Dodik u Beogradu ponovio da je SNSD pobednik izbora u BiH

Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) je pobedio na svim nivoima i mi smo veliki pobednici izbora, izjavio je 10. oktobra lider te partije i član Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik.

"Republika Srpska je glasala za SNSD i vladajuću koaliciju", dodao je Dodik na konferenciji za novinare u Beogradu.

U Bosni i Hercegovini su 2. oktobra održani opšti izbori.

Kandidatkinja opozicije za predsednika bh. entiteta Republika Srpska (RS)

Jelena Trivić je u noći nakon izbora proglasila pobedu, ali je to istovremeno uradio i Dodik, kao kandidat vladajuće koalicije.

Javnosti su predstavili različite podatke o broju glasova, a konačni rezultati opštih izbora u Bosni i Hercegovini nisu saopšteni.

"Preliminarni rezultati govore da ja imam 29.000 glasova više na izborima za Predsednika Republike Srpske", rekao je Dodik. Dodao je da je prebrojano 98 posto glasova, i da je njegova prednost "nedostižna".

Za to vreme, opozicija u Republici Srpskoj protestuje i traži novo prebrojavanje glasova, uz optužbe na račun SNSD-a za izbornu krađu.

Opozicione stranke u RS-u predale su 5. oktobra zahtev Centralnoj izbornoj komisiji BiH za ponovno brojanje glasova, pa i za ponavljanje izbora. Tvrde da su našli više od stotinu nepravilnosti i da je sporno 65.000 izbornih glasova.

Partija demokratskog progresa (PDP), Srpska demokratska stranka (SDS) i Lista za pravdu i red smatraju da je Jelena Trivić (PDP) pobedila Dodika na izborima za predsednika RS.

"Samo jedan kandidat se žali (na rezultate), ostali se ne žale", izjavio je Dodik, dodajući da "nigde nije utvrđeno da je kandidat opozicije oštećen".

Dodik je ocenio da je opozicija na izborima za predsednika RS "proglasila pobedu pre nego što je počelo prebrojavanje glasova", a da se njegova koalicija "ponašala odgovorno i nije iznosila paušalne podatke".

Rekao je i da je "neprihvatljivo" da Centralna izborna komisija sporo prebrojava glasove, ocenjujući da je to "nemoć Bosne i Hercegovine".

Dodik je optužio CIK da je "uzurpirana od strane stranaca", da "nije zakonito izabrana" i da je njen legitimitet "upitan", kao i da je "puno nelogičnosti u vezi sa procesom glasanja".

Zbog čega Dodik optužuje Radio Slobodna Evropa?

Na pitanje Radija Slobodna Evropa (RSE) zašto drži konferenciju za novinare u Beogradu, Dodik je rekao da je "hteo da iznese činjenice". 

Optužio je RSE da "kalkuliše i izvrće činjenice" i "iznosi neistine", bez navođenja šta je to netačno RSE objavio.

"Ja vas više i ne čitam jer ste tendenciozno protiv Republike Srpske i srpskog naroda", još je jedna od optužbi Dodika na račun RSE, koje redakcija RSE odbacuje i ocenjuje u potpunosti neistinitim.

Na pitanje RSE da li će se u Beogradu sresti sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Dodik je izjavio da su svi njihovi zvanični susreti objavljeni u medijima, a da i pored toga imaju redovan kontakt i da "o tome ne bi razgovarao".

"Nemamo nijedan problem, mi smo se čuli pre neki dan telefonom i pojasnili pokušaje nekih medija da kreiraju atmosferu kako bi Vučić trebalo da se odrekne Milorada Dodika i Republike Srpske", rekao je Dodik.

Više puta tokom konferencije za novinare Dodik je ponovio da su "njegova saradnja i odnosi sa Vučićem veoma dobri".

"Po vama bi trebalo da Vučić svakog dana trči da govori 'podržavam Milorada Dodika'...Ja ne pobeđujem u RS zbog Vučića, već zbog podrške naroda, niti pobeđujem zbog podrške Putina", rekao je Dodik.

Vučić nije javno podržao Dodika tokom izborne kampanje za predsednika RS.

Vučić je 8. oktobra, odgovarajući na pitanje novinara o izborima u BiH, izjavio da ne želi da se meša i da će čestitati pobedniku kad stignu konačni rezultati izborne komisije.

"Nije moje da se mešam u opredeljenja naroda u Republici Srpskoj. Imam dobru saradnju i danas je imam sa članovima Predsedništva, sa Cvijanovićevom (Željka Cvijanović, kandidatkinja Dodikovog SNSD-a), sa (Miloradom) Dodikom", rekao je tada Vučić.

Na protestu opozicije 9. oktobra u Banjaluci, bila je istaknuta zastava Srpske napredne stranke (SNS).

Dodik na konferenciji za novinare to nije komentarisao.

Povlačenje paralele sa Kosovom

Dodik je ponovo izneo optužbe na račun visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini Kristijana Šmita, nazivajući ga "lažnim".

"Svaka njegova odluka je nevažeća i neće biti provedena u Republici Srpskoj", rekao je Dodik.

Dodik je ocenio da "ne veruje u Bosnu i Hercegovini koju su nametnuli stranci", dodajući da je država BiH "nije ustavna i nije po volji naroda".

Kako je izjavio, BiH "mora da se redefiniše, mora se vratiti na Ustav, a ako to nije moguće, onda treba da doživi disoluciju".

Govoreći o statusu Republike Srpske kao entiteta u BiH, Dodik je povukao paralelu sa Kosovom.

"Mislim da neće biti moguće stavljati na dnevni red pitanje Kosova i Metohije, a da se ne stavi pitanje Republike Srpske. Mi ne vidimo kako je moguće da neko verifikuje priču o Kosovu i Metohiji kao navodno nezavisnoj državi koja ima pravo na to, a da Republika Srpska na to nema pravo, i u tom će se pogledu voditi naše aktivnosti u narednom periodu", rekao je Dodik.

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine. Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, za šta ima podršku Rusije.

Srbija i Kosovo vode dijalog pod okriljem Evropske unije koji bi trebalo da rezultiraju obavezujućim sporazumom.

O susretima sa Putinom

Dodik je, odgovarajući na pitanje novinara, izjavio da je "veoma zadovoljan time" što se u proteklih deset meseci tri puta susreo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i razgovarao sa njim.

Rekao je i da je "protiv rata u Ukrajini i nastavka tih operacija", ali da "to ne zavisi od njega".

"Od mene Putin nikad nije tražio ništa da kažem, niti da se priključim njegovim politikama, da damo podršku, a od strane Zapada stalno imamo pritiske da se priklonimo njihovim politikama, njihovim osudama", rekao je Dodik.

Zapadne države, predvođene Evropskom unijom, Sjedinjenim Američkim Državama i Velikom Britanijom uvele su sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

Rusku agresiju na Ukrajinu, koja je otpočela 24. februara, osudile su Ujedinjene nacije. Milioni građana su izbegli, a hiljade poginulo i povređeno od početka rata.