Pčelarstvo Avganistana u borbi za tržište

Pčelarstvo se ponovo pojavilo u Avganistanu pre dve decenije, nakon rušenja talibana, i ubrzo je postalo više od hobija. Za mnoge avganistanske farmere, med je postao izvor prihoda.

Međutim, sa padom ekonomije, ova roba se pretvorila u luksuz jer se stanovništvo fokusira na osnovne namirnice i druge potrepštine. Zbog jeftinijeg uvoza, avganistanski pčelari su se našli u problemu – sa viškom meda koji ne mogu da prodaju.

Ganča Gul je bila jedna od onih koji su iskoristili beneficije države za oživljavanje industrije i održivu preduzetničku karijeru za mnoge žene.

Poznata kao "majka pčela“, Gul je 13 godina radila kao vlasnica pčelarske farme u zapadnoj provinciji Herat, često se oblačeći u mušku odeću kako bi izbegla diskriminaciju dok je motociklom isporučivala med na lokalna tržišta.

Posao je godinama dobro išao, rekla je prošlog meseca za Radio Azadi.

Međutim, nakon što su talibani ponovo preuzeli vlast u avgustu 2021, došlo je do velike ekonomske krize koja je imala za posledicu visoku inflaciju i masovnu nezaposlenost, zbog čega je kupovna moć ljudi opala.

Poljoprivrednici su takođe teško pogođeni sušom i poplavama, dok je nagli rast cena hrane, goriva i đubriva uveliko povećao njihove operativne troškove.

"Ranije sam prodavala između 30 i 40 kilograma meda svakog meseca, ali sada prodajem između 10 i 15 kilograma”, rekla je Gul. Ovih dana, objasnila je, "umesto da kupuju med, ljudi kupuju pirinač i ulje”.

Žaoka uspeha

U protekle dve decenije uloženi su međunarodni napori da se napravi alternativa uzgoju opijumskog maka.

Pokrajina je postala jedan od centara novonastale industrije meda, sa oko 800 pčelarskih farmi koje su zapošljavale oko 3.000 ljudi, od kojih su oko 10 odsto bile žene.

Pčelarska preduzeća su takođe osnivana u istočnoj provinciji Nangarhar i južnim provincijama Helmand i Kandahar.

Ujedinjene nacije su pčelarstvo smatrale efikasnim načinom za ublažavanje siromaštva u ruralnim područjima, koji istovremeno štiti biodiverzitet.

Organizacija UN-a za hranu i poljoprivredu je nastavila da podstiče industriju programima obuke i obezbeđivanjem početnih kompleta za pčelarstvo, koje je uključivalo desetine hiljada pčela, košnice, kutije i odela za nove farmere.

Talibanska vlada, koja se bavila ekonomijom u slobodnom padu i nizom ekoloških katastrofa koje su pogodile poljoprivredni sektor, takođe je podržala pčelarstvo.

Prošle godine, talibanske vlasti su najavile proširenje industrije sa više od 400 novih pčelarskih farmi u Helmandu, kao i područja zasađenih bobičastim voćem u Nangarharu za izdržavanje lokalne populacije pčela.

U naporima za jačanje industrije, otvoren je izvoz na tržišta poput Kuvajta, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Indije, kao i susednih Irana i Pakistana.

Međutim, dok je proizvodnja meda pokazala otpornost na suše koje su poharale poljoprivredni sektor Avganistana poslednjih godina, izvoz je u velikoj meri “presušio”, ostavljajući pčelare da se takmiče sa jeftinijim uvozom iz Pakistana i Irana.

Samo u Helmandu, proizvodnja meda je porasla nakon sezone pogođene sušom pa je u 2021. iznosila skoro 40 tona meda u pokrajini, rekao je zamenik direktora za poljoprivredu regiona Mavlavi Zainulah Zahid.

U Heratu, zvaničnici su sugerisali da bi količina ove godine mogla da se udvostruči na 150 tona, uprkos tome što su mnogi pčelari i prerađivači meda smanjili proizvodnju.

Druge provincije su prijavile sličan porast proizvodnje u poslednjih nekoliko godina, što je uveliko povećalo prijavljenu proizvodnju od 2.150 tona proizvedenih širom zemlje u 2019. godini.

Problem sa uvoznom konkurencijom

Halil Ahmadi Bahmaneš, pčelar iz Herata, rekao je da mu je polovina prinosa iz prošle sezone ostala neprodata i da ne može da konkuriše uvozu iz Irana.

"Dok mi proizvodimo dobar med, iranski med lošeg kvaliteta zatrpava tržište Herata“, rekao je Bahmaneš. "Iranski med se prodaje po niskoj ceni i navodi ljude da preispituju kupovinu našeg meda.“

Mohammad Aref, koji je pokrenuo pčelarsku farmu u Helmandskom okrugu Karuh pre više od decenije sa samo dve košnice, sada ih ima više od 400.

On je prošle godine za Radio Azadi rekao da su mu prinosi porasli za više od 40 odsto u odnosu na prethodnu sezonu, ali da nije mogao da proda svoj proizvod zbog konkurencije iz Irana.

"Kada nema pokrovitelja ili kupaca, prinuđeni smo da izbegavamo ulaganje u narednu sezonu, da svoj kapital prenesemo u drugi sektor ili da sve stopiramo“, kaže Aref.

Šir Aga, koji upravlja sa 160 košnica u Helmandu, kaže da ima više od 3.000 kilograma meda koji ne može da proda.

"Nema prodaje. Još je ostalo meda od prošle godine. Nema tržišta", rekao je Aga. "U isto vreme, kažnjeni smo medom iz Irana i Pakistana."

Dok se kilogram avganistanskog meda nekada prodavao za oko 1.000 avganistana (10 eura), proizvođači kažu, ista količina iranskog meda košta samo 150 do 400 avganistana (1,5 do 4 eura).

Aziz Naseri, koji vodi prodavnicu meda u Laškargahu, glavnom gradu provincije Helmand, kaže da je bio primoran da prepolovi cene avganistanskog meda.

"Ekonomska situacija je loša“, rekao je on. "Prodajemo naš med za 700 avganista (7 eura).“

Dok Sejed Masum Sadat, šef odeljenja za poljoprivredu Herata, kaže da je pokrajina više nego samodovoljna i da nema potrebe za uvozom meda, pravila međunarodne trgovine sprečavaju eliminaciju konkurencije.

"Ne možemo zabraniti uvoz iranskog meda zbog članstva [Avganistana] u Svetskoj trgovinskoj organizaciji", rekao je on.

Zvaničnici zaduženi za poljoprivredu u pokrajini rekli su da rade na pronalaženju odgovarajućih tržišta kako bi povećali prodaju meda.

* Tekst napisan na osnovu izvještavanja dopisnika Radija Azadi iz regiona čija su imena zaštićenaiz bezbjednosnih razloga