Uticaj rata u Ukrajini na Srbiju u brojkama
Porast broja ruskih državljana i ruskih firmi u Srbiji, povećanje cena iznajmljivanja nekretnina, rast potrošačkih cena neke su od pojava sa kojima se Srbija suočila od 24. februara kada je Rusija započela rat u Ukrajini.
Ovaj rat uticao je globalno na inflaciju, na cenu energenata i hrane imajući u vidu da je Rusija značajan izvoznik gasa i nafte, a Ukrajina i Rusija čine 30 odsto ukupnog izvoza pšenice.
U Ukrajini je do 26. decembra zabeleženo skoro 18.000 civilnih žrtava rata, prema podacima Kancelarije visokog poverenika Ujedinjenih nacija za ljudska prava (OHCHR). Milioni ljudi su raseljeni.
Srbiju je rat zatekao u potpunoj zavisnosti od ruskog gasa. Sa druge strane, zvaničnici Srbije računaju na podršku Rusije kada je reč o statusu njene bivše pokrajine Kosovo, koja je proglasila nezavisnost 2018. godine.
To su neki od razloga zašto se Srbija nije pridružila sankcijama Zapada protiv Rusije zbog rata. Ipak, Srbija je podržala rezolucije Generalne skupštine UN kojima se osuđuje agresija Rusije protiv Ukrajine.
Ovo su tri brojke koje su obeležile 2022. u Srbiji u kontekstu rata u Ukrajini, pre svega, na ekonomskom planu.
Rusi su došli - žive i rade u Srbiji
Preko četiri hiljade ruskih preduzetnika i firmi registrovano je tokom 2022. godine u Srbiji, što je značajno više u odnosu na prethodnu godinu – 159, pokazuju podaci koje je Agencija za privredne registre Srbije poslala Radiju Slobodna Evropa (RSE).
Rusima za ulazak u Srbiju ne treba viza i mogu da dobiju privremeno boravište.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), od 25. februara do 21. decembra u Srbiju je došlo 219.153 ruskih državljana, ali se nisu svi zadržali.
Srbija je, inače, jedna od šest država u Evropi u koju ruski državljani mogu da putuju bez viza. Druge zemlje su Bosna i Hercegovina, Belorusija, Turska, Gruzija i Jermenija.
Ruskim državljanima je za putovanje u Evropsku uniju potrebna viza. Od početka rata u Ukrajini, pojedine evropske države uvele su i dodatna ograničenja.
Broj ruskih državljana, baš kao i ruskih firmi i preduzetnika u Srbiji naročito je uvećan nakon što je predsednik Vladimir Putin, 21. septembra, objavio delimičnu mobilizaciju u zemlji. Broj Rusa koji dolaze u Srbiju dodatno porastao.
Nakon najave mobilizacije, došlo je do porasta cena avio karata na relaciji Moskva-Beograd. Dok je cena avio karte u jednom smeru pre invazije iznosila 150 evra, nakon najave delimične mobilizacije dostigla je cenu od 560 do 1.621 evro.
Inače, nakon invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara, iz Beograda je povećan broj letova prema i iz Moskve. U jednom trenutku bilo je 15 letova nedeljno, samo prema glavnom gradu Rusije, uz dodatne letove prema Sankt Peterburgu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kasnije je u martu najavio da će broj letova na relaciji Beograd - Moskva biti vraćen na redovan broj.
Povećane stambene rente
Prema rečima Blagice Kostić, agentice za nekretnine iz Beograda, stambene rente su porasle za 30 odsto.
"Cene u Beogradu i Novom Sadu su najviše skočile i kada se uzme prosek cena u celoj Srbiji dođe se do te statistike", kaže ona za RSE.
Ona navodi da je na to uticala globalna inflacija (rast potrošačkih cena), ali i dolazak velikog broja ruskih državljana u Srbiju.
"Već od marta su krenule da rastu rente stanova koji su na tržištu, a već u avgustu u problemu su se našli i stari zakupci, kada su njihovi stanodavci odlučili da im podižu kirije ili da ih jednostavno izbacuju iz stanova i traže druge stanare koji su spremni da plate veće kirije", navodi Kostić.
Kaže da su se pojedini građani koji imaju mogućnost da rade od kuće iselili iz Beograda zbog cene iznajmljivanja stanova.
"Deo ljudi odlazi u okolne gradove, tamo rentiraju stanove po značajno nižim cenama i onda putuju".
Cena rente stanova postao je, prema njenim rečima, sistemski problem.
"Vi ne možete da odredite za koliko (novca, prim. aut.) će neko da kupi stan, pa samim tim ni za koliko će da ga rentira. Sa druge strane, imate ljude koji teško da mogu da prežive ako dve trećine svoje zarade moraju da daju na stanarinu", ističe ona.
RSE je pisao u maju da su pojedini vlasnici stanova počeli da objavljuju oglase za izdavanje i na ruskom jeziku kako bi nekretninu učinili atraktivnijom za ruske državljane.
Sve je poskupelo
Potrošačke cene, kojima se meri inflacija, u novembru 2022. godine, veće su za 15,1 odsto, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. U odnosu na decembar 2021. godine povećane su za 14,6 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
U protekloj godini najviše je poskupela hrana, prema podacima RZS. Tu prednjače mleko, jaja i mlečni proizvodi koji su 40 odsto skuplji nego 2021.
Cene ribe veće su za 23 odsto, hleba, žitarica, ulja i masti za 20, a slično je i sa mesom koje je skuplje za 19 odsto u proseku.
Građani Srbije povrće plaćaju 17 odsto više nego prethodne godine.
Drastično su poskupeli i energenti, pa su cene čvrstih goriva veće za 50 odsto, dok je gas skuplji za oko 20.
Prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine Srbije, prosečna potrošačka korpa za septembar bila je 89.866 dinara (766 evra).
Istovremeno, Srbija je i u 2022. ostala među zemljama sa najnižim primanjima i najvećom nezaposlenošću u Evropi.
Prema poslednjim zvaničnim podacima, stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosi 8,9 odsto. Prosečna nezaposlenost u zemljama EU u oktobru iznosila je 6,5 odsto, prema podacima Eurostata.
Zvanično, prosečna zarada u Srbiji je oko 75.000 dinara (640 evra).
Ipak, medijalna zarada, odnosno ona koju prima najveći broj zaposlenih ne prelazi 57.000 dinara (485 evra), pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za septembar 2022.