Skoplje poziva na dijalog posle povlačenja ambasadora Bugarske

Dok je bugarski ambasador na konsultacijama u Sofiji, makedonski šef diplomatije Bujar Osmani navodi da ne razume šta su motivi poslednjih događanja, a iz ladica se poteže ponovna mogućnost blokada evrointegracija Severne Makedonije.

Sve se događa pred bugarske vanredne izbore raspisane za 2. april. To će biti peti izbori u Bugarskoj u poslednje dve godine, a ovoga puta su raspisani pošto prošli parlamentarni saziv nije uspeo da formira vladu.

Za makedonskog šefa diplomatije upravo su izbori "otežavajuća okolnost" koja komplikuje odnos dve susedne balkanske države.

Skoplje o povlačenju ambasadora Bugarske

Ministarstvo spoljnih poslova Severne Makedonije nije dobilo zvaničnu potvrdu da li je do povlačenja bugarskog ambasadora došlo zbog nedavnog prebijanja Hristijana Pendikova u Ohridu, izjavio je Bujar Osmani, makedonski šef diplomatije u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), u četvrtak 26. januara.

"Ako je povlačenje bugarskog ambasadora iz Makedonije povezano sa incidentom koji se dogodio u Ohridu, smatrao bih to nesrazmernom akcijom. To je pojedinačni incident za koji je država preduzela sve moguće mere", naveo je Osmani.

Bugarska je u sredu, 26. januara, saopštila da je povukla svog ambasadora iz Skoplja. Nikolaj Milkov, ministar spoljnih poslova te države, izjavio je da će bugarski ambasador Angel Angelov ostati van Severne Makedonije dok, kako je rekao, Sofija ne bude videla znake promena.

Poslednji talas zaoštravanja odnosa između Sofije i Skoplja pokrenut je 14. januara na komemoraciji Mare Buneve u glavnom gradu Severne Makedonije. Buneva je istorijska ličnost koja je 1928. vođena idejom otpora srpskoj hegemoniji na Balkanu, izvršila atentat na srpskog tužioca u Skoplju.

Ovogodišnjoj komemoraciji prisustvovao je i evropski poslanik Angel Đambaski, te je tom prilikom izjavio da je Makedonija zapravo Bugarska. Đambaski je član bugarske konzervativne i nacionalističke partije VMRO-BND, koja nije uspela da uđe u državni parlament, ali svake godine njeni članovi dolaze u Skoplje i sami organizuju komemoraciju za Bunevu, koju slave kao svoju heroinu.

Đambaski je poznat po nacionalističkim i ksenofobičnim izjavama, a u Evropskom parlamentu je pre godinu dana kažnjen zbog nacističkog pozdrava.

Dva dana posle ove komemoracije u Skoplju, u Ohridu je pretučen Hristijan Pendikov, sekretar bugarskog kluba "Car Boris Treći" iz Ohrida, koji je i bugarski državljanin. "Car Boris Treći", jedan od dva kluba čiju promenu imena traži makedonska država, tvrdeći da su nazvani po saradnicima fašista, aludirajući između ostalog i na kolaboraciju bugarskog cara iz vremena Drugog svetskog rata.

Pendikov je prebačen avionom bugarske vlade u Sofiju dan nakon napada.

"Država je odmah identifikovala počinioce, jedan od njih je u pritvoru. Incident je osudio predsednik, premijer, ministar spoljnih poslova. Otišao sam u Sofiju, izrazili smo šta država treba da pokaže našim građanima i ne vidim kakva bi bila veza između jednog slučaja i reakcije", izjavio je Osmani.

Imena počinilaca incidenta u Ohridu kad je pretučen Pendikov nisu objavljena, kao ni bilo kakvi bilo drugi detalji.

Prema Osmanijevom mišljenju, ne može se zbog jednog incidenta generalizovati pogled na stvari, niti izvlačiti zaključci o tome kako se država ponaša prema zajednicama. Pri tome on poslednje odluke bugarske vlade dovodi u vezu sa predstojećim izborima.

"Republika Bugarska ulazi u izborni proces. To je zaista otežavajuća okolnost, jer obično izbori komplikuju osetljiva pitanja i ne daju prostor diplomatama da rade svoj posao kako treba. Nažalost, u tom delu imamo i politiku, zato sam i prokomentarisao da je sezona provokatora, nasilnika i političkih profitera otvorena i da su sada svi u nevolji, ali moramo da zaustavimo taj ciklus pogoršanja odnosa", kaže Osmani za RSE.

Stav Vlade u Skoplju je da dve zemlje trebaju nastaviti diplomatski dijalog, zato ne razmišljaju o povlačenju makedonskog ambasadora iz Sofije.

Može li se reaktivirati veto Bugarske?

Iz Sofije, međutim, stižu upozoravajući tonovi. Tako je bugarski šef diplomatije Nikola Milkov izjavio da mogućnost novog veta na evrointegracijske procese Severne Makedonije, nije isključen.

"Sve zavisi kako će se stvari odvijati. Pre svega ova stvar se nikada ne isključuje, iako je pravo veta kao atomsko oružje – njegova moć ne treba da se koristi, već treba da bude neka vrsta prilike da se drugi nateraju da popuste ", izjavio je Milkov tokom boravka u Briselu 24. januara.

Međutim, Sofija ne može da "reaktivira" svoj veto na ukupne pregovore Skoplja i Brisela, ali može to da učini u odnosu na pojedinačna poglavlja.

Prema onome što je odlučeno u julu 2022. godine, pregovori o pristupanju Severne Makedonije i Albanije EU treba da počnu i proces se ne može vratiti nazad.

Evropska komisija trenutno razmatra 33 poglavlja o pristupanju - od zaštite potrošača do spoljne politike - kako bi utvrdila šta Severna Makedonija treba da uradi u svakoj oblasti politike da bi postala članica EU. Ovaj proces će se verovatno završiti na jesen.

Kao i svaka druga zemlja članica EU, Bugarska mora dati zeleno svetlo za otvaranje i zatvaranje svakog poglavlja pregovora, na šta Bugarska opet može da stavi veto.

Dakle, Bugarska trenutno nema pravo na veto, ali i dalje ima mogućnosti ulaganja novih veta u budućnosti, što njenu poziciju u odnosu na pregovore Severne Makedonije sa EU čini jakom.

Šta je prethodilo?

Odnosi između Skoplja i Sofije su zategnuti više od dve godine, nakon što je Bugarska počela da blokira integraciju Severne Makedonije u EU 2019. zbog istorijskog, jezičkog i identitetskog spora.

Blokada je prevaziđena prošlog leta i počeli su pregovori zemlje sa EU, ali pod uslovom da otvaranje poglavlja počne posle uključivanja bugarske nacionalne manjine u Ustav Severne Makedonije, za šta trenutno u Sobranju nema potrebne dvotrećinske većine.

Sa ovim izmenama Bugari bi bili uneti u Ustav, čime bi im se garantovalo izjednačavanje prava sa Albanicima, Romima, Turcima koji se taksativno pominju u aktuelnom ustavnom tekstu.

Makedonija i Bugarska su 2017. godine potpisale Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji. Uprkos tome, Bugarska je 2019. godine stavila veto na to da Skoplje otpočne pregovore sa Evropskom unijom.

Prošlog leta Bugarska je, kao i Severna Makedonija, usvojila takozvani francuski predlog, a Sofija je ukinula veto za početak pregovora za ulazak Severne Makedonije u Evropsku uniju (EU).

U međuvremenu, tenzije su podgrejane otvaranjem bugarskih klubova u Makedoniji i makedonskog kluba u Bugarskoj.

U Makedoniji su otvoreni bugarski klubovi "Vančo Mihailov" u Bitolju i "Car Boris Treći" u Ohridu, koji su u Severnoj Makedonji kontroverzne ličnosti kao saradnici fašističkog režima.

Na drugoj strani u Bugarskoj makedonski klub nazvan "Nikola Vapcarov", se osporava zato što ovog pisca sa početka XX veka smatraju isključivo bugarskom istorijskom ličnošću.

U obe zemlje klubovi se doživljavaju kao provokacija, pa su njihova otvaranja bila praćena protestima.

Problem je takođe iskrsao i po pitanju 4. februara, za kada je najavljeno obeležavanje 151. godišnjice rođenja revolucionara Goce Delčeva, za šta je najavljen dolazak veće grupe bugarskih državljana u Skoplje, a istovremeno su okupljanja najavili i aktivisti vodeće makedonske opozicione i desne VMRO-DPMNE.

Obe strane ovu istorijsku ličnost, borca protiv otomanske dominacije iz XIX veka, smatraju svojim nacionalnim herojem.

Makedonska Vlada je pre dva dana zadužila Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) da preduzme mere za obezbeđenje ovog događaja.

Prethodno je predsednik države Stevo Pendarovski sazvao sednicu Saveta bezbednosti, nakon koje je rekao da će tražiti od Vlade da zabrani ulazak u zemlju nekolicini bugarskih državljana koji vode, kako je naveo, antidržavnu kampanju protiv Severne Makedonije.

Takođe Panderovski je naveo da je reč o licima koja su povezana su ruskom obaveštajnom službom, ali konkretna imena nije izneo.

Usledile su pretnje koje je makedonskom predsedniku uputio Đambaski. MUP je pak saopštio da ove pretnje bugarskog nacionaliste smatra ozbiljnim.

Evroambasador u Skoplju Dejvid Gir (David Geer) osudio izjave Đambaskog.

"Da budemo jasni, takve izjave apsolutno ne predstavljaju stavove ili vrednosti EU", rekao je Gir i podsetio i da su se od ovakvih izjava ogradili i Evropski parlament i bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova. Na brifingu sa novinarima Gir je preneo poziv EU da Skopje i Sofija smire tenzije.