Dobrovoljcu iz Srbije ukinuta kazna zatvora zbog ratovanja u Ukrajini i izrečena uslovna
Državljaninu Srbije Vladu Staniću ukinuta je jednogodišnja kazna zatvora i izrečena mu je uslovna osuda zbog učestvovanja u ratu na prostoru Ukrajine tokom 2015. godine.
Vlado Stanić je 9. septembra 2022. osuđen nepravosnažnom presudom na godinu dana zatvora, nakon čega je advokatica Katarina Nikić, koja zastupa Stanića, uložila žalbu.
Apelacioni sud u Beogradu preinačio je presudu 13. decembra 2022. godine.
"Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom Vladu Staniću zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi... izriče uslovnu osudu, tako što mu utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i istovremeno određuje da se utvrđena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od pet godina od dana pravosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo", stoji u presudi Apelacionog suda u koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
Uslovna kazna znači da osuđeni kaznu nije izdržavao u zatvoru, već je pušten na slobodu. Međutim, ukoliko bi osuđeni u narednih pet godina od izricanja presude učinio bilo koje novo krivično delo, u tom slučaju bi bio uhapšen i smešten u zatvor na period od godinu dana.
Stanić je 15. jula 2022. uhapšen na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla", nakon čega je na saslušanju pred dežurnim zamenikom javnog tužioca priznao izvršenje krivičnog dela.
U kojoj formaciji je bio?
Kako stoji u optužnom predlogu, Stanić se tokom marta 2015. godine kao dobrovoljac priključio proruskim snagama na prostoru istoka Ukrajine u sastavu paravojne formacije "Husarski puk".
On je, kako se navodi, u mestu Snežno u blizini Donbasa, koji je pod kontrolom proruskih snaga, radio kontrolu putnika i vozila na ulasku i izlasku iz Snežnog, proveravao lični prtljag i prtljag u vozilima.
On je, dodaje se, obavljao poslove stražara na punktu pri ulasku, odnosno izlasku iz Snežnog, noseći tom prilikom zvaničnu uniformu Luganske i Donjecke Narodne Republike, stoji u optužnom predlogu.
Šta stoji u Krivičnom zakonu?
Izmenama Krivičnog zakonika Srbije iz 2014. za učešće državljana Srbije na stranim ratištima zaprećena je kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina.
Međutim, ukoliko pojedinac učestvuje u oružanom sukobu u inostranstvu u sastavu grupe, zaprećena je kazna zatvora od jedne do osam godina.
Za organizovanje učešća u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi zaprećena je kazna zatvora u trajanju od dve do deset godina.
Srpski dobrovoljci u Ukrajini na proruskoj strani
Iz Srbije je, prema procenama ambasade Ukrajine u Srbiji iz decembra 2018, više od 300 građana otišlo da se bori na proruskoj strani u ovom sukobu.
Za učešće u ratu u Ukrajini na strani proruskih strana u periodu od 2015. do 2018. godine u Srbiji je doneto 32 osuđujuće presude. Kazne su uglavnom bile blage. Jedna osoba je 2021. osuđena i zbog organizovanja odlaska na ratište u Ukrajinu, a kazna je šestomesečni zatvor u kućnim uslovima
Sve presude su donete po osnovu sporazuma o priznanju krivice. U 28 slučajeva, sud je okrivljenima presudio uslovnu kaznu zatvora, dok je na kućni pritvor u trajanju od šest meseci osuđeno četiri osobe.
Određeni broj srpskih državljana koji su osuđeni u Srbiji zbog ratovanja u Ukrajini prekršio je uslovnu kaznu i vratio se na front u Ukrajini da se bori na proruskoj strani.
Kakav je stav države Srbije?
Vlasti u Srbiji usvojile su 25. februara 2022. zaključke Saveta za nacionalnu bezbednost o ratu u Ukrajini. U njima se, između ostalog, navodi da će država sprečiti učešće građana Srbije u sukobima u Ukrajini, kao i da će svi "dobrovoljci" koji se uključe u taj konflikt, biti sankcionisani.
Pitanje boraca koji su iz Srbije otišli da se bore na proruskoj strani u Ukrajini godinama opterećuje odnose Beograda i Kijeva.
Ruski predsednik Vladimir Putin je 21. februara 2022. priznao samostalnost separatističkih regija Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine i odobrio slanje trupa u tu oblast.
Obe regije graniče se sa Rusijom i od 2014. godine su pod kontrolom boraca koje podržava Rusija. Ovo rusko priznanje izazvalo je oštre reakcije i sankcije zapadnih zemalja.
Srbija, koja održava bliske bilateralne veze sa Rusijom, odbija da usvoji sankcije protiv Rusije, nakon što je ta zemlja izvršila invaziju na Ukrajinu.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, većina građana Srbije Rusiju vidi kao prijateljsku državu i protivi se sankcijama toj državi zbog invazije na Ukrajinu.