Predstavnik predsednika Ukrajine: Radićemo na tome da Srbija uvede bar delimične sankcije Rusiji

"Razumemo da Vlada Srbije u određenom smislu zavisi od Ruske Federacije i da zbog toga ima problem da uvede sankcije Kremlju, ali ćemo raditi na tome da u budućim pregovorima bar postepeno Srbija uvede neke sankcije koje ne bi u tolikoj meri uticale na život ljudi u Srbiji."

Ovo je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 6. aprila rekao Fedir Venislavski (Fyodor Venislavsky), predstavnik predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog u parlamentu Ukrajine i član odbora Vrhovne vlade za nacionalnu bezbednost i odbranu.

Venislavski je, zajedno sa još dvojicom ukrajinskih parlamentaraca Igorom Koputinom i Igorom Herasimenkom, boravio u zvaničnoj poseti Srbiji, gde su se sastali sa narodnim poslanicima Srbije i ministrom privrede Radetom Bastom.

Basta je prvi ministar u aktuelnoj Vladi Srbije koji se javno izjasnio da je za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji zbog invazije na Ukrajinu, zbog čega ga je kritikovao i predsednik Srbije.

Srbija je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, ali nije uvela sankcije Rusiji nakon njene invazije na Ukrajinu, koja je počela 24. februara 2022.

"Naravno, mi razumemo da je to pitanje izuzetno osetljivo i nije jednostavno za srpske vlasti, ali očekujemo da agresor dobije ono što zaslužuje, a to je uvođenje sankcija od strane svih država, pa i Srbije", rekao je Fedir Venislavski.

U tom razgovoru ukrajinski parlamentarac govori, između ostalog, o tome koliko je jak ruski uticaj na Balkanu, kako tumači povećan broj ruskih diplomata u Srbiji, te zbog čega mu nije bilo dozvoljeno da održi konferenciju za medije u zgradi parlamenta Srbije.

Sa kojim porukama je došao u Srbiju

Venislavski: Naša poseta na ovakvom parlamentarnom nivou je prva nakon dužeg vremenskog perioda. Za nas je veoma važna podrška Srbije po pitanju agresije Ruske Federacije, odnosno najvažnije je to što je Srbija priznala da je Ruska Federacija počinila agresiju na Ukrajinu, pošto nisu sve zemlje sveta imale smelosti da tako nešto objave.

Naravno, razumemo da se Vlada Srbije i rukovodstvo zemlje nalaze u nezgodnoj situaciji, zato što sa jedne strane imamo Rusku Federaciju koja je dosta bliska Srbiji, a sa druge strane, Srbiji je isto tako bliska Ukrajina koja je uvek nastupala kao iskren prijatelj Srbije, naročito za vreme NATO bombardovanja 1999. godine kada je Ukrajina osudila taj čin i tražila momentalni prekid bombardovanja tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Za vreme naše posete ovde smo se uverili da se građani sećaju te podrške i da je visoko cene.

Takođe, nama je izuzetno važna svaka podrška Srbije na glasanju u Ujedinjenim nacijama.

Sve ove poruke preneli smo narodnim poslanicima u Srbiji i drugim zvaničnicima sa kojima smo se susreli tokom našeg boravka.

Tokom ove kratke posete smo se dogovorili da je potrebno produbljivati saradnju na međuparlamentarnom nivou, takođe i odnosa između naših vlada. Juče (5. aprila) smo se susreli sa Milovanom Drecunom, predsednikom parlamentarne grupe prijateljstva sa Ukrajinom, kao i sa ministrom privrede Radetom Bastom.

Zajednički dogovor je da je potrebno produbljivati odnose između Srbije i Ukrajine. Mi očekujemo da poslanička delegacija Srbije poseti Ukrajinu, a takođe i da poslanici i drugi ministri posete Ukrajinu, na čemu ćemo aktivno raditi.

Za nas je pozitivan signal to što je na sastanku u sredu Milovan Drecun izrazio spremnost da se na nivou Vlade i parlamenta Srbije otvori pitanje o priznavanju genocida nad ukrajinskim narodom tokom tridesetih godina prošlog veka, takozvanog Gladomora.

Deklaracija o tome je već upućena na adresu Skupštine Srbije. Za nas je to izuzetno važno pitanje i drago nam je da kolega iz Srbije želi da pokrene to pitanje na nivou Vlade.

Takođe, izuzetno je važno što ministar privrede Srbije Rade Basta istupa lično sa stavom da je potrebno uvođenje sankcija državi agresoru. Naravno, mi razumemo da je to pitanje izuzetno osetljivo i nije jednostavno za srpske vlasti, ali očekujemo da agresor dobije ono što zaslužuje, a to je uvođenje sankcija od strane svih država, pa i Srbije.

Želim da istaknem da nam je izuzetno važna izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Srbija spremna da učestvuje u obnovi posleratne Ukrajine.

Poslednja stvar koju želim da istaknem jeste put ka evropskim integracijama, koji treba zajedno da prođemo. S obzirom na to da Srbija već ima iskustvo u tome, može nam pomoći da ispunimo niz obaveza koje Evropska unija očekuje od svake potencijalne države-članice.

Umesto u parlamentu Srbije, obraćanje medijima na ulici

RSE: Ipak, jedan opozicioni narodni poslanik je obavestio javnost da vam predsedavajući Narodne skupštine Srbije nije dozvolio da u holu parlamenta održite konferenciju za medije nakon sastanka sa srpskim poslanicima. Kako ste to razumeli?

Venislavski: To mi prosto ukazuje da većina poslanika nije bila zainteresovana za to da se pokaže da je ukrajinska delegacija došla u Srbiju i da je posetila Narodnu skupštinu.

Sva ova pitanja o kojima mi sada razgovaramo za njih uopšte nisu bila zanimljiva i iz tog razloga verovatno nismo mogli da održimo konferenciju za medije tamo. Vidim to i kao recidiv iz nekih socijalističkih vremena da se mediji što više ograniče i da se neke informacije iznesu.

Za mene je to pomalo divlje.

RSE: Da li ste dobili zvanično obrazloženje zbog čega vam nije dozvoljeno da održite konferenciju?

Venislavski: Ljudi koji su radili u službi obezbeđenja parlamenta su rekli da se ne može održati konferencija za novinare i da moramo to da uradimo izvan zgrade, na ulici.

Sankcije i odnosi Srbije i Ukrajine

RSE: Pomenuli ste podršku ministra privrede Srbije povodom uvođenja sankcija Rusiji. Međutim, čini se da njegov stav nije dominantno mišljenje u Vladi Srbije. Može li neuvođenje sankcija Rusiji dugoročno uticati na odnose Srbije i Ukrajine?

Venislavski: Za nas bi naravno bilo izuzetno pozitivno ako bi se Srbija pridružila sankcijama koje je Evropska unija uvela Ruskoj Federaciji, ali mi ne možemo uticati na odluke rukovodstva Srbije. Razumemo da Srbija u određenom smislu ekonomski dosta zavisi od Ruske Federacije – tu su energenti i velika razmena dobara između Srbije i Ruske Federacije.

Razumemo da Vladi Srbije to ne odgovara, pošto joj je važno da sačuva standard života svojih građana, kako te sankcije ne bi uticale prevashodno na njih.

Naravno, mi ćemo raditi na tome da u budućim pregovorima bar postepeno Srbija uvede neke sankcije koje ne bi u tolikoj meri uticale generalno na život u Srbiji, ali moje generalno mišljenje je da neuvođenje sankcija Ruskoj Federaciji ne može uticati u velikoj meri na odnose Srbije i Ukrajine.

Međutim, s obzirom na to da je Srbija izabrala put ka evropskim integracijama, mislimo da njena budućnost svakako leži u saradnji sa EU, a ne sa Ruskom Federacijom. Ako pogledamo ekonomiju Srbije, koja zavisi u velikoj meri od mnogih drugih država, mislim da će Srbija ipak da krene putem Evrope i da će se sve više oslanjati na nju.

Naravno, možemo se prisetiti marta-aprila prošle godine, kada su mnoge zemlje EU, poput Francuske, Italije i Nemačke, imale kritičan odnos prema uvođenju sankcija, jer su u velikoj meri zavisile od energenata Ruske Federacije, ali su vremenom shvatili da suštinski niko ni od koga ne može toliko da zavisi i da svakako postoje alternative.

Ruski kapaciteti za destabilizaciju Balkana

RSE: Nešto više od godinu dana nakon početka ruske agresije na Ukrajinu, u Srbiji je porastao broj ruskih diplomata koji su došli ovde da rade nakon što su proterani iz nekih evropskih zemalja. O tome je izveštavao Radio Slobodna Evropa. S obzirom na to da ste član Odbora za nacionalnu bezbednost u ukrajinskom parlamentu, kako razumete ovaj trend?

Venislavski: Ruskim diplomatama je veoma udobno da se smeste u Srbiju, jer se oni tu osećaju dosta komforno, pošto srpsko rukovodstvo radi dosta na očuvanju dobrih odnosa i kontakta sa Ruskom Federacijom. Znamo da Srbija nije jedina zemlja u kojoj raste broj kako ruskih državljana, tako i diplomata. U Austriji postoji ista tendencija.

Ali, ja smatram da je to privremena pojava prema kojoj će se u budućnosti neko sigurno kritički odnositi, pošto se ne može stalno povećavati broj tih diplomata.

Kao član Odbora za nacionalnu bezbednost i kao osoba koja odgovara za bezbednosna pitanja, mogu da kažem da će Vlada Srbije sigurno u nekom trenutku početi da se odnosi kritički prema tome i shvatiće da je Rusiji u interesu da stvara nove zone nestabilnosti kako na Balkanu tako i u drugim delovima. Tada ona odvlači pažnju od agresije, koju je pokrenula u Ukrajini.

RSE: Mislite li da Rusija ima kapacitet trenutno da pravi nova žarišta nestabilnosti na Zapadnom Balkanu, s obzirom na to da je trenutno fokusirana na invaziju?

Venislavski: Mislim da nije reč toliko o vojnom kapacitetu i mogućnostima Ruske Federacije da ovde pokrene pravi rat. Ruska Federacija radi mnogo na agentima uticaja, kao što su mediji, informacione kampanje, širenje informacija koje njima odgovaraju i u tom smislu ona može izazvati nestabilnost.

Naravno, možemo pratiti kako se taj uticaj menja u Srbiji i na Balkanu. Ako je njihov uticaj na početku rata bio dosta veliki, u međuvremenu je opao, a u poslednja tri-četiri meseca ponovo možemo pratiti kako raste.

RSE: Kako objašnjavate taj rast?

Venislavski: Za nas je to dosta očigledno. Ruska Federacija želi da utiče posredstvom medija i informacionih kampanja pre svega na pomoć koju Evropa pruža Ukrajini, jer na taj način, ako neko pomaže Ukrajini u vojnom smislu i šalje vojnu tehniku, oni žele da stvore utisak da je Ukrajina ta koja produžava ovaj rat i koja odlaže njegovo rešavanje mirnim pregovorima.

Zanemarljiv broj srpskih dobrovoljaca u redovima Rusije

RSE: Pojedinci iz Srbije i dalje odlaze na front u Ukrajinu, gde ratuju u redovima ruskih jedinica. Imate li neke nove podatke o tome koliko je srpskih dobrovoljaca trenutno u redovima ruskih jedinica?

Venislavski: Naše istraživačke grupe koje se bave tim pitanjem imaju informacije da u ruskim redovima ima i Srba. Naravno, to su pojedinačni slučajevi i ja od toga ne bih pravio neki međunarodni problem. Ne radi se o tome da je neki čovek otišao tamo da bi ubijao Ukrajince, već da bi zaradio neki lak novac, pošto je to dosta plaćeno.

RSE: Dakle, ako sam vas razumeo, govorimo o zanemarljivom broju?

Venislavski: U tim privatnim ruskim vojnim formacijama uključeni su ne samo Srbi, već ljudi različitih nacionalnosti. Njima uopšte nije bitno ko ste vi tamo. Mislim da mali broj Srba ne može ni u kom slučaju da utiče na odnose naših dveju zemalja.

O izručenju Naumova

RSE: Još jedno pitanje koje je interesantno u odnosima Srbije i Ukrajine jeste izručenje Andreja Naumova, bivšeg obaveštajca Službe bezbednosti Ukrajine koji se nalazi u pritvoru u Srbiji. Kako ocenjujete saradnju sa institucijama u Srbiji po ovom pitanju?

Venislavski: Imam samo informaciju da kompetentni organi Ukrajine i Srbije rade na rešavanju ovog pitanja. Što se tiče naše strane, nama je naravno u interesu da Naumov bude izručen i vraćen na teritoriju Ukrajine kako bi se tamo produžilo dalje suđenje za kriminalne radnje za koje je osumnjičen.