Važno rešiti pitanje državljana Srbije u sirijskim kampovima, kaže Ministarstvo evrointegracija
Ministarstvo za evropske integracije Srbije pozdravlja "aktivnost Helsinškog odbora za ljudska prava koja je usmerena na zaštitu prava državljana Srbije koji se trenutno nalaze u kampovima u Siriji".
To se navodi u pisanom odgovoru koje je Ministarstvo uputilo Helsinškom odboru povodom njihove inicijative te nevladine organizacije za vraćanje državljanki Srbije sa decom iz kampova u Siriji.
"Ministarstvo za evropske integracije će nastojati da nadležnim institucijama Srbije dodatno ukaže na važnost rešavanja ovog pitanja u cilju zaštite svih naših državljana", navodi se u odgovoru u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid.
Dodaje se i da je Srbija "potpisnik svih najvažnijih konvencija o zaštiti ljudskih prava" i da kao država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji "konstantno unapređuje pravni i institucionalni okvir za zaštitu pomenutih prava".
Prema procenama nevladinih organizacija, oko 30 žena i dece iz Srbije boravi u nehumanim uslovima sirijskih kampova na severoistoku te zemlje.
U kampovima se nalaze od 2019. godine, odnosno od teritorijalnog poraza terorističke grupe "Islamska država".
Mnogi koji su svojevoljno ili prevarom odlazili na Bliski istok da se priključe takozvanom "islamskom kalifatu", žele da se vrate, ali ne mogu bez pomoći vlasti u Srbiji.
Zvanični Beograd, međutim, od 2021. ćuti na apel Ujedinjenih nacija koje su pozvale 57 zemalja sveta, među njima i Srbiju, da zbog pogoršanja bezbednosne i humanitarne situacije vrate svoje državljane iz sirijskih kampova Al-Hol i Roj.
Nijedna od institucija kojima je RSE u martu poslao pitanja o broju ljudi u kampovima i zatvorima u Siriji i planovima za njihovo vraćanje nije odgovorila.
Upiti su poslati Ministarstvu unutrašnjih i spoljnih poslova, Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA), ambasadi Srbije u Siriji, Vladi Srbije, Ministarstvu pravde i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Iz Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost je 22. marta saopšteno da "ne raspolažu saznanjima" povodom pitanja RSE.
"U tom smislu, predlažemo da se obratite Ministarstvu unutrašnjih poslova kao nosiocu Strategije za sprečavanje i borbu protiv terorizma, kao i Ministarstvu spoljnih poslova, te BIA, u čijoj su nadležnosti pitanja postupanja sa stranim terorističkim borcima i članovima njihovih porodica", navodi se u odgovoru.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je septembra 2020. da je Beograd "u komunikaciji sa prijateljskim državama" po ovom pitanju.
Dodao je da zbog broja državljana u kampovima, "druge zemlje u regionu imaju veći problem od Srbije".
Bosna i Hercegovina je u decembru 2019. vratila 25 državljana iz kampova ili zatvora.
I Kosovo je od 2019. vratilo više od 100 svojih državljana. Građane je vratila i
Severna Makedonija, a repatrijacija je pokrenuta i u Albaniji.
Prema podacima Ujedinjenih nacija, oko 10 hiljada žena i dece iz preko 60 zemalja sveta boravi u kampovima Al-Hol i Roj.
Po uslovima života, ovi kampovi više liče na logore, govore izveštaji međunarodnih organizacija.
Od 2019. do 2021. u Al-Holu i Roju umrlo je više od 700 ljudi, od kojih su najmanje polovina deca.
U matične zemlje je, prema podacima kurdskih vlasti, tokom 2022. vraćeno 517 žena i dece, najviše u proteklom periodu.
Više od 150 ih se vratilo u Francusku, preko 100 u Nemačku.
Među državama koje su vratile svoje građane su i Španija, Velika Britanija, Australija, Finska, Kazahstan, Rusija, Uzbekistan i Tadžikistan.