesta (spot market). Međutim, treba imati u vidu da Rusija mnogo više gasa prodaje slanjem preko tradicionalnih cevovoda nego njegovom preradom u tečni.

Kada je reč o o nafti, postoji veća fleksibilnost zbog mogućnosti njenog transporta tankerima. Stoga se u narednim mesecima može očekivati povećana prodaja ruske nafte u Kini, ali ne verujem da će se raditi o drastičnom skoku.

Odnos sa dobavljačima sa Bliskog istoka

RSE: Kina očigledno neće smanjivati uvoz iz Saudijske Arabije i drugih bliskoistočnih zemalja.

Dauns: Kina je sa nekim zemljama, kao što je Saudijska Arabija koja je veoma važan snabdevač, potpisala ugovor koji ne želi da prekrši kako bi omogućila veći uvoz ruske nafte. Doduše, pojedine zemlje koje kupuju na licu mesta mogu da iskoriste ovu situaciju za nabavku nafte.

Takođe, poslednjih dana svetski mediji javljaju da pojedine kineske kompanije, koje imaju slobodna skladišta, kupuju uvećane količine ruske nafte. Dakle, postoji mnoštvo različitih faktora koji će uticati na to koliko dodatnih količina ovog ruskog energenta Kina može da kupi.

Bez skore zamene plaćanja u dolarima i evrima

RSE: To znači da bez obzira na političku bliskost Rusije i Kine, to neće rezultirati velikim skokom u ekonomskoj saradnji, jer su njihovi odnosi transakcioni i postoji izvesna podozrivost. Naime, Rusija ne želi da u tom savezu bude mlađi partner, a Kina nastoji da izbegne energetsku zavisnost.

Dauns: Slažem se. Kina ne želi da bude energetski zavisna od Rusije. Istovremeno, iako ne podržava zapadne sankcije Moskvi, ona nastoji da se njene kompanije ne nađu na udaru tih kaznenih mera zbog poslovanja sa Rusijom.

RSE: To znači da je i preuranjeno stvaranje alternativnog sistema plaćanja u odnosu na dolar i evro, iako Rusija i Kina to najavljuju?

Dauns: Mislim da je Kina zainteresovana da plaća uvoz ruskih energenata svojom valutom. Tako nezavisne rafinerije nastoje da pronađu načine da minimalizuju ranjivost na zapadne sankcije, a plaćanje u kineskoj valuti bi im to omogućilo.

RSE: U kojoj meri je to realistično?

Dauns: Iako Kina iskazuje želju da internacionalizuje svoju valutu i smanji ulogu dolara, ona još nije spremna da u potpunosti omogući uvid u bilans transakcija kapitala, odnosno učini svoju ekonomiju transparentnom. Zbog toga ne očekujem da će Kina uskoro odustati od plaćanja ruske energije u dolarima i evrima.