Vučić i Radev ozvaničili početak izgradnje gasnog interkonektora u Kostinbrodu
Predsednici Srbije i Bugarske, Aleksandar Vučić i Rumen Radev, ozvaničili su 1. februara početak izgradnje gasnog interkonektora Bugarska-Srbija u Kostinbrodu.
Međusistemska gasna veza "Bugarska-Srbija" (IBS) u Srbiji biće dužine 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara, od Novog Iskara u blizini Sofije do Niša.
Gasovod je kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a predviđeno je da bude operativan sredinom 2023. godine.
Evropska komesarka za energiju Kadri Simson je ocenila da je projekat značajan zbog diversifikacije snabdevanja gasom i ključan za ceo region.
"EK želi da podržava ovakve projekte, ovo su projekti od zajedničkog interesa. Očekujemo da će deo ovog konektora početi sa radom 2023. godine", rekla je Simson.
Istakla je da je Bugarska bila zavisna od ruskog gasa, a da je sada iskoristila priliku da diversifikuje snabdevanje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se zahvalio EU na finansijskoj podršci. Interkonektor će, kako je rekao, omogućiti da se Srbija više snabdeva i tečnim gasom.
"Ovo je velika stvar, evropski projekat, preko naše zemlje ćemo snabdevati i druge zemlje", rekao je Vučić i zahvalio Bugarskoj što Srbija "ni jedan dan nije imala problema sa Bugarskom zbog tranzita Turskog toka".
On je dodao da se interkonektor sa 22 miliona evra finansira iz budžeta i da će omogućiti više energetskih izvora i povezati Srbiju sa Evropom i svetom.
Vučić je na Instagramu objavio da su on i bugarski predsednikrazgovarali i o drugim projektima za koje je naveo da su u planu.
Radevu je zahvalio na "trudu da zajedno izgradimo bolju budućnost i najbolje moguće odnose".
S obzirom na to da u potpunosti zavisi od Rusije kada je reč o gasu, Srbija radi na diverzifikaciji izvora snabdevanja. Azerbejdžan je za Srbiju, ali i Evropu, jedan od mogućih alternativnih izvora.
Kako bi do toga došlo, neophodno je pre svega da bude dovršen gasni interkonektor Srbija–Bugarska.
Ukupna vrednost gasnog interkonektora Niš - Dimitrovgrad - Bugarska je 85,5 miliona evra, od kojih Evropska investiciona banka (EIB) kreditira 25 miliona evra, 49,6 miliona je bespovratno sufinansiranje Evropska unija iz pristupnih IPA fondova, dok će se ostatak troškova pokrivati iz budžeta Srbije i sredstava javnog preduzeća Srbijagas.
Sporazum o izgradnji gasovoda Niš - Dimitrovgrad potpisan je 2010. godine, a radovi na izgradnji gasnog konektora u Srbiji počeli su u februaru 2022. godine.
Bugarska će zahvaljujući gasnom interkonektru sa Grčkom, koji je završen u oktobru, dobijati prirodni gas iz Azerbejdžana i LNG (tečni) gas preko luke Aleksandropolisu na severu Grčke.
Taj gasovod deo je šire inicijative Evropske unije (EU) – Južnog gasnog koridora, koja za cilj ima smanjenje zavisnosti Evrope od ruskog gasa. Glavni izvor snabdevanja bilo bi gasno polje Šah Deniz (Shah Deniz) koje se nalazi u Kaspijskom moru, na teritoriji koja pripada Azerbejdžanu.
Gas bi od Azerbejdžana do Evrope trebalo da ide deonicama Južnokavkaskog gasovoda, Transanadolskog i Transjadranskog.