Zapadna diplomatska 'ofanziva' na Srbiju

Američki i evropski zvaničnici stižu narednih dana u Beograd kako bi intenzivirali razgovore o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

Osim već poznatih posrednika u dijalogu, u Beograd 12. januara dolazi i savetnik u američkom Stejt departmentu Derek Šole (Chollet). On će ove nedelje boraviti i na Kosovu i u Severnoj Makedoniji.

Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo u Skupštini Srbije, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da Beograd nikad neće odbiti razgovore.

"Ali je potpuno jasno da će razgovor biti veoma kratak. Dakle, odbijamo bilo kakvu i pomisao da Kosovo tretiramo kao državu", naveo je Drecun.

Drecun je poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) čiji je lider predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Posle Šolea u Beograd bi, kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, trebalo da stignu i evropski posrednici.

Prema najavama iz medija, očekuje se dolazak specijalnog predstavnika Evropske unije (EU) za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka i specijalnog izaslanika SAD za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara (Gabriel Escobar).

Sa njima bi trebalo da stignu i izaslanici francuskog i nemačkog predsednika, Emanuel Bone (Emmanuel Bonne) i Jens Pletner (Ploetner).

Nastupajuću diplomatsku inicijativu poslanik vladajućih naprednjaka Milovan Drecun je ocenio kao početak snažne kampanje čiji je cilj da se Beograd "natera" da sa Prištinom, uz posredovanje EU i SAD, razgovara o evropskom planu poznatom kao francusko-nemačkom.

Francusko-nemački plan o rešavanju dugogodišnjeg spora između Srbije i Kosova je predlog EU, koji su podržale i Sjedinjene Države.

Ovaj plan nije javno objavljen, ali je predočen obema stranama u dijalogu.

Neki od ključnih elemenata ovog plana, u koji je RSE imao uvid, su jednaka prava Srbije i Kosova, poštovanje teritorijalnog integriteta i nepovredivost granica, priznanje državnih simbola i poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu.

Šta je Šole poručio uoči dolaska u Beograd?

Savetnik u američkom Stejt departmentu Derek Šole izjavio je da SAD i EU žele da dve strane razgovaraju o sadržaju predloga EU.

On je 6. januara uoči dolaska na Zapadni Balkan rekao za Glas Amerike da je prethodnih nekoliko nedelja previše energije uloženo da se spreči eskaliranje krize u nasilje.

"Umesto toga bi radije tu diplomatsku energiju uložili u razgovore o budućnosti Kosova i Srbije, budućnosti predloga o normalizaciji koji je Evropska unija iznela, koji bi bio ukorenjen u međusobnom priznanju", poručio je Šole.

Kriza o kojoj govori Šole odnosila se na barikade koje su grupe lokalnih Srba držale na severu Kosova dvadesetak dana uoči Nove godine zbog hapšenja bivšeg pripadnika kosovske policije iz srpske zajednice.

"Dobra je vest što smo sprečili ovu krizu, ali ne želimo da se ona ponovi za nekoliko nedelja zbog nečeg drugog. Želimo sada da se ide dalje i zato je skori odlazak u region, što ja i moje kolege planiramo, dobar trenutak da se ponovo pokrene taj napor u Novoj godini", dodao je Šole.

Pre podizanja barikada lokalni Srbi napustili su kosovske institucije na severu protiveći se odluci Prištine da registarske tablice koje izdaje Srbija za kosovske gradove zameni kosovskim.

Iako je u međuvremenu postignut dogovor o tablicama između Beograda i Prištine, Srbi za povratak u institucije zahtevaju formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO).

ZSO je dogovorena Briselskim sporazumom iz 2013. godine, ali do danas nije formirana. Ustavni sud Kosova utvrdio je da principi o formiranju Zajednice nisu u potpunosti usklađeni sa duhom Ustava jer se ona ne zasniva na multietničnosti.

Kakvi su izgledi za kompromis?

Loic Tregoures, francuski politikolog i stručnjak za Balkan, ocenio je za RSE da je cilj dolaska američkih i evropskih diplomata da se povrati inicijativa nakon tenzija i da se pokaže jedinstvo između SAD i EU.

Upitan kakve poruke očekuje od međunarodnih zvaničnika predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Tregoures je rekao da će oni Vučiću preneti da se dijalog mora nastaviti i da nije prihvatljivo podizanje barikada da bi se poslala poruka.

"Da KFOR deluje po postojećim sporazumima i ispunjava svoju misiju. Da se mora naći dogovor sa Prištinom u vezi sa Srbima koji su podneli ostavke na svoje funkcije", dodao je Tregoures.

Takođe je naveo da će biti reči o ključnim temama pregovora - ZSO, međusobno priznavanje, nestale osobe, crkve…On je napomenuo da će neke od ovih poruka biti prenete i premijeru Kosova Aljbinu (Albinu) Kurtiju.

"Da biste postigli kompromis, potrebno je dvoje za tango".

Kome je u interesu ubrzavanje dijaloga?

Američki i evropski zvaničnici intenzivirali su napore poslednjih meseci kako bi ubrzali postizanje konačnog sporazuma između Srbije i Kosova.

Loic Tregoures kaže da se SAD i EU plaše da će izbiti novi sukob, a i zbog toga što misle da je nakon 15 godina od proglašenja nezavisnosti Kosova i traženja rešenja došlo vreme da se do njega dođe.

On dodaje da je kosovskim vlastima takođe u interesu ubrzanje ovog procesa da bi normalizovale svoju međunarodnu situaciju. Međutim, ocenjuje da to kosovskim vlastima nije u interesu po svaku cenu, kao što bi bila promena granice ili stvaranje ZSO.

"Međutim, sa stanovišta Srbije, nema žurbe, status kvo je prilično dobar za predsednika Vučića", ocenio je francuski poznavalac Balkana.

On je to objasnio time da bi, čim se postigne konačan i obavezujući sporazum, EU mogla da podseti predsednika Srbije da biti kandidat za EU znači biti ozbiljan i po drugim pitanjima koja se sada "prilično prećutkuju".

Sagovornik RSE je tu naveo vladavina prava, korupciju, pravosuđe, slobodu medija, zakonodavstvo o životnoj sredini.

Šta je rekao predsednik Srbije?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su SAD iskrene u podršci kosovskoj nezavisnosti, ali da je sa Amerikancima, kako je rekao, moguće razgovarati.

"Oni se trude da razumeju našu poziciju, poziciju Srba na Kosovu", rekao je Vučić 8. januara za TV Pink.

Upitan šta bi bilo prihvatljivo rešenje za Beograd, Vučić je 4. januara na konferenciji za medije rekao da se Srbija drži svog Ustava.

"A spremni smo da razgovaramo o bezbroj kompromisnih rešenja", dodao je.

U Ustavu Srbije se navodi da je Kosovo deo Srbije.

Vučić je više puta ponovio da je za Srbiju neprihvatljivo članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, a da o ostalom može da se razgovara. On je 15. decembra na RTS-u izneo da u francusko-nemačkom predlogu piše da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Beograd od 2011. godine vodi dijalog o normalizaciji odnosa sa Kosovom pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Bivša srpska južna pokrajina je 2008. proglasila nezavisnost koju Beograd ne priznaje.

Kakva su očekivanja u zemlji od Vučića?

Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke Milovan Drecun kaže da se na sto stavlja predlog koji ne govori o Kosovu kao državi, ali da "sve odredbe tog predloga ukazuju da Beograd treba da tretira svoju južnu pokrajinu kao državu".

"Da poštuje njena suverene prava, njen teritorijalni integritet, da prihvati njihove pasoše, da ima razmenu nekakvih misija, a da zauzvrat ne dobija ništa", rekao je Drecun.

On je naveo da od predsednika Srbije očekuje da štiti vitalne nacionalne i državne interese uz ocenu da Vučić to radi.

"Mi smatramo da manevarski prostor za postizanje kompromisnog dogovora jedino može da bude postignut u okvirima međunarodnog prava, poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija i Rezolucije 1244", naveo je Drecun.

Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 1999. godine odobreno je međunarodno, vojno i civilno prisustvo u tadašnjoj SR Jugoslaviji, uspostavljanje Privremene administrativne Misije UN-a na Kosovu (UNMIK), a Kosovo stavljeno pod mandat UN.

Drecun je najavio da će kao predsednik Odbora za Kosovo pokrenuti inicijativu da Skupština usvoji Rezoluciju kojom će se odbaciti mogućnost priznanja Kosova kao države ili prihvatanja članstva Kosova u Ujedinjenim nacijama.

"I ta Rezolucija ukoliko bude usvojena biće obavezujuća za sve državne organe", naveo je Drecun.

Na drugoj strani, u opozicionoj Demokratskoj stranci upozoravaju da je realan rizik da će se rešiti status Kosova, bez rešavanja statusa srpske zajednice.

"Vlasti u Beogradu su dužne da daju sve od sebe u pregovorima da obezbede institucionalne mehanizme koji će omogućiti srpskoj zajednici da zastupa i zaštiti svoje potrebe i interese", rekao je za RSE Nebojša Novaković, poslanik Demokratske stranke i član Skupštinskog Odbora za spoljne poslove.

Dodao je i bi proces pregovora trebalo učiniti transparentnim i da se jasno kaže šta je tema pregovora i šta se do sad postiglo.

Pravi li Beograd razliku između američkih i evropskih pregovarača?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 4. januara, najavljujući posetu savetnika u Stejt departmentu, rekao da posle njega u Beograd dolaze evropski pregovarači.

"Posle toga očekujem dolazak svih ovih stručnjaka iz Evrope", dodao je.

Primetno je drugačije obraćanje predsednika Srbije prema posrednicima u dijalogu koji dolaze iz SAD i EU.

Uzrok tome je za opozicionog poslanika Nebojšu Novakovića u tome što je, po njegovoj oceni, Aleksandar Vučić ubeđen da je savezništvo sa Berlinom zamenio savezništvom sa Vašingtonom.

"Vučić je svestan da nema napretka u EU integracijama i igra na kartu da EU zanima samo Kosovo, ali sve što radi u Srbiji finansira evropskim novcem", naveo je Novaković.

Krajem decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić uputili su oštre kritike nemačkom ambasadoru na Kosovu zbog njegovih stavova o barikadama na severu Kosova i zahteva Srbije da deo vojnika vrati na to područje.

Naim Leo Beširi iz beogradskog nevladinog Instituta za evropske poslove primećuje da je Vučić obazriviji prema američkim zvaničnicima.

"U poslednjih nekoliko meseci je više nego vidljivo da mu izrazito ne prija glas koji dolazi iz Berlina. Manju podršku u Berlinu ima u ovom trenutku nego što je imao za vreme Angele Merkel (bivše kancelarke)", naveo je Beširi.

Ruska agresija na Ukrajinu ubrzala rešavanje srpsko-kosovskog spora

Intenziviranje napora Sjedinjenih Država i Evropske unije da se ubrza dijalog Beograda i Prištine usledilo je nakon invazije Rusije na susednu Ukrajinu koja je počela u februaru 2022.

Dragan Đukanović sa beogradskog Fakulteta političkih nauka rekao je za RSE da je naglašeno insistiranje SAD i EU da se dođe do konkretnog rezultata itekako povezano sa ratom u Ukrajini.

"EU i SAD pokušavaju da implementiraju takvo stanje na Balkanu koje neće dovesti do ugrožavanja regionalne bezbednosti. Odnosno pokušavaju da saniraju višedecenijske probleme koji postoje u regionu, a odnos Beograda i Prištine jedan je od dominantnih", naveo je Đukanović.

Francuski politikolog Loic Tregoures objasnio je za RSE da na Zapadu verovatno postoji osećaj da bi Balkan mogao da bude region u kome bi Rusija mogla da iskoristi svoj uticaj da izazove tenzije.

Naim Leo Beširi iz beogradskog nevladinog Instituta za evropske poslove ocenjuje da je od ruske agresije na Ukrajinu diplomatski napor za uspostavljanje trajnog mira između Srba i Albanaca dupliran.

"Ruska agresija u Ukrajini je podigla obrve širom sveta da bi se zaustavila potencijalno druga žarišta u Evropi i rasplamsavanje konflikta na Kosovu ili u Bosni i Hercegovini", smatra Beširi.

On je ocenio da će poruke američkih i evropskih izaslanika biti slične.

"Od EU neće doći zahtev za međusobno priznavanje, ali od SAD, Nemačke i Francuske očigledno hoće", smatra Beširi.

Beširi ocenjuje, međutim, da deluje da povećana diplomatska aktivnost nema neku preteranu šansu za uspeh.

"Propagandna mašinerija predsednika Vučića u poslednjih šest meseci nije nagovestila ništa da je predsednik možda spreman da uđe u završnu fazu uspostavljanja pravno obavezujućeg sporazuma i ništa ne nagoveštava da bi to moglo da se dogodi ove godine", naveo je Beširi.

Srbija traži kompromisno rešenje za konačni sporazum sa Kosovom, dok Kosovo insistira na tome da dijalog treba da se završi uzajamnim priznanjem.