Pet činjenica za znati nakon dogovora u Ohridu

Dogovor bez potpisa. To je ishod maratonskog sastanka u Ohridu, koji je trajao 12 sati.

Lideri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Aljbin (Albin) Kurti postigli su, uz posredstvo Evropske unije (EU) i podršku Sjedinjenih Država, dogovor o primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa.

Njih dvojica su prethodno krajem februara u Briselu prihvatili evropski predlog za normalizaciju odnosa.

Oči javnosti bile su usmerene na olovku u ruci predsednika Srbije, a izjave na značaj dogovora u kontekstu evropske perspektive obe zemlje.

Šta je dogovoreno?

U Ohridu je dogovoren Aneks o primeni Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.

Takođe je dogovoreno da ovi dokumenti postanu sastavni delovi procesa pridruživanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji.

Srbija i Kosovo od 2011. vode dijalog o normalizaciji svojih odnosa, uz posredstvo EU.

Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju Srbija odbija da prihvati.

Obaveze iz novih dokumenata biće uvrštene u Poglavlje 35 u pregovorima o pridruživanju Srbije EU. Poglavljem 35 se i do sada pratilo u kojoj meri Srbija sprovodi postignute dogovore u dijalogu sa Kosovom.

Strane su se saglasile i da hitno prihvate Deklaraciju o nestalim licima, kako je dogovoreno u okviru dijaloga uz posredovanje EU.

Kosovo se obavezalo da započne obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa prethodnim sporazumima iz dijaloga.

Sporazumima Srbije i Kosova iz 2013. i 2015. dogovoreno je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Dve strane su se dogovorile i da u roku od 30 dana uspostave Zajednički odbor za praćenje, kojim predsedava EU. Ovaj odbor nadgledaće sprovođenje odredbi.

Aneks dogovoren u Ohridu predviđa i organizovanje donatorske konferencije u roku od 150 dana kako bi se uspostavio investicioni i finansijski paket pomoći za Kosovo i Srbiju.

Na kraju, Srbija i Kosovo su se složili da neće blokirati primenu nijednog člana.

Šta nije dogovoreno?

Potpisi lidera nisu stavljeni u Ohridu na Aneks za implementaciju evropskog predloga, kao što prethodno u Briselu nisu ni na Sporazum o normalizaciji odnosa.

U Ohridu takođe nije razgovarano, kako je preneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, o izborima u četiri opštine na severu Kosova u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo.

"Ako se krene u dobrom smeru sa ovim, onda sledi povratak u institucije", poručio je Vučić.

Predstavnici Srba izašli su iz kosovskih institucija početkom novembra 2022. zbog odluke Vlade Kosova o preregistraciji automobila.

Iako je kasnije to pitanje rešeno u dijalogu Srbije i Kosova, kosovski Srbi se nisu vratili u institucije insistirajući na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.

Zašto nije bilo potpisivanja?

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da su evropski predstavnici prvobitno predložili ambiciozniji i detaljniji predlog Aneksa, ali da strane nisu uspele da postignu dogovor o tom predlogu.

Kako je objasnio, Kosovo nije bilo dovoljno fleksibilno, a Srbija nije želela da potpiše sporazum i pored spremnosti da ga sprovodi.

Dan nakon Ohrida, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na konferenciji za medije da nije potpisao nijedan dokument "zato što je Srbija međunarodno priznata država, a Kosovo nije", te da međunarodno pravni sporazum ne može da se napravi.

Na drugoj strani, premijer Kosova Aljbin Kurti naveo je da je sada na EU da pronađe mehanizam da Aneks sporazuma bude pravno primenljiv.

Prema objašnjenju evropskog šefa diplomatije Žozepa Borelja, Aneks i sporazum se smatraju usvojenim kroz njegovo saopštenje koje će biti objavljeno.

Nekadašnji diplomata Ivan Vujačić komentarišući to što u Ohridu nije bilo potpisa, ocenio je za RSE da svako treba da "zadovolji svoja biračka tela".

"Kao što EU treba da zadovolji svoj kredibilitet, a pri tome da se stvari ne poremete toliko da bi došlo do sloma tih pregovora", naveo je.

Vujačić misli da je ipak teško da nešto ugrozi postignuti dogovor.

"Ne verujem da išta sem nekog ozbiljnog potencijalnog malog konflikta dole (na Kosovu) može ovo da izbaci iz tračnica. Ako neko bude bio identifikovan kao krivac za to platiće neki ceh", dodao je.

Šta dogovor znači za evropske integracije?

Upravo je evropska budućnost ono što je najvažniji rezultat razgovora u Ohridu za američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila.

"Srbija je prihvatila svoju evropsku budućnost i jasan plan kako da do nje stigne - odluka za koju su bili potrebni mudrost, integritet i hrabrost", napisao je Hil na Tviteru.

On je dodao da ostaje još mnogo posla i da će Sjedinjene Države biti uz Srbiju na svakom koraku.

Dogovor u Ohridu je za nekadašnjeg ambasadora Srbije u SAD Ivana Vujačića samo preduslov da bi se o evropskim integracijama dalje razgovaralo.

"Imajući u vidu da smo čuli da su postojale pretnje o zaustavljanju integracija i odnosa sa Kosovom i Srbijom, ovo je više preduslov da bi integracije uopšte nekako išle", ocenio je za RSE Vujačić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u januaru obavestio javnost da su mu zapadne diplomate saopštile da će evropske integracije i investicije biti zaustavljene ukoliko ne prihvati evropski predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.

Srbija je postala kandidat za članstvo u EU u aprilu 2013. dok je Kosovo u decembru 2022. apliciralo za članstvo.

Upitan da li se nešto menja u pregovorima sa EU, Vujačić je odgovorio da se menja utoliko što evropski plan postaje deo Poglavlja 35.

Dragan Đukanović, predsednik nevladinog beogradskog Centra za spoljnu politiku ocenio je za RSE da će sada naglasak biti stavljen na monitoring sprovođenja delova sporazuma.

"Mislim da se suštinski ništa ne menja imajući u vidu da ovo nije završni sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum", naveo je Đukanović.

Na kraju dijaloga o normalizaciji odnosa Srbija i Kosovo treba da potpišu pravno obavezujući sporazum.

Šta dogovor znači za odnose Srbije sa Rusijom?

Sagovornici RSE dogovor u Ohridu ne vide kao korak u otklonu Srbije od Rusije.

"Jedini pravi otklon Srbije od Rusije bi bio uvođenje nekih, makar simboličkih sankcija protiv pojedinaca", naveo je nekadašnji diplomata Ivan Vujačić.

Evropski i američki pregovarači su poslednjih meseci intenzivirali napore da se dođe do dogovora između Srbije i Kosova zbog ruske agresije na susednu Ukrajinu.

Rusija, koja je članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ne priznaje Kosovo kao državu. Takođe su ruski zvaničnici kritikovali evropski predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.

Prihvatanje evropskog predloga za Vujačića nije otklon od Rusije nego prihvatanje neminovnosti da se pod okriljem EU, uz podršku SAD, dođe do nekog tipa pravno obavezujućeg sporazuma.

Srbija je uz Tursku jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja se nije pridružila sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.

Zvaničnici EU i SAD su u više navrata uputili pozive Srbiji da se pridruži tim sankcijama.

Uz ocenu da je prerano za konstataciju da se Srbija udaljava od Rusije, Dragan Đukanović je dodao i da treba videti kako će se EU pozicionirati u vezi sa tim što Srbija još uvek nije uvela restriktivne mere Rusiji.

Zbog toga što nije uvela sankcije Rusiji, Srbija duže od godinu dana nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju sa EU.

Šta je sledeći korak?

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj u ponedeljak 20. marta obaveštava ministre spoljnih poslova EU o ishodu razgovora u Ohridu.

Borelj će to učiniti uoči Samita EU koji se održava 23. i 24. marta.

U dogovoru postignutom u Ohridu osim rokova za održavanje donatorske konferencije i formiranje monitoring komisije, nisu predviđeni drugi rokovi za ispunjavanje obaveza.

Dan nakon sastanka u Ohridu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da misli da je dobro što nisu postavljeni rokovi.

"Nema rokova, ali neće da nam otvaraju mnogo klastera i poglavlja", rekao je Vučić.

Međutim, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je tokom posete Beogradu 16. marta da se nada da će sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine biti postignut tokom ove godine.

"Ja bih želeo da se to ostvari ove kalendarske godine i mislim da je to potpuno moguće", rekao je Eskobar u Ambasadi SAD u Beogradu.