Ambasador Norveške u Srbiji: Ograničenje političkog upliva ključ za državna energetska preduzeća
Ključ efikasnosti državnih energetskih preduzeća leži u ograničenju političkog upliva, izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) ambasador Norveške u Srbiji Jern Eugen Jelsta (Jorn Eugen Gjelstad).
Srbija sa Norveškom mesecima unazad pregovara o saradnji kako bi modernizovala državna energetska preduzeća da ona postanu profitabilna i efikasna.
Taj model bi podrazumevao, kako je objasnio, da preduzeća ostanu u državnom vlasništvu, ali da njegovo upravljanje i poslovanje funkcioniše kao u privatnim kompanijama.
"Elektroprivreda Srbije (EPS) je jedna od kompanija koja se razmatra u bliskoj saradnji sa vlastima u Srbiji", naveo je Jelstad.
Reč je o državnom gigantu koji godinama loše posluje iako proizvodi i prodaje 70 odsto ukupne struje na tržištu Srbije.
EPS je u 2022. godini, prema finansijskom izveštaju na zvaničnom sajtu kompanije, zabeležio neto gubitak od oko 630 miliona evra.
RSE: Kakvu vrstu ekspertize Norveška može ponuditi Srbiji?
Jelsta: Ako suzimo (oblast) i pozabavimo se energetskim sektorom, mislim da kroz iskustvo, istoriju i stručnjake možemo nešto da ponudimo Srbiji. Norveška ima petodecenijsko iskustvo u tome, više od sto godina kada je reč o razvoju hidroenergije. Takođe, decenijama unazad smo edukovali lidere i tehničke eksperte u toj specifičnoj oblasti. Srećan sam što mogu da kažem da imamo odličnu saradnju sa srpskom stranom kada govorimo o razvoju energetike i upravljanju energetikom.
Norveški energetski tim veoma blisko sarađuje sa svojim kolegama u Srbiji. To je počelo u avgustu, krajem avgusta, početkom septembra prošle godine. U to vreme mislim da je poenta bila da se razmotre načini i sredstva kako da se olakša (energetskim) kompanijama u Srbiji da prebrode ovu zimu kroz energetsku efikasnost i druge neophodne inicijative.
Ali, u ovom trenutku fokus je na tome kako je energetski sektor organizovan i na koji način mi možemo da doprinesemo tome kada je reč o iskustvu i kompetencijama da učinimo vaša državna preduzeća budu efikasnija i da se obezbedi visok nivo učinkovitosti. Mislim da je to ključna stvar koju razmatramo u ovoj fazi.
RSE: Možete li podeliti sa nama neke detalje?
Jelste: Da, srećan sam što mogu makar da ukažem na činjenicu i uspeh koji smo ostvarili u organizovanju ili reorganizaciji energetskog sektora tokom godina. To je bilo dosta povezano sa ograničavanjem političkog upliva u tim kompanijama. Bili smo veoma jasni oko toga da imamo dovoljno razumevanja oko uloge vlasnika, odnosno države, izvršnog menadžmenta odgovornog za svakodnevne procese u kompaniji i nadzornog odbora.
Sa jasnim razumevanjem toga šta su različite uloge biće lakše da ove tri kompanije (u Srbiji) rade zajednički na nekonzervativan način. Ključni aspekt kako smo mi organizovali kompanije jeste da se omogući nadzornom odboru da ima prilično visok nivo operativne, strateške i finansijske autonomije i da im se omogući da donose sve važne odluke. Naravno, država ima svoju ulogu ka generalna skupština ovih kompanija preko ministarstva energetike.
Ali, kada je reč o efikasnom upravljanju na dnevnom nivou, mora biti određenog prostora za manevrisanje koji je jasno definisan, kako od strane izvršnog menadžmenta, tako i od nadzornog odbora. To se u stvari prostire kroz sve nivoe.
Moramo videti sistem koji uliva poverenje na svim nivoima, transparentnost na svim nivoima, izveštaji moraju biti sačinjeni kada postoje problemi na terenu, a odluke se moraju donositi odozgo na dole i moraju biti efikasno primenjene kada je to potrebno.
Razmatra se i EPS
RSE: Jedno od državnih preduzeća koje se pominjalo u javnosti je Elektroprivreda Srbije. Da li se to preduzeće razmatra ili, hajde da kažemo, uzima u obzir kada govorimo o saradnji (Srbije i Norveške) na modernizaciji i unapređenju efikasnosti?
Jelsta: Naravno, to je jedna od kompanija koja će se razmotriti u bliskoj saradnji sa srpskom stranom kako bi se predložile mere koje bi bile korisne.
RSE: Kako sam razumela, ispravite me ako grešim, i dalje govorimo o državnoj kompaniji ali uz menadžment koji bi bio efikasan i nalik onom u privatnoj kompaniji?
Jelsta: Da, to je upravo ono o čemu razgovaramo. Moramo takođe da razgovaramo o kapitalu, da li bi trebalo da bude stopostotno u državnom vlasništvu ili delimično privatizovan.
U Norveškoj imamo različite konstrukcije, imamo Statkraft, jednu od vodećih evropskih energetskih kompanija sa obnovljivim izvorima, koja je u stopostotnom državnom vlasništvu, imamo druge kompanije koje su, hajde da kažemo, 60 odsto u državnom vlasništvu dok je ostatak privatizovan i oglašen na berzi što je donelo dosta kapitala.
RSE: Te kompanije su profitabilne, efikasne?
Jelsta: Veoma profitabilne i sa poslovnim modelom koji je u potpunosti usklađen sa principima korporativnog upravljanja. Tako da imate razne modele i mislim da je to veoma korisno. Veoma sam srećan što se Srbija otvara praveći korak unazad kako bi ozbiljno razmotrila šta ima i da li je njihova struktura ispravna ili se mora unaprediti.
'Energetska bezbednost postala gotovo egzistencijalno pitanje'
RSE: Kada je počela ruska invazija na Ukrajinu, Srbija je dominantno zavisila od ruskih energenata. U međuvremenu je ruska invazija dovela do energetske krize koja je pogodila Evropu, samim tim i Srbiju.
Osim napora da diverzifikuje izvore snabdevanja, mahom gasa i nafte, Srbija se suočava i sa izazovima kada govorimo o zelenoj tranziciji. Iz perspektive Norveške, kako vidite da bi se ovi izazovi mogli prevazići?
Jelsta: Mislim da svedočimo veoma dramatičnoj situaciji u Evropi poslednjih meseci, to je delimično posledica 24. februara i rata u Ukrajini. Imamo nestabilnost na energetskom tržištu. Energetska bezbednost je postala gotovo egzistencijalno pitanje.
Ukoliko obratimo pažnju na potencijal u zelenoj tranziciji kada govorimo o izvorima energije u Srbiji, imate ogroman potencijal. Imate dosta hidroenergije, imate izvanredne mogućnosti za razvoj energije vetra, vetroparkova, imate solarnu energiju i lako biste mogli razviti energiju iz vodonika.
Tako da imamo zajednički činilac, Norveška i Srbija, kada je reč o hidroenergiji i energiji vetra. Vi uz to imate i energiju sunca. Tako da mislim da imate konkurentne prednosti u regionu i trebalo bi definitivno da ih iskoristite.
RSE: Da li bilo razgovora sa relevantnim institucijama u Srbiji oko mogućnosti sanbdevanja gasom iz Norveške?
Jelsta: Kada govorimo o snabdevanju drugim energentima, kao što je gas, prilično sam ohrabren što vidim da postoje alternative za ruski gas ovih dana. Imate (Srbija) gasovod ka Bugarskoj koji će biti proširen, imate koridor koji prolazi kroz Grčku, koji će takođe imati interkonektor kroz Severnu Makedoniju do Srbije. To je ogroman korak i ne mislim da ćemo dugo čekati da te druge alternative budu operativne.
Kada govorimo o gasu iz Norveške, to je zahtevnija situacija zbog geografske udaljenosti. Tako da mislim da ćemo doprineti najbolje što možemo sa našom stručnošću i iskustvom i drugim kompanijama koje bi došle.
Moram da pomenem da imamo kompaniju Emergy koja je veoma zainteresovana da investira ogroman novac u razvoj vetropark u Vojvodini. Imamo i druge kompanije veoma zainteresovane da razmotre mogućnosti u Srbiji.
Zapadni Balkan i zelena tranzicija
RSE: U novembru (2022. godine) specijalni izaslanik premijer Norveške Andreas Eriksen je bio u poseti Beogradu. On se sastao ne samo sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, već i sa liderima drugih država Zapadnog Balkana.
Kako se Norveška uklapa u tu sliku ako posmatramo Zapadni Balkan i zelenu tranziciju? Nisu u pitanju bogate zemlje, a naveli ste da zelena tranzicija zahteva dosta kapitala, dakle šta može da se uradi kada je Zapadni Balkan u pitanju?
Jelste: To je sve u svemu veoma zahtevno pitanje. Ali, srećan sam što vidim da Evropska unija (EU) zaista uključila u to obezbeđujući dosta fondova za prelazak na zelenu energiju. To je preko potrebno. Rekao bih da ste srećni što imate EU kao nekoga ko snažno podržava (Zapadni Balkan).
Ono što mi možemo uraditi jeste da ponudimo kompetencije i stručnjake koji mogu razmotriti, kao što sam pomenuo, na koji način smo uspeli da preokrenemo sopstvenu situaciju.
RSE: Na koji način mislite da će ruska invazija i energetska kriza koja je usledila uticati na zelenu tranziciju? Da li će je usporiti ili je to donelo "vetar promene" i dodatno je poguralo?
Jelste: (Invazija) je snažno pogurala (zelenu tranziciju). Mislim da se oko toga svi slažu. Odluka Evrope da postane nezavisna od ruskog gasa je podstakla težnju za zelenim rešenjima.
Sa novom restriktivnom politikom Brisela ne vidim nijedan drugi izbor za evropske zemlje već da iskorače i kritički sagledaju svoj energetski miks i vide da li mogu dodatno da ubrzaju prelazak na obnovljive izvore. Tako da mislim da je to jedan od ishoda cele ove situacije, koja je naravno tragična, ali mislim da je težnja i iskorak ka zelenim rešenjima ključ za Evropu, šire posmatrano.