'Problem važniji od sastanka': Ambasador Hil na udaru zbog srpskih tužiteljki

"Odazvaćemo se svakom pozivu institucija i pojedinaca u kom prepoznamo želju da nas saslušaju i zaista i čuju."

Tako za Radio Slobodna Evropa (RSE) tužiteljka Bojana Savović komentariše reakcije na sastanak sa ambasadorom SAD u Srbiji Kristoferom Hilom (Christopher Hill).

Ambasador SAD susreo se 23. marta sa dve tužiteljke beogradskog Višeg javnog tužilaštva čiji je rad na predmetu doveo do hapšenja šestorice osumnjičenih za zloupotrebe u najvećem državnom preduzeću Elektroprivreda Srbije (EPS) u februaru. Nakon toga, one su u februaru razmeštene u drugo odeljenje u tužilaštvu.

U znak podrške tužiteljkama održano je nekoliko protesta u Beogradu, na kojima je učestvovao deo opozicije, ali i strukovna udruženja.

Vlasti u Srbiji odbacile su kritike i ocenile da je reč o političkoj hajci.

Tvit ambasade Sjedinjenih Država u Srbiji 23. marta izazvao je nove kritike vlasti.

Ambasada je na Tviteru objavila sliku ambasadora sa tužiteljkama uz poruku:

“Nezavisno pravosuđe i borba protiv korupcije ključni su za napredak Srbije, a naročito članstvo u EU. Sjedinjene Države u potpunosti podržavaju Srbiju u tom nastojanju i cene partnerstvo profesionalaca u Tužilaštvu koji su toga svesni poput Bojane Savović i Jasmine Paunović”.

Za šta je Dačić optužio Hila?

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je, prema pisanju medija, da postupak Ambasade SAD predstavlja "otvoreno i grubo mešanje u unutrašnja pitanja jedne suverene države - Srbije".

"Ovaj postupak je u direktnoj suprotnosti sa željom za razvojem dobrih bilateralnih odnosa", rekao je Dačić 23. marta u saopštenju ministarstva, obavila je Beta.

Pomenuto saopštenje se ne može pronaći na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Sastanak je bio tema i za strukovno Udruženje sudija i tužilaca Srbije čiji je zastupnik Nenad Stefanović, koji rukovodi Višim javnim tužilaštvom u Beogradu.

Stefanović je, inače, ranije demantovao u saopštenjima tvrdnje da su tužiteljke premeštene pod političkim pritiskom navodeći da se slučaj "zloupotrebljava radi ličnih interesa i u političke svrhe".

Iz ovog udruženja su 25. marta na Tviteru objavili pitanja o sastanku tvrdeći da "svi građani žele da čuju odgovor". U objavi se, između ostalog, postavlja pitanje da li su tužiteljke imale dozvolu rukovodioca da održe taj sastanak i po čijem odobrenju su one "partneri strane države".

 

SAD inače godinama podržavaju Srbiju u reformi pravosuđa i vladavini prava, što zvaničan Beograd ima kao obavezu i u evropskim integracijama, kao kandidat za članstvo u EU.

Tako je tokom sastanka 2019. godine tadašnja ministarka pravde Srbije Nela Kuburović, tokom sastanka sa zamenikom koordinatora u Birou za Evropu Stejt departmenta Džejmsom Mercom (James Merz), ukazala da SAD već niz godina kroz projekte USAID podržava reformu pravosuđa u Srbiji i jačanje vladavine prava, saopštilo je tada Ministarstvo pravde.

U saopštenju se ističe i da je USAID dao veliku podršku, između ostalog, izradi nove Nacionalne strategije za razvoj pravosuđa 2019-2025.

Ministarka je tada ukazala i na podršku SAD u obuci sudija i tužilaca za primenu novih zakonskih mera u borbi protiv korupcije. Ona je tada, kako se navodi u saopštenju, istakla da je Srbija zahvalna na podršci SAD.

Još jedna kritika nakon sastanka ambasadora SAD sa tužiteljkama, prema pisanju TV N1, stiglo je od lokalnog udruženja iz Trstenika, mesta u centralnoj Srbiji, koje je podnelo "disciplinsku prijavu" protiv tužiteljki zbog sastanka sa američkim ambasadorom.

Ambasador SAD se nije javno izjašnjavao povodom kritika.

Kakav je komentar tužiteljki?

Tužiteljka Bojana Savović je u pisanoj izjavi za RSE navela da se, pre svega, nadala reakcijama srpskih institucija u vezi problema, za koji je navela da je mnogo važniji od jednog sastanka, ali da je ta reakcija izostala.

"Pošto nas institucije u Srbiji ignorišu već mesec dana, odazvaćemo se svakom pozivu institucija i pojedinaca u kom prepoznamo želju da nas saslušaju i zaista i čuju", rekla je Savović.

Druga tužiteljka Jasmina Paunović navela je da je očekivala reakcije koje su usledile nakon sastanka, ali da joj je važno da struka prepozna ceo problem.

"Uvek i svuda ću reći pravu istinu o onome što se dešava u Tužilaštvu (Više javno tužilaštvo u Beogradu, prim. aut.), u instituciji koja mora da bude uzor u pravdi i poštovanju Ustava i zakona", piše u pisanom odgovoru tužiteljke Paunović za RSE.

Tužiteljke su odbile da za RSE komentarišu negativne reakcije. Savović je navela da ne želi da komentariše izjave političara jer je to "van stručnih stavova za koje se zalažemo" i dodala da "ne postoji zakonska prepreka za održavanje takvog sastanka".

Zbog čega su tužiteljke premeštene?

Tužiteljke Savović i Paunović navode za RSE da su od 2018. i osnivanja Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije radile u tom odeljenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Ove godine su premeštene u Odeljenje za opšti kriminal.

Jasmina Paunović rekla je za RSE da je premeštena u Odeljenje za opšti kriminal, koje se bavi, između ostalog, ubistvima, silovanjima, krivičnim delima povezanim sa drogom, uprkos tome što se školovala u oblasti finansijskog kriminala.

Do premeštaja je, prema ranijoj izjavi zamenice tužioca Bojane Savović, došlo nakon što je njoj i koleginici Paunović oduzet slučaj EPS.

Policija u Srbiji je 22. februara obavestila medije da je uhapšeno šestoro ljudi osumnjičenih za zloupotrebu u Elektroprivredi Srbije (EPS).

Tužilaštvo ih, kako je pisalo u saopštenju, tereti da su lažirali dokumenta i predstavili da je izgrađena "nepostojeća" industrijska pruga od železničke stanice Stig do termoelektrane Kostolac B na istoku Srbije.

EPS je, ukazalo je tužilaštvo, posao koji nije završen isplatila privatnim firmama i EPS je oštećen za gotovo 7,5 miliona američkih dolara. Slučaj je još uvek u toku.

Dan kasnije, tužiteljka Savović je za agenciju Beta izjavila da je njoj i Jasmini Paunović "bez obrazloženja" oduzet slučaj EPS i da su smenjene iz Odeljenja za suzbijanje korupcije.

"Oni mi oduzimaju predmet i daju nekom drugom ko ne zna ni šta treba da pita optužene, ne zna predmet, da ih on saslušava. Do sada je nezabeleženo da vam neko oduzme predmet u momentu hapšenja, predmet sa kojim ste samo vi tako dobro upoznati", rekla je ona 23. februara.

Tužilaštvo je 23. februara navelo da zamenica javnog tužioca Savović nije smenjena, već da je redovnom izmenom godišnjeg rasporeda, po sopstvenoj želji, prebačena iz Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije u Odeljenje za opšti kriminal.

Tužilaštvo je tvrdilo i da je "zamenica odugovlačila predistražni postupak". Savović je kasnije demantovala obe tvrdnje tužilaštva.

Više javno tužilaštvo je, u odgovoru na zahtev za pristup informacijama koji je uputila nevladina organizacija Transparentnost Srbija, potvrdilo da ne postoji dokaz da je tužiteljka Bojana Savović tražila premeštaj iz Posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije, navodi se u saopštenju Transparentnost Srbija od 28. marta.

Rukovodilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović je saopštio 2. marta da već nekoliko dana traje "protest i medijska kampanja koji su upereni protiv Višeg javnog tužilaštva i njega".

U saopštenju koje je prenela Radio-televizija Srbije, Stefanović je naveo da je "izneto nebrojeno neistina i insinuacija sa ciljem da se diskredituje rad tužilaštva i skrene pažnje javnosti sa odlučne borbe protiv korupcije i sa poštovanja zakona".

On je tada naveo i da slučaj tužiteljki zalazi “u domen politike i ličnih ambicija pojedinaca”.

Protesti i reakcija opozicije i vlasti na smenu tužiteljki

Zbog slučaja premeštanja tužiteljki održano je u martu više protesta u Beogradu i drugim gradovima Srbije.

Sa protesta je zatraženo da se tužiteljke vrate na stara radna mesta, u Odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva.

Zatražena je i smena rukovodioca Višeg javnog tužilaštva Nenada Stefanovića i njegove zamenice Brankice Marić, kao i smena republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac.

O slučaju smenjenih tužiteljki oglašavali su se i pojedini predstavnici opozicije u Srbiji, a ovom slučaju bilo je reči i u Skupštini Srbije, jer su poslanici opozicije kritikovali vlasti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je 28. februara u gostovanju na Radio-televiziji Srbije da se protiv šefa Višeg tužilaštva u Beogradu Nenada Stefanovića vodi politička hajka.

Vučić je tada rekao i da to "nema veze ni sa pravom, ni s advokaturom", već je to "besmislena tema (TV) N1 i nekih drugih".

Napomenuo je da Evropa tražila nove pravosudne zakone i nezavisno pravosuđe u Srbiji i da je to i omogućeno “upravo zahvaljujući Srpskoj naprednoj stranci”.

Koliko je Srbija napredovala u oblasti pravosuđa?

U izveštaju Evropske komisije iz oktobra 2022. navodi se da je Srbija je u oblasti pravosuđa postigla izvestan napredak, ali se u praksi se još uvek ne vidi smanjenje neprimerenog političkog uticaja na sudije i tužioce.

Vlast u Srbiji zabeležila je, prema mišljenju Evropske komisije, "ograničeni napredak" u borbi protiv korupcije i slabiji rezultat u borbi protiv organizovanog kriminala.

"Sadašnji sistem imenovanja, premeštnja i napredovanja sudija i tužilaca mora da bude izmenjen kako bi se osiguralo da karijere budu u postpunosti zanovane na zaslugama", navodi se u izveštaju.