Desničari protiv nezavisnosti Kosova od ulice do ruske Dume

Zastava sa natpisom "Nema predaje" u rukama dvojice poslanika iz Srbije u ruskoj Dumi.

Oni su ovako ruskim zvaničnicima u Moskvi preneli 16. marta poruku da se protive evropskom planu za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.

Plan će biti glavna stavka na agendi predstojećeg susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina (Albin) Kurtija u Ohridu, tokom kojeg zapadni zvaničnici očekuju napredak u odnosima.

Plan, međutim, testira unutrašnje prilike za Aleksandra Vučića, koji se suočava sa protestima desničara.

Dvojica poslanika koji su svoj stav preneli u Moskvi ruskim zvaničnicima pripadaju desno orijentisanom pokretu Dveri.

Dveri su deo bloka desnih opcija u Skupštini Srbije – koalicijom Nada i Zavetnicima koji je najavio protest u Beogradu za 17. mart.

Osnovni zahtev tog protesta biće odbacivanje evropskog plana za Kosovo.

Taj plan za rešavanje dugogodišnjeg spora sa Kosovom, čiju nezavisnost Srbija odbacuje, prihvatili su krajem februara predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti.

Protest desnih snaga najavljen je za dan pre novog susreta predsednika Srbije sa premijerom Kosova u Ohridu, u Severnoj Makedoniji.

Šta su poručili poslanici Dveri u Moskvi?

Poslanici Dveri Ivan Kostić i Borko Puškić su 16. marta, kako se navodi na sajtu Dveri, u razgovoru sa poslanicima ruske Dume izneli stav da je evropski plan "poguban za Srbiju".

U saopštenju Dveri je navedeno i da su njihovi poslanici u Moskvi ocenili da Rusija očigledno vodi više računa o interesima Srbije od srpskih vlasti.

Rusija je među državama koje ne priznaju nezavisnost Kosova, a takođe blokiraju članstvo te zemlje u međunarodnim organizacijama.

To je i jedan od razloga zbog čega vlasti u Srbiji nisu uvele sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

Na upit RSE o tome da li imaju podršku Rusije za proteste koje organizuju u Srbiji, iz Dveri nije stigao odgovor do objavljivanja ovog teksta.

Dvojica poslanika Dveri su se sreli i sa ruskim šefom diplomatije Sergejem Lavrovom 14. marta na osnivačkom kongresu Međunarodnog pokreta rusofila.

Učesnicima tog kongresa je poruku uputio i ruski predsednik Vladimir Putin.

"Veoma cenimo vašu čvrstu rešenost da se suprotstavite rusofobičnoj kampanji i razvijete dijalog i uzajamno korisnu kulturnu saradnju", poručio je Putin.

Međunarodni pokret rusofila je najavljen kao okupljanje prijatelja Rusije i onih koji vole njenu istoriju i kulturu nasuprot "žestokoj antiruskoj kampanji Zapada".

Pokret je formiran u trenutku kada se Rusija nalazi pod međunarodnom izolacijom zbog agresije na susednu Ukrajinu i suočava sa optužbama za ratne zločine u toj zemlji.

Zavetnici tražili da se Rusija uključi u pregovore oko Kosova

Nisu Dveri jedina desna parlamentarna opcija koja vidi sagovornike u Moskvi za svoju politiku o Kosovu.

Tako je predsednica Zavetnika Milica Đurđević Stamenkovski u februaru 2022. u Moskvi članovima ruske Dume i predstavnicima Ministarstva spoljnih poslova iznela predlog da se Rusija uključi u pregovore između Beograda i Prištine.

Mediji su preneli da je ona boravila u Moskvi neposredno uoči ruske agresije na Ukrajinu kao kandidatkinja za predsedničke izbore u Srbiji.

Na tim izborima koji su održani u aprilu 2022. Aleksandar Vučić je osvojio drugi predsednički mandat.

Delegacija Zavetnika je boravila u Moskvi i u decembru 2022.

RSE je kontaktirao Milicu Đurđević Stamenkovski, predsednicu stranke Zavetnici, sa pitanjem da li imaju podršku Rusije za proteste protiv evropskog plana za Kosovo.

"Naravno, ako Putin ne stigne da dođe na skup, delegiraće Lavrova da se obrati umesto njega", odgovorila je u sms poruci.

Na upit da precizira da li to znači da imaju podršku Rusije za proteste nije odgovorila.

Beširi: Moskvi odgovara status kvo u odnosima Srbije i Kosova

Naim Leo Beširi, direktor beogradskog nevladinog Instituta za evropske poslove, ocenio je za RSE da Moskva želi da postoji destabilizujući faktor u regionu.

"Moskva je ubeđena u to da ukoliko bi izgubila pitanje Kosova, a zatim i pitanje Republike Srpske, Dodika i Bosne i Hercegovine, da bi potpuno izgubila bilo kakav uticaj na Balkanu", naveo je Beširi.

To bi Rusiju, kako je dodao, posle agresije na Ukrajinu potpuno izolovalo.

Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske jednog od bh. entiteta, sastao se dva puta sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom od početka ruske agresije na Ukrajinu.

Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove je naveo i da Rusiji odgovora status kvo u odnosima Beograda i Prištine.

"Da se taj zamrznuti konflikt održava do, po njihovom mišljenju, nekih budućih geopolitičkih trenutaka", dodao je Beširi.

Evropski i američki posrednici u dijalogu Srbije i Kosova intenzivirali su napore u postizanju konačnog sporazuma od ruske invazije na Ukrajinu.

I specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak upozorio je na ruski uticaj.

Lajčak je 15. marta izjavio da bi prihvatanje predloga EU o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova smanjilo prostor Rusiji za mešanje u događaje u regionu i stvaranje haosa.

"Posle napada Rusije na Ukrajinu, stabilizacija Zapadnog Balkana je za EU važnija nego ikada", rekao je Lajčak.

On je to izjavio tokom onlajn konferencije "Evropa i Rusija na Balkanskom frontu" u organizaciji Italijanskog instituta za međunarodne političke studije.

Evropski predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova ne podrazumeva međusobno priznanje, ali obavezuje Srbiju da se neće protiviti članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama.

Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova oslanjajući se na podršku Rusije i Kine u Ujedinjenim nacijama.

To je i jedan od razloga zbog čega vlasti u Srbiji nisu uvele sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

Organizatori protesta su najavili da će osim odbacivanja evropskog predloga za Kosovo, tražiti i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić podnese ostavku, kao i održavanje izbora na svim nivoima.

Predstavnici ove grupacija stranaka evropski plan smatraju ultimatumom za priznanje Kosova.

Ove desne grupacije imaju u parlamentu 34 od 250 poslaničkih mesta.

Srbija je retka država u kojoj skupove održavaju proruski orijentisane stranke i grupacije.

Proteste podrške Rusiji od kako je ta zemlja napala Ukrajina organizovala je ekstremno desničarska grupacija "Narodna patrola" koja javno govori o svojim vezama sa ruskim paramilitarcima iz "Vagner" formacije.

Pojedini učesnici tih protesta nosili su obeležja "Vagnera" i simbole podrške ruskoj invaziji.

Vođa "Narodne patrole" Damnjan Knežević je u pritvoru od 16. februara.

Tužilaštvo ga sumnjiči da je na protestu 15. februara protiv evropskog plana za Kosovo ispred Predsedništva Srbije pozivao građane na nasilno svrgavanje i smenu vlasti.

Srbija ne prepoznaje ekstremnu desnicu kao problem, odnosno desni ekstremizam se ne pominje u strategiji rada Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije za period 2019 – 2023.