Evropski parlament zatražio od EU da sankcioniše Dodika i uslovi Srbiju

Evropski parlament (EP) zatražio je od Evropske unije (EU) da sankcioniše predsednika Republike Srpske (RS) i ponovo zahteva da se evointegracije Srbije uslove uvođenjem sankcija Rusiji.

Ovi zahtevi navedeni su u Rezoluciji usvojenoj 18. januara, za koju je od 641. poslanika na sednici glasalo 407, protiv je bilo 92 a uzdržanih 142. Rezolucije EP-a imaju političku simboliku, ali nisu pravno obavezujuće za evropske institucije niti države članice EU.

Autor Rezolucije, evropski zastupnik Dejvid Mekalister (David McAllister) pre glasanja je upozorio da EU mora da bude aktivna u svim zemljama Zapadnog Balkana kako bi se suprotstavili destabilizujućoj i negativnoj propagandi i lažnim vestima koje posebno dolaze iz Rusije.

Ako se EU povuče iz regiona, upozorio je, postoje drugi akteri iz trećih zemalja koji bi odmah mogli da je zamene.

"Svih šest zemalja na Balkanu imaju evropsku perspektivu. Ali moramo da budemo prisutni na terenu kako bismo se suprotstavili ovom zloćudnom negativnom uticaju koji dolazi od Rusije i drugih", poručio je Mekalister u izjavi novinarima pre usvajanja dokumenta.

'Ciljane sankcije za destabilizirajuće aktere u BiH'

"EP ponavlja svoj poziv na usvajanje ciljanih sankcija protiv destabilizirajućih aktera u BiH, uključujući one koji ugrožavaju njen suverenitet i teritorijalni integritet, posebno Milorada Dodika", navedeno je u Rezoluciji usvojenoj u srijedu.

Sve države članice (EU) pozivaju se da obezbede da Savet EU usvoji takve sankcije.

Sveobuhvatne sankcije protiv Dodika zatražili su prethodno 12. januara poslanici u EP koji se direktno bave Bosnom i Hercegovinom. Oni su konstatovali da je "pređeno nekoliko crvenih linija" i da je Dodik izjavama i postupcima "de facto dezavuirao" politički sporazum o formiranju vlasti u BiH koji je potpisao u junu prošle godine.

Zahtev je usledio nakon što je 9. januara u Istočnom Sarajevu, predratnom delu glavnog grada BiH a danas teritoriji RS, održana zvanična proslava "Dana Republike Srpske". Ovaj datum kao Dan RS je Ustavni sud BiH tri puta proglasio neustavnim, a "Venecijanska komisija" diskriminatornim.

Što se tiče BiH generalno, EP je izrazio zabrinutost zbog vremena, sadržaja i načina unošenja izmena Izbornog zakona BiH i Ustava drugog bh. entiteta, Federacije BiH.

Ovim merama koje je na sam dan opštih izbora u oktobru nametnuo visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, kako stoji u tekstu, "rizikuju podrivanje demokratskog legitimiteta i konsolidacije etnonacionalizma" u državi.

Poziv za usaglašavanje spoljne politike sa EU

Rezolucija koju su izglasali evropski zastupnici na plenarnoj sednici u Strazburu, odnosi se inače na sprovođenje zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

Radi o obimnom dokumentu, i dio je posvećen i stanju u regionu Zapadnog Balkana, naročito u svetlu ruske agresije na Ukrajinu.

Između ostalog, Rezolucijom se naglašava potreba da zemlje kandidati i potencijalni kandidati sa područja Zapadnog Balkana trebaju da u potpunosti usklade svoje politike sa politikama EU.

"EP naglašava da se zemlje koje žele pridružiti EU moraju u potpunosti uskladiti s temeljnim vrednostima i zajedničkim politikama u svetlu ruskog nelegalnog agresijskog rata", navodi se u tekstu.

Poziva se takođe Evropska komisija i države članice da koriste zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku kao sredstvo za poboljšanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana.

Pregovore sa Srbijom usloviti sankcijama Rusiji

Evropski parlament u Rezoluciji izražava žaljenje zbog "i dalje niskog nivoa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno u pogledu agresorskog rata Ruske Federacije protiv Ukrajine".

U testu se ponavlja stav EP da bi dalja pregovaračka poglavlja u okviru pregovaračkog procesa sa Srbijom trebalo otvoriti tek kada zemlja ojača svoju posvećenost reformama u oblastima demokratije i vladavine prava i pokaže punu usklađenost sa spoljnom politikom EU.

"EP podseća da Srbija, kao zemlja koja teži evropskim integracijama, mora da se pridržava zajedničkih vrednosti i prava EU", poručuje se u Rezoluciji.

Autor Rezolucije Dejvid Mekalister je pre usvajanja naglasio da se od svih zemalja koje su u procesu pristupanja očekuje usklađivanje sa evropskim politikama, uključujući sankcije.

"Srbija je očigledno drugačijeg mišljenja od EU. Bili smo vrlo jasni u vezi ovoga. Srbi znaju našu poziciju i na kraju, pojedinačni i pristupni napredak uvek znači i proces u kome treba da se pokriju sva polja politike. I naravno, Poglavlje 31 (koji se odnosi na spoljnu politiku, prim.a.) je važan stub usklađivanja zemlje sa vrednostima i standardima EU", poručio je Mekalister u izjavi novinarima pre usvajanja dokumenta.

EP je prošle godine već usvojio Rezoluciju kojom se od EU traži da nastavak pristupnih pregovora sa Srbijom uslovi sa usvajanjem sankcija protiv Rusije.

Takođe, Savet opštih poslova EU je u decembru prošle godine usvojio zaključke za zemlje Zapadnog Balkana u kojim je naveo da je "duboko zabrinut" zbog nazadovanja Srbije po pitanju usklađivanja sa evropskom spoljnom politikom.

"Savet (EU) duboko žali zbog nazadovanja Srbije u skladu sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, posebno neusklađivanje sa sankcijama EU protiv Rusije i Belorusije, kao i njeno spoljnopolitičko delovanje suprotno zajedničkom pristupu EU", stoji u usvojenim zaključcima.

Traži se istraga o radu Varhelyia

Poseban paragraf u tekstu Rezolucije posvećen je akcijama evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija (Oliver Varhelyi) prema nekim zemljama regiona.

"EP ostaje duboko zabrinut zbog izveštaja da komesar za susedstvo i proširenje namerno nastoji da zaobiđe i potkopa centralni značaj demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama pristupnicama EU", navodi se.

Evropski parlament ovom rezolucijom apeluje na Evropsku komisiju da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li ponašanje i politike koje sprovodi komesar Varhelyi predstavljaju kršenje Kodeksa ponašanja za članove Evropske komisije i komesarovih obaveza prema Ugovorima EU.