Srbija na zeleni vodonik - budućnost uz pomoć Istoka

Srbija je odlučila da se okrene savremenom energentu, ekološki prosperitetnom vodoniku.

Iako je evropska država, koja više od dve trećine energije proizvodi iz uglja, sa zemljama Dalekog i Bliskog istoka najavila je saradnju u razvoju klimatski neutralne vodonične tehnologije.

"Rat u Ukrajini ubrzao je potrebu Srbije za novim energentima. Letošnjom obustavom isporuka Evropi Moskva se pokazala kao nepouzdan partner, a srpske vlasti polako shvataju da je ruski gas preskup jer ide uz uslovljavanja i ucene", izjavio je Branimir Jovanović, iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (Institute for International Economic Studies WIIW) za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Prema njegovim rečima, investiranjem u zeleni vodonik Srbija bi smanjila energetsku zavisnost od Rusije, redukovala proizvodnju iz uglja koji je zagađivač životne sredine i povećala proizvodnju energije iz obnovljivih izvora kao što su vetar i sunce.

Srbija prirodni gas za grejanje i industriju kupuje od Rusije. Oko 90 odsto potrebne količine je iz uvoza, dok je ostatak iz domaćih nalazišta, navodi se u državnom Energetskom bilansu za 2022.

Na tržištu naftnih derivata dominantna je kompanija u većinskom vlasništvu ruskih firmi Gaspromnjeft i Gasprom, Naftna industrija Srbije (NIS), jedina u zemlji sa dozvolom za preradu nafte.

Zvuči kao 'naučna fantastika'

Sa druge strane, skoro 70 odsto proizvodnje električne energije državnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS) je iz termoelektrana na ugalj, nešto više od četvrtine iz hidrocentrala, dok je ostalo iz obnovljivih izvora kao što su vetar (oko četiri odsto) i sunce, podaci su EPS-a.

"Sa takvom strukturom, proizvodnja energije iz vodonika u Srbiji zvuči kao naučna fantastika", rekao je za RSE profesor Dejan Ivezić, šef Centra za energetiku Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

U evropskim zemljama, na primer, 15 odsto električne energije proizvodi se iz vetra, podatak je kompanije Vind Evropa (Wind Europe) i u toj industriji radi 300.000 osoba na kontinentu.

Da Srbija ulazi u vodonični projekat najavila je 17. januara ministarka energetike Dubravka Đedović tokom službene posete Abu Dabiju. Rekla je da je sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) dogovoren memorandum o saradnji u oblasti razvoja vodonika kao energenta.

"Naredni korak je razmena iskustava, stručnog i tehničkog znanja u ovoj oblasti", rekla je Đedović.

Ministarstvo rudarstva i Energetike Srbije (MRE) nije odgovorilo na pitanja Radija Slobodna Evropa u vezi sa ovom temom.

Ekologija iz Južne Koreje

"Zeleni vodonik" nosi to ime jer se dobija elektrolizom iz vode, korišćenjem električne energije iz obnovljivih izvora energije, bez zagađivanja životne sredine.

Nekoliko vodećih zemalja sveta, kao što su Nemačka i Japan, usavršavaju tehnologiju za industriju i grejanje na vodonik, dok se u automobilskoj industriji delimično već primenjuje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 20. januara na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj da je Srbija spremna da razvija tehnologiju čistog vodonika.

"To sam pomenuo i na sastanku sa Korejcima, jer vodonik će biti jedna od najvažnijih stvari za primenu zelene agende u eri klimatskih promena", naveo je Vučić.

UAE i i Južna Koreja su zemlje koje ulažu u sofisticiranu i skupu vodoničnu tehnologiju.

Cena zelenog vodonika najviše zavisi od troškova proizvodnje obnovljive energije i skupih aparata za njegovo izdvajanje iz vode, elektrolizera.

U svetskoj energetskoj krizi nakon invazije Rusije na Ukrajinu njegova cena prošlog jula porasla je tri puta, na 16,80 dolara po kilogramu, saopštio je britanski provajder informacija o energiji i robi S&P Global Commodity Insights, dok je prethodno koštao od pet do osam dolara.

Njegovu vrednost u 2023. specijalizovane agencije procenjuju na 10 do 15 dolara.

Međunarodna agencija za energiju (IEA) prognozira da bi, uz jeftiniju infrastukturu i globalnu proizvodnju, 2030. godine kilogram zelenog vodonika trebalo da košta od 1,3 do 4,5 dolara.

Dubai Electricity & Water Authority (DEWA) zajedno sa nemačkim Simensom (Siemens) trenutno radi na jednom od najvećih projekata zelenog vodonika u svetu. Nemačka je pre godinu i po saopštila da će osam milijardi evra uložiti u vodonične projekte kako bi postala globalni lider u toj oblasti i ispunila zacrtanu zelenu klimatsku agendu do 2030.

"Svakako bode oči da Srbija ne sarađuje sa evropskim partnerima, već sa onima iz istočnih zemalja. To je posledica pogoršanih odnosa sa Evropskom unijom i Nemačkom zbog nejasnog stava Srbije oko rata u Ukrajini i još uvek dobrih odnosa sa Rusijom", smatra ekonomista Branimir Jovanović, iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

Srbija i Turska jedini su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji (EU) koji se nisu pridružili sankcijama EU Moskvi od početka invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. Od tada zemlje evropske zajednice rade na preinačavanju snabdevanja i smanjivanju zavisnosti od ruskog gasa.

Betina Stark Vacinger (Bettina Stark Watzinger), ministarka nauke i obrazovanja Nemačke, izjavila je krajem januara da bi od Australije do 2030. trebalo da stigne isporuka vodonika iz obnovljivih izvora. Kako je preneo AP (Associated press), saopšteno je da su dve zemlje ubrzale planove za saradnju kako bi se našla zamena za prirodni gas iz Rusije.

Nemačka i Kanada su prošlog avgusta potpisale sporazum o saradnji u proizvodnji i transportu klimatski neutralnog vodonika, koji bi Otava trebalo da joj izvozi od 2025, prenela je agencija Rojters (Reuters).

Zvaničnici dve države su kanadsko ostrvo Njufaundlend na Severnom Atlantiku naveli kao dobru lokaciju za proizvodnju zelenog vodonika jer je slabo naseljeno i vetrovito.

Struja iz vetra i sunca 'na rezervi'

Ministarstvo energetike Srbije kao rezultat dosadašnje saradnje sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima navodi najveći vetropark u Srbiji Čibuk 1, otvoren u Mramorku kod Kovina 2019, i izgradnju Čibuka 2 u Bavaništu koji bi proizvodnju trebalo da počne 2024. MRE navodi da su sa kompanijama iz UAE u planu i projekti iz oblasti solarne energije.

Dejan Ivezić, profesor beogradskog Rudarsko-geološkog fakulteta, objašnjava da je suština upotrebe zelenog vodonika – skladištenje viškova električne energije iz obnovljivih izvora. Ta klimatski neutralno proizvedena struja potom se koristi za izdvajanje vodonika iz vode, koji se skladišti da bi se po potrebi eksploatisao za dobijanje električne ili toplotne energije ili u saobraćaju.

"Srbija vapi za obnovljivim izvorima energije. Potrebno joj je bar tri puta više kapaciteta na vetar i još više na sunce. Tek onda možemo da razmišljamo o proizvodnji vodonika kao energenta, najpre u eksperimentalnim pilot postrojenjima, a za desetak godina verovatno i komercijalno", rekao je Ivezić.

Srbija ima devet vetroparkova, najviše u Banatu na severu države. Od obnovljivih izvora, pored velikih hidroelektrana i drvne biomase, Srbija ima i stotinjak malih solarnih elektrana na objektima i na zemlji od ukupno desetak megavata.

Devet srpskih termoelektrana koje u proizvodnji koriste ugalj imaju kapacitet od 5.000 megavata. Prema podacima EPS, kapaciteti na to fosilno gorivo sa 69 odsto učestvuju u produkciji struje.

"Vodonična energija trenutno nije prioritet srpske energetike. Sada može da bude tema naučnog istraživanja, planiranja i usvajanja tehnologije. Ali prvo treba napraviti vetroparkove i solarne kapacitete, kako bismo povećali proizvodnju iz obnovljivih izvora", kaže profesor Ivezić.

Bez uglja do 2050. godine

Potpisivanjem dokumenta Zelena agenda u Sofiji 2020. države Zapadnog Balkana obavezale su se da će u narednih 30 godina slediti evropske mere za takozvanu dekarbonizaciju - prestanak proizvodnje električne energije iz uglja i prelazak na obnovljive izvore.

To je deo Evropskog zelenog dogovora (European Green Deal), dugoročne EU strategije da se do 2050. neutrališu gasovi sa efektom staklene bašte, čija realizacija je u toku od usvajanja 2019.

"Mislim da nije reč o utopiji. Obnovljiva energija mora postati dominantna u Srbiji, jer se bez nje nikada neće smanjiti zagađenost vazduha", kaže profesor Branimir Jovanović, iz WIIW.

EU je u septembru 2022. odobrila više od pet milijardi evra za projekte čistog vodonika, kako bi do 2050. u njenom energetskom bilansu učestvovao sa 14 odsto i prestalo korišćenje fosilnih goriva, nafte, gasa i uglja.

Sredinom 2021, nakon vesti da je država odlučila da prekine izgradnju novog termokapaciteta Kolubara B, protestovali su radnici EPS-a tvrdeći da postoji plan da se rudarstvo u Srbiji ugasi do kraja decenije, čime bi 18.000 ljudi iz tog sektora ostalo bez posla. Štrajk je okončan obećanjem države da se to neće dogoditi.

Nekoliko meseci kasnije, pri prvom snegu u decembru, dogodio se kolaps srpskog elektroenergetskog sistema u kom je nekoliko dana više od 100.000 ljudi bilo bez struje. Zbog problema na ugljenokopima i termo-blokovima Srbija je te zime morala da uvozi električnu energiju, na šta je za pola godine po izveštaju EPS-a potrošeno 650 miliona evra.

"Pogrešio sam što nismo nastavili sa Kolubarom B. Ne prihvatam priču o zelenoj agendi kao načinu da se nezavisne zemlje nateraju da se odreknu svojih resursa", rekao je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Po aktuelnoj energetskoj strategiji, srpske termolektrane u proseku su stare 45 godina i energetski efikasne oko 30 odsto, a postepeno povlačenje njihovih blokova iz sistema trebalo je da počne od 2018. do 2024. U njoj se kao prioritet navodi izgradnja bar jedne reverzibilne hidroelektrane, jer u poslednjih četvrt veka EPS nije instalirao nijedno novo postrojenje.

Za sada sve u planovima

Plan Ministarstva rudarstva i energetike je da Srbija do 2040. godine 40 odsto energije proizvodi iz zelenih kapaciteta. U januaru 2023. MRE je saopštilo da su u pripremi projekti vredni skoro milijardu evra za uštedu energije i redukciju klimatski štetnih gasova - u količini koja je ekvivalentna 15 odsto ugljendioksida koji se emituje grejanjem domaćinstava.

Nacrt vodonične strategije predviđa da Srbija 2025. započne proizvodnju zelenog vodonika, sa tendencijom da se za četvrt veka u tu svrhu troši osam odsto ukupne produkcije električne energije. U njemu se dodaje da se radi o skupoj tehnologiji i da će u prelasku na ekološku energiju biti potrebne državne dotacije.

Taj dokument koji su pripremili eksperti trebalo je da bude deo državne Strategije energetike do 2040, sa projekcijom održivog razvoja do 2050, ali ona do sada nije usvojena. Prethodni strateški dokument u toj oblasti do 2025, i projekcijom do 2030, donet je u decembru 2015.

Njim se predlaže tehnološka modernizacija i konstatuje potencijal vetra u regionu južnog Banata, na području istočne Srbije i Pešterskoj visoravni na jugozapadu. Kada je u pitanju potencijal energije Sunca, navodi se da Srbija ima veći broj sunčanih dana od mnogih evropskih država i kao dobar lokalitet za solarne panele izdvaja jugoistok zemlje.

Vlasti su najavile da se najveća solarna elektrana u Srbiji, kapaciteta 10 megavata iz 18.000 panela, otvara u martu u Lapovu stotinak kilometara južno od Beograda.

Plutajuća elektrana na Dunavu

Tadašnji pomoćnik ministra rudarstva i energetike Zoran Ilić govorio je u maju 2021. o mogućnosti usvajanja projekta izgradnje prvog postrojenja za proizvodnju vodonika na Savi ili Dunavu. Ideja je bila da se postavi drvena platforma od 5.000 kvadrata sa rezervoarima za vodonik, sunčevim panelima i vetrenjačama do tri megavata koji bi elektrolizom rečne vode davali vodonik.

Ova zamisao na tragu je planiranog projekta Nemačke za takozvani Dunavski koridor kojim je zamišljeno da se na toj reci uspostavi proizvodnja i transport zelenog vodonika iz plutajućih solarnih mini-elektrana.

Kao evropski lider u vodoničnoj tehnologiji, Nemačka je spremila projekat grejanja svog stanovništva na zeleni vodonik koji podrazumeva izgradnju distributivne mreže do 2030. Procena nemačkog Ministarstva privrede je da će taj posao koštati šest milijardi evra.

Međunarodna agencija za energiju IEA (International energy agency) u svetu je registrovala oko 300 projekata zelenog vodonika, od kojih su većina mala demonstraciona postrojenja. IEA navodi da je najveći u Kini, gde se koristi u petrohemijskoj industriji, te da ta zemlja, susedna Južna Koreja i Japan razvijaju vozila na vodonični pogon koja umesto klasičnog motora imaju gorivne ćelije za vodonik.

Auto i avion na vodonik

Kao svetski lider u razvoju zelenog transporta, Tojota (Toyota) je u Japanu 2014. predstavila svoj automobil na vodonik, da bi ga sledeće godine plasirala na tržišta SAD i Evrope. Na evropskom zapadu vozi se u Velikoj Britaniji, Danskoj, Nemačkoj, Belgiji i Norveškoj. Na američkom testu 2021. Tojotin auto "mirai" prešao je 1.360 kilometara na jedan rezervoar vodonika.

Naučnici iz industrije vodonika smatraju da su vozila na vodonični pogon u prednosti nad električnim zbog toga što se radi o jednom od najčešćih elemenata u prirodi, jer se rezervoar puni za 90 sekundi, kao i zato što nema potrebe za litijumom i niklom koji su neophodni za pravljenje baterija.

Probni let američkog aviona sa vodonik-električnim motorom uspešno je okončan u januaru ove godine. U SAD se planiraju komercijalni letovi na vodonični pogon od 2025, dok najveći evropski proizvođač Erbas (Airbus) razvija avion sa nultom emisijom gasova do 2035.

Osim plana da se koristi u transportu, uključujući i železnički saobraćaj, zeleno vodonično gorivo ima potencijal i u industriji jer kao energent može da zameni pogon na koks.

Kada je u pitanju grejanje na zeleni vodonik, koji bi u daljoj budućnosti mogao da zameni gas, tehnologiju znatno poskupljuje to što se radi o visoko eksplozivnoj materiji za koju ne odgovara postojeća infrastuktura. Zbog svog sastava ima karakteristiku da oštećuje cevovode, te je potrebno izgraditi novu distributivnu mrežu i skladišta koji mogu koštati milijarde evra.