Šole: Konačni dogovor Kosova i Srbije će zahtevati teške izbore i političku hrabrost

Specijalni savetnik američkog Stejt departmenta Derek Šole (Chollet) izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) da će konačni sporazum Kosova i Srbije zahtevati "teške izbore" i "političku hrabrost".

"Obe vlade moraju da budu u stanju da pokažu spremnost na kompromis. Mislimo da su ovi kompromisi mogući. Pokušavamo da pronađemo kreativna rešenja kako bismo im pomogli da naprave te kompromise", naveo je Šole.

U intervjuu koji je dao dan uoči posete pet međunarodnih predstavnika Kosovu, Šole je rekao da je ovo "važan trenutak" i izrazio nadu da će biti ostvaren napredak u procesu dijaloga za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.

On je rekao da Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu treba da bude formirana, ali je takođe istakao da je "Zajednica poput Republike Srpske (bh. entiteta) crvena linija koju Sjedinjene Američke Države (SAD) neće dozvoliti".

"SAD to ne bi prihvatile i to nije ono što mi guramo", rekao je Šole.

Komentarišući nedavnu odluku Vlade Kosova da ne dozvoli kretanje vozilima sa nelegalnim srpskim registarskim oznakama KM, koja su registrovana od decembra na dalje, Šole je rekao da je to "upravo korak koji SAD nisu želele da vide".

RSE: Kako komentarišete poslednju odluku Vlade Kosova da ne dozvoli kretanje vozilima sa nelegalnim srpskim tablicama KM, i sa obnovljenom registracijom?

Šole: Nažalost, to je upravo korak koji nismo želeli da vidimo. Prošle nedelje kad sam bio u poseti regionu bio sam veoma jasan da SAD radeći sa svojim evropskim partnerima žele da izađu iz krizne diplomatije, gde samo idemo iz jedne krize u drugu, kako bismo pristupili poslu i krenuli napred u procesu dijaloga, koji vodi i u kom posreduje Evropska unija (EU), ka normalizaciji zasnovanog na uzajamnom priznanju.

Mislim da koraci koje je u poslednja 24 sata najavila Priština nisu dosledni ni slovu ni duhu dogovora postignutog krajem novembra (2022. godine) kojim je okončana prethodna kriza.

Mislimo da unilateralne poteze ne bi trebalo da najavljuje nijedna strana i trebalo bi da imamo koordinisan način na koji treba da se krene napred, tako da ovakve stvari ne bi dovele do krize koju zaista treba da izbegnemo i odvratile pažnju sa važnog posla, odnosno dijaloga.

Ovog petka se održava veoma važna serija sastanaka koji će okupiti na jednom mestu savetnike za nacionalnu bezbednost Nemačke, Francuske i Italije, zajedno sa predstavnikom EU i Gabrijelom Eskobarom, predstavnikom Stejt Departmenta za Zapadni Balkan.

Razgovarali smo mnogo o važnosti ovih sastanaka, o nekim detaljima, kada sam bio u Prištini i Beogradu prošle nedelje. Zaista želimo da oni (pregovori) uspeju i ovakve vrste najave dovode do odvraćanja i mogu da dovedu do krize koja ceo ovaj napredak čini težim.

RSE: Razgovaramo dan pre dolaska specijalnih izaslanika na Kosovu i u Srbiji. Kakva su vaša očekivanja? Da li donose neku vrstu "rešenja" za njihov povratak za pregovarački sto?

Šole: Veoma je važno da se posete realizuju i da obe strane razgovaraju. Ovo je još jedna u nizu poseta, nakon onih krajem prošle godine. Veoma je važan trenutak. Razlog zbog kog se SAD pridružuju poseti jeste značaj koji mi pridajemo ovom procesu i naša podrška ovom procesu.

Ne očekujemo da će se ova situacija rešiti tokom sutrašnjih sastanaka, ali je, nadamo se, tačka preokreta u ovom procesu, za koji se nadamo da ćemo u nedeljama koje dolaze videti stvarni napredak.

RSE: Nakon Vaše poslednje posete Kosovu i Srbiji, možete li podeliti Vaše utiske o tome da li su dve države spremne i da li mogu da se dogovore oko bilo čega što ima veze sa konačnim sporazumom?

Šole: Da, ja sam video razloga za nadu u razgovorima i u Prištini i u Beogradu, ali to će zahtevati teške izbore i političku hrabrost. Ono što sam želeo da bude jasno i liderima u Prištini i u Beogradu jeste značaj koji SAD pridaju ovom procesu, nada koju imamo u ovaj proces i moguće prilike koje se mogu ukazati i za Kosovo i za Srbiju ukoliko uspeju da nađu način da normalizuju svoj odnos.

Mislimo da je evroatlantski put i za Kosovo i za Srbiju tu i želimo da vidimo kako se kreću napred tim putem, ali to će biti teško dokle god ovo pitanje ostaje nerešeno. Zbog toga ćemo mi uraditi sve što mi možemo kako bismo pokušali da pokrenemo ovaj proces napred.

RSE: Koji su neki od teških izbora koje dve strane moraju da naprave?

Šole: Ne želim da ulazim u detalje i zaista nije pametno da ja pričam o tim teškim izborima javno. Sad kada sam to rekao, obe vlade moraju biti u stanju da pokažu volju za kompromisom. M mislimo da su ti kompromisi mogući, pokušavamo da dođemo do kreativnih rešenja kako bismo im pomogli da naprave te kompromise, ali takođe želimo da budemo jasni oko mogućeg puta. Mislimo da su dobre strane postizanja dogovora, kretanja ka normalizaciji veoma jasne, za Kosovo i za Srbiju.

Po mom mišljenju, to bi nesumnjivo učinilo živote ljudi na Kosovu i u Srbiji boljim, ukoliko bi Kosovo i Srbija uspeli da ovo reše i normalizuju svoj odnos, u skladu sa onim što je izneto u predlogu EU.

Ali, još je dosta detalja koji se moraju razraditi. Ne želim da obmanjujem vašu publiku na bilo koji način - to će biti teško kao i svi pregovori na Balkanu. Ali, mislimo da ima nade i da je ovo trenutak za mogućnosti.

RSE: Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da Srbija nikada neće prihvatiti da prizna Kosovo, ni formalno ni neformalno, niti će prihvatiti članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama. Kako pregovarački proces ide uz ovakav stav Srbije?

Šole: Opet ponavljam, ne želim da idem u detalje pregovora javno. Sve što mogu da kažem jeste da ponovim da mislimo da ima nade, da postoje kompromisi koji su mogući sa obe strane. To će biti teško, to će zahtevati hrabrost. Mi mislimo da lideri imaju tu hrabrost u sebi, stavljamo ih na test, ali smo takođe veoma jasni sa njima oko potencijalnih mogućnosti koje se mogu ukazati kada budemo imali takvu vrstu dogovora.

RSE: SAD podržavaju predlog EU za Kosovo i Srbiju. Kosovo je navelo da je taj predlog dobra osnova za pregovore. Da li su Vam zvaničnici u Srbiji rekli šta misle o tome predlogu?

Šole: Poslali su povratnu informaciju EU u prvobitnoj rundi razgovora. Očigledno je da ćemo dobiti više povratnih informacija i kako se krene napred nakon sutrašnjih razgovora, pa ćemo krenuti odatle. Zbog toga se nadamo da će ti razgovori biti konstruktivni, da ljudi u njih uđu otvorenog uma i da tako nađemo način da krenemo dalje.

Takođe mislimo da ovaj proces kojim posreduje EU je dobra osnova za diskusiju. U svim pregovorima nešto dobijete, nešto izgubite, uvek bude kompromisa koji se moraju postići. Mi smatramo da su osnovni okvir i detalji ovih pregovora čvrsti, uz razumevanje da će se oni vremenom menjati.

RSE: Da li su u planu neke mere ili sankcije prema dvema stranama ukoliko ne prihvate predlog EU?

Šole: Opet, ne želim da ulazim u moguće nedostatke, ali mogu da kažem da smo bili vrlo jasni sa obe strane, u vezi sa visokim očekivanjima koje imamo od ovog procesa, u vezi sa našom željom da budemo aktivni partneri u ovom procesu.

Nije da to samo govorimo, mi to radimo i zbog toga će moje kolege učestvovati u razgovorima sutra i mi ćemo pratiti ovaj proces, samostalno i u partnerstvu sa našim kolegama u EU.

Mi vidimo ovde ogroman potencijal u smislu otključavanja svega onoga što Balkan ima da ponudi. Nije tajna da postoje veliki ekonomski izazovi u regionu, da postoje izazovi u energetskoj bezbednosti, koji su samo pogoršani sa ratom u Ukrajini. Želimo da pomognemo liderima i ljudima da prevaziđu te izazove, ali i da razumeju da postoji veliki potencijal. Ključ za to će biti da se pronađe neki način da se krene napred sa normalizacijom.

RSE: Rekli ste u Prištini da čekate da Vlada Kosova da predlog o Zajednici opština sa srpskom većinom. Da li ste videli neki pomak?

Šole: Nažalost, ne još. Ali, bili smo veoma jasni - i javno i privatno - da verujemo da Zajednica opština sa srpskom većinom treba da bude uspostavljena i funkcionalna, ima nekih detalja koji treba da se razrade po tom pitanju.

Ali, verujemo da je to obaveza koja je preuzeta ranije, da je uspostavljanje Zajednice u skladu sa Ustavom Kosova. Veoma smo jasno sa našim kolegama u Prištini da to nije nešto poput entiteta Republike Srpske, da SAD ne bi to prihvatile i da to nije ono što mi guramo.

Ali, čuo sam direktno od lidera Srba na severu Kosova o značaju koji oni pridaju uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom, u smislu da se oni osećaju na neki način distancirano od odluka koje se donose o njihovoj zajednici i da žele da budu deo procesa, u kom bi preuzeli više odgovornosti za svoju budućnost.

To je nešto što mi veoma promovišemo, mi verujemo da je to u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova i reč je o primeni odluke koja je već doneta pre nekog vremena.

RSE: Kao što ste rekli, Vlada Kosova nije preduzela korake po tom pitanju. Ove nedelje su zvaničnici ponovili da ne podržavaju formiranje Zajednice. Da li postoji način da aktuelna Vlada zaobiđe ovo pitanje?

Šole: Ne želim da spekulišem oko mogućih zaobilaznih rešenja, jer verujemo da program, obaveze koje su preuzete treba da budu implementirane. Mi verujemo da ih je moguće primeniti i verujemo da ih treba primeniti. SAD će učiniti svoj deo posla kako bismo pokušali da jasno objasnimo šta je Zajednica opština sa srpskom većinom a šta nije, ali verujemo da je krajnje vreme da odluka o njenom formiranju bude implementirana.

RSE: Gospodin Eskobar je ranije u intervjuu za RSE rekao da bi, ako se Vlada Kosova ne uključi u formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, SAD mogle početi razgovore sa alternativnim partnerima. Da li bi to bio naredni korak SAD?

Šole: Ne želim da spekulišem o narednim koracima. Sve što mogu da kažem jeste da će SAD nastaviti da govore našim partnerima u Prištini, javno i privatno, o značaju koji mi pridajemo Zajednici, o stavu koji imamo, a to je da je reč o prethodno preuzetoj obavezi koja je u skladu sa Ustavom Kosova i da to nije kreiranje druge Republike Srpske.

Uradićemo naš deo posla, pokušaćemo da demistifikujemo na neki način Zajednicu opština sa srpskom većinom, jer verujem da postoji dosta nesigurnosti oko toga šta ona jeste, a šta nije, ali bićemo veoma jasni oko toga šta je naš stav po tom pitanju, koliki značaj tome pridajemo i takođe da to neće biti formiranje eniteta poput Republike Srpske na Kosovu.

RSE: Da li su SAD počele da traže alterantivne partnere po ovom pitanju? Ko su oni?

Šole: Ne želim sada da ulazim u detalje oko toga sada. Ono što mogu da kažem je da ćemo nastaviti da budemo veoma jasni javno i privatno po pitanju toga koliki značaj pridajemo tome i po pitanju crvene linije - da to nije Republika Srpska.