Rast ekonomije SAD od 2,9 odsto uprkos strahu od recesije

Američka ekonomija je od oktobra do decembra rasla godišnjim tempom od 2,9 odsto, završavajući 2022. sa zamahom uprkos pritisku visokih kamatnih stopa i široko rasprostranjenim strahovima od recesije.

Procena Ministarstva trgovine od četvrtka, 26. januara, pokazala je da je nacionalni bruto domaći proizvod (BDP) - najširi pokazatelj ekonomske proizvodnje - usporio u poslednjem kvartalu sa 3,2 procenta u prethodnom od jula do septembra.

Većina ekonomista smatra da će privreda dodatno usporiti u tekućem kvartalu i kliziti u barem blagu recesiju do sredine godine.

Ekonomija je dobila podsticaj u poslednjem kvartalu zahvaljujući otpornoj potrošnji i obnavljanju zaliha od strane preduzeća.

Potrošnja savezne vlade je takođe pomogla u povećanju BDP-a. Ali, sa višim kamatama na stambene kredite, investicije u nekretnice su opale po godišnjoj stopi od 27 odsto drugi kvartal zaredom.

Bruto društveni proizvod je povećan za 2,1 odsto na nivou cele 2022, nakon što je zabeležena stopa rasta od 5,9 procenta u 2021.

Očekivano usporavanje privrede je sračunata posledica agresivnog povećanja kamata od strane Federalnih rezervi (Fed) koja imaju za cilj da smanje rast, ohlade potrošnju i suzbiju najgoru inflaciju u poslednje četiri decenije. 

Fed je prošle godine povećao referentnu stopu sedam puta. Predviđeno je da to ponovi sledeće nedelje, ali ovaj put za manji iznos.

Otpornost tržišta rada u SAD bila je veliko iznenađenje. Prošle godine, poslodavci su otvorili 4,5 miliona dodatnih radnih mesta.

To je drugi najbolji rezultat od 1940, nakon 6,7 miliona 2021. godine. Prošlomesečna stopa nezaposlenosti od 3,5 odsto najniža je u poslednje 53 godine.

Ali, dobra vremena za američke radnike verovatno neće duže potrajati. Pošto više kamatne stope čine zaduživanje i potrošnju sve skupljim, mnogi potrošači će trošiti manje, a poslodavci će verovatno manje zapošljavati.

Fed je reagovao na stopu inflacije koja je i dalje uporno visoka iako postepeno popuštala. Međugodišnja inflacija je u junu prošle godine dostigla 9,1 odsto, najviše od 1981. godine. Od tada se ohladio - na 6,5 procenta u decembru - ali je i dalje daleko iznad godišnjeg cilja Fed-a od 2 odsto.

Još jedna pretnja ekonomiji ove godine dolazi iz politike: većinski republikanci u Predstavničkom domu mogli bi da odbiju podizanje limita federalnog duga ako Bajdenova administracija ne prihvati njihov zahtev za širokim rezovima potrošnje.

Neuspeh da podigne gornju granicu zaduživanja onemogućio bi federalnu vladu da otplaćuje svoje obaveze i mogao bi da uništi njen kreditni rejting.

Mudis analitika (Moody’s Analytics) procenjuje da bi to moglo da uništi skoro 6 miliona radnih mesta u SAD u recesiji slične razorne moći koju je izazvala finansijska kriza 2007-2009.

Barem privreda verovatno počinje godinu na čvršćim osnovama nego na početku 2022.

Prošle godine ekonomija se smanjivala na godišnjem nivou od 1,6 odsto od januara do marta i dodatnih 0,6 procenata od aprila do juna. Ta dva uzastopna kvartala ekonomske kontrakcije izazvala su bojazan od recesije.

Ali američka ekonomija je povratila snagu tokom leta, podstaknuta otpornom potrošnjom i većim izvozom.

Izvor: AP