Privrednici Srbije i Kosova 'mere' benefite dogovora oko evropskog plana

Zajednički za saradnju i dogovor. To su ukratko neki od odgovora privrednika iz Srbije i sa Kosova sa kojima je Radio Slobodna Evropa (RSE) razgovarao pred susret lidera dve države nakon nedavnog iskoraka u odnosima.

Za Radovana Mijatovića, direktora kompanije "Hemotehna" iz Subotice na severu Srbije, politička stabilnost i dogovor omogućili bi povećanje prometa u oba smera.

"Olakšale bi i ubrzale transport roba kao i platni promet", rekao je u pisanom odgovoru za RSE Mijatović.

Njegova kompanija proizvodi ambalažu od plastike, a sa poslovnim partnerima na Kosovu, kako je rekao, sarađuje skoro 30 godina.

Kompanija "Fluidi" Fejzulaha Mustafe iz Gnjilana na Kosovu, posluje i u Preševu, na jugu Srbije.

Kompanija se bavi proizvodnjom sokova.

"Normalizacija političkih odnosa između dve zemlje trebala bi da dovede do poboljšanja situacije i uklanjanja (ekonomskih) prepreka", rekao je za RSE Mustafa.

U odgovorima za RSE Privredne komore Srbije i Kosova, koje zastupaju interese privrednika u dve zemlje, saglasne su da bi dogovor, osim uklanjanja barijera u međusobnoj trgovini, otvorio prostor za strane investicije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti sastaće se 18. marta u Ohridu u Severnoj Makedoniji, u okviru dijaloga pod okriljem Evropske unije (EU).

Evropska strana očekuje da se na sastanku lideri usaglase oko aneksa dogovora o putu ka normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, čime bi se napravio nov iskorak u decenijski tenzičnim odnosima.

'Dogovor bi značio veći promet i lakši transport robe'

Kompanija "Hemotehna" iz Subotice, na krajnjem severu Srbije, sa poslovnim partnerima na Kosovu sarađuje skoro 30 godina. Bavi se proizvodnjom ambalaže od plastike.

"Preduzeća sa Kosova su naši dugogodišnji partneri sarađujemo sa njima od 1995. godine, i oni su uglavnom kupci ambalaže za pesticide, tečna đubriva i farmaciju", naveo je za RSE direktor "Hemotehne" Radovan Mijatović.

Fejzulah Mustafa, vlasnik kompanije koja proizvodi sokove iz Gnjilana, naveo je da će i pored političkog dogovora "biti potrebno vreme da potrošači u Srbiji prihvate robu proizvedenu na Kosovu".

"Ipak, ostaje na volji potrošača u obe zemlje da konzumiraju proizvode", rekao je Mustafa.

Uticaj politike na plasiranje proizvoda

Od proglašenja nezavisnosti 2008. godine, Kosovo je imalo različite izazove u pogledu ekonomske razmene sa Srbijom, imajući u vidu da zvanični Beograd ne priznaje Kosovo, odnosno dokumente koje izdaju kosovske institucije.

Jedna od prepreka sa kojom se proizvođači na Kosovu suočavaju jeste i ta što Srbija ne priznaje sertifikat o poreklu proizvoda koji izdaju institucije na Kosovu.

Obućarska firma "Solid" iz Suve Reke kod Prizrena, pre tri godine je morala da ukloni oznaku "Made in Kosovo" (proizvedeno na Kosovu), kako bi svoju robu mogla da izvozi u Srbiju.

Tako se na njihovim proizvodima može naći samo markica na kojoj stoji grad na Kosovu u kome se izrađuju - Suva Reka.

"Oni (Srbija) nikada nisu prihvatili 'Made in Kosovo'. To me je nateralo da se povučem sa tog tržišta... Ako mi kupujemo proizvode 'Made in Serbia', zašto oni ne bi kupovali 'Made in Kosovo', rekao je za RSE vlasnik ove kompanije Špejtim Kući (Shpejtim Kuqi).

I Radovan Mijatović, vlasnik kompanije iz Subotice ukazuje na uticaj politike na ekonomske odnose Srbije i Kosova:

"Politika utiče na stvaranje atmosfere koja dovodi do odbojnosti kupovine robe samo zato što je iz regiona Srbije ili Kosova, bez obzira koliko je ta roba kvalitetnija i povoljnija."

Na pitanje šta vidi kao najveće prepreke u poslovanju Srbije i Kosova, Mijatović je, između ostalog naveo kontrole "koje uglavnom traju duže nego što je to neophodno", prekrivanje podataka na registarskim tablicama vozila, kao i parole 'Kupujmo domaće'.

"Sve navedeno utiče na poskupljenje robe koja se izvozi, i mi kao partneri gubimo korak sa konkurencijom koja koristi svaku priliku da se ubaci na tržište", zaključio je Mijatović.

'Otključavanje potencijala za investicije'

Evropski predlog ima za cilj da dovede do potpune normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

Ovaj dokument, koji je izvorno bio poznat kao francusko-nemački plan, takođe ima podršku Sjedinjenih Američkih Država.

Implementacija evropskog predloga ukloniće trgovinske barijere između ove dve zemlje i povećaće strane investicije, poručio je za RSE predsednik Privredne komore Kosova Ljuljzim (Lulzim) Rafuna.

Dodao je da su političke tenzije u opštinama sa srpskom većinom na severu, Kosovo predstavile kao nesigurnu zemlju u očima međunarodnih investitora.

"Posebno za međunarodne brendove koji žele da investiraju na Kosovu, jer normalizacija odnosa predstavlja vid pravne i političke sigurnosti. Imali smo slučaj tenzija, blokada puteva, prošle godine. To nije dobar primer za potencijalne investitore", rekao je Rafuna za RSE.

Srbi sa Kosova su 10. decembra postavili barikade na severu Kosova posle hapšenja bivšeg pripadnika kosovske policije Dejana Pantića, kojeg kosovske vlasti sumnjiče za napad na članove Centralne izborne komisije.

To je blokiralo veći deo graničnih prelaza između Srbije i Kosova, pa nije bio moguć saobraćaj ljudi, ni kamiona sa robom.

Barikade na severu Kosova, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, uklonjene su 29. decembra nakon što je to od pripadnika srpske zajednice zatražio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Nenad Đurđević, savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) rekao je u razgovoru za RSE da bi normalizacija odnosa Srbije i Kosova otvorile mogućnosti za zajedničko investiranje.

"Ta puna normalizacija direktno otključava potencijal koji i Srbija i Kosovo imaju za ekonomsku saradnju, za zajedničke investicije", rekao je Đurđević.

Đurđević je naveo i da privredne komore Srbije i Kosova imaju intenzivnu saradnju, koja se, prema njegovim rečima "nije prekidala ni u izazovnijim trenucima".

"Rešavamo tamo gde možemo ili promovišemo privrednike i privrednu saradnju. Sve gde smo mi mogli da postignemo rezultate a nije zavisilo od nekog političkog nivoa, ja mislim da smo mi postigli ", naveo je Đurđević.

Trgovinska razmena između Srbije i Kosova

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, u 2022. uprkos političkim tenzijama ostvarena je rekordna razmena robe između Srbije i Kosova u vrednosti od oko pola milijarde evra.

Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je Srbija na Kosovo više izvozila robe, nego što je uvozila. Vrednost izvoza je iznosila 467,3 miliona evra, a vrednost uvoza 61,7 miliona.

Sa druge strane, podaci sa Kosova pokazuju da je Kosovo je tokom 2022. godine iz Srbije uvezlo proizvode u iznosu od 371,6 miliona evra, dok je sa Kosova u Srbiju izvezena roba u vrednosti od 60,7 miliona evra.

Šta su prednosti sporazuma za građane Srbije i Kosova?

Ekonomske prednosti za građane ukoliko Srbija i Kosovo pristupe implementaciji evropskog plana pominjali su u izjavama i evropski i američki zvaničnici.

Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar) rekao je 16. marta na konferenciji za medije da evropski predlog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije "mnogo obećava", odnosno da će doprineti "boljoj investicionoj klimi".

Eskobar je uoči sastanka u Ohridu boravio u Beogradu i Prištini, gde je razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom (Albin) Kurtijem o evropskom planu.

"On (sporazum) zaista otvara vrata boljoj ekonomskoj integraciji tako da region ne bude samo šest malih zemalja, nego jedan veliki region sa 20 miliona ljudi", rekao je Eskobar.

Ambasador Nemačke na Kosovu Jorn (Rohde) Rode je u intervjuu za RSE 15. marta rekao da su Kosovu i Srbiji obećane dodatne investicije ukoliko se postigne dogovor oko implementacije evropskog predloga.

U suprotnom, prema njegovim rečima, strane bi mogle da se suoče sa sankcijama EU.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj (Josep Borrell) 27. februara na konferenciji za medije u Briselu ocenio je da sporazum može da donese nove ekonomske mogućnosti i prilike kroz poslovnu saradnju i nove investicije na Kosovu i u Srbiji.