Australija bliža od Albanije: Vinskim putevima Balkana
Vina sa područja Zapadnog Balkana stigla su do potrošača u svim delovima sveta, ali ne i do potencijalnih kupaca u svim zemljama regiona.
U Srbiji nema vina iz Albanije i sa Kosova, a vina iz Srbije nema u Albaniji. Srbija je jedan od navećih uvoznika vina iz Severne Makedonije, dok u tu susednu zemlju izvozi neznatne količine, podaci su iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je razgovarao sa tri vinara iz Srbije, Severne Makedonije i Hrvatske o značaju regionalne saradnje za poslove kojima se bave.
Oni su bili učesnici Međunarodnog salona vina koji je održan u Kragujevcu početkom aprila.
Na događaju je učestvovalo 117 vinarija iz Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore i Hrvatske.
Lider Severna Makedonija
Uprkos svemu, industrija vina na Zapadnom Balkanu je u stalnom usponu, a lider ovog dela Evrope je Severna Makedonija, koja godišnje izveze vino i grožđe u vrednosti od 60 miliona evra.
Vino je jedan od najjačih izvoznih aduta te zemlje koja ima 36.000 hektara pod vinogradima i 140 vinarija čiji je kapacitet dva miliona flaša godišnje.
Prošle godine u toj zemlji je proizvedeno 270.000 tona grožđa i 100 miliona litara vina, od čega je 80 odsto plasirano na inostrana tržišta.
Direktorka vinarije "Kamnik" iz Skoplja Natalija Kuzmanovska za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da svoja vina izvoze širom sveta, kao i u zemlje regiona.
"Izvozimo u Zapadnu Evropu, Australiju, Ameriku, a od skoro i u Brazil. Najveći uvoznik naših vina je Danska, a za njom slede Srbija i Crna Gora. Naravno, u regionu smo još prisutni u Hrvatskoj i Sloveniji, ali sa manjim količinama", kaže Kuzmanovska.
Iako se Severna Makedonija graniči sa Albanijom i Kosovom, vina vinarije "Kamnik", do sada nisu pronašla put do tih tržišta. Prvi kontakti sa njihovim uvoznicima napravljeni su nedavno na jednom od najvećih svetskih sajmova vina u Dizeldorfu.
"Mislim da će 'Otvoreni Balkan', koji mi podržavamo od prvog dana, otvoriti mogućnost protoka vina u oba smera, što je doskora izgledalo kao nemoguća misija, zbog političkih prepreka i barijera koje se sada otklanjaju. Zbog toga nemamo izvoz naših vina u Albaniju, ali smo konačno počeli pregovore u Dizeldorfu i nadam se da ćemo ih brzo finalizirati", ističe Kuzmanovska.
Makedonsko tržište je, prema njenom mišljenju, otvoreno za vina iz okruženja u onolikoj meri koliko to potrošači traže.
"Sa vinskim prosvećivanjem naše publike razvijaće se i potreba da se probaju i vina iz drugih vinogorja u susednim državama, jer će sve više ljudi hteti da proba neka nova vina, od nekih drugih sorti grožđa", kaže Kuzmanovska.
Ona ocenjuje da je dobro što država finansijski podržava vinarije koje nastupaju na sajmovima u inostranstvu, jer su oni prilika za poređenje i odmeravanje sa konkurencijom, ali i za razmenu iskustava i pokretanje novih formata saradnje i, naravno, potpisivanje novih izvozno-uvoznih ugovora.
Vino i 'Otvoreni Balkan'
Regionalna inicijativa "Otvoreni Balkan" formirale su Srbija, Albanija i Severna Makedonija sa ciljem slobodnog protoka ljudi, robe, usluga i kapitala.
U sklopu inicijative održano je nekoliko događaja koji su okupili proizvođače vina iz tri države, ali i šire.
Tako je početkom septembra 2022. godine u Beogradu otvoren prvi međunarodni sajam vina, koji su otvorili predsednik Srbije Aleksandar Vučić, te premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Dimitar Kovačevski.
Premijer Albanije Edi Rama izjavio je tada da je namera da se sajam organizuje na godišnjem nivou i da se seli iz jednog glavnog grada u drugi.
Prema njegovim rečima tada, obim trgovinske razmene poljoprivrednih proizvoda među zemljama "Otvorenog Balkana" je sa 60 miliona porastao na 100 miliona za godinu dana.
Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Kosovo su do sada odbijale da se pridruže inicijativi "Otvoreni Balkan", uprkos pozivima zvaničnika iz tri zemlje koje su osnovale inicijativu.
Najglasniji stav izneli su zvaničnici Kosova, koji su poručili da ne podržavaju inicijativu "Otvoreni Balkan" jer smatraju da zemlje u regionu treba da ostanu posvećene agendi Evropske unije i negovanju transatlantskih odnosa.
Šta se (ne)pije?
Srbija godišnje proizvede oko 160.000 tona grožđa i 30 miliona litara vina, a 2022. godine njen izvoz vina dostigao je vrednost od 16,9 miliona evra, dok je uvoz bio duplo veći i iznosio je 34 miliona evra.
Srbija ima više od 400 vinarija i 20.000 hektara pod vinogradima, a proizvodnjom grožđa bavi se više od 47.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.
Boža Aleksandrović, vlasnik istoimene vinarije u Topoli u centralnoj Srbiji kaže za RSE da su balkanski putevi ponekad čudni i nedokučivi i kao primer navodi slab plasman vina iz Srbije na hrvatskom tržištu.
"Kada je Hrvatska u pitanju i dalje nema nekog većeg interesovanja uvoznika i potrošača za vina iz Srbije", kaže sagovornik RSE.
On smatra da će se situacija sa tokovima vina popravljati uporedo sa jačanjem međudržavne saradnje balkanskih država.
Presudna potražnja tržišta
U Udruženju za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije objasnili su za RSE da je prodaja vina uslovljena tražnjom tržišta.
"Ja sam uvek bio pristalica otvorenog tržišta i što se tiče Balkana, pogotovu zemalja ex-YU, mislim da protok roba, pa samim tim i vina treba da bude slobodan", ističe Boža Aleksandrović, vinar iz Srbije.
On objašnjava da na Zapadnom Balkanu najveće tržišne potencijale imaju Srbija na čelu sa Beogradom, Hrvatska, zbog veoma razvijenog turizma, i crnogorsko tržište, pogotovo od maja do oktobra, kada je turistička sezona.
"Vina iz Srbije pronašla su, na prvom mestu put do Rusije, pre rata u Ukrajini, potom do Kine, čije je tržište veoma interesantno i predstavlja tržište budućnosti. Vina iz Srbije su pronašla put i do potrošača u SAD ali, a ako me pitate gde se najbolje prodaju u našem regionu, to je svakako Crna Gora, odnosno Crnogorsko primorje", objašnjava sagovornik RSE.
Aleksandrović kaže da Srbija ulaže značajna sredstva u razvoj vinske industrije pogotovo u izgradnju vinarija i njihovo opremanje, ali ne i u sadnju novih vinograda.
"U prošlosti je bilo dosta sredstava, ali je u zadnje dve godine nešto zatajilo. Ja se nadam da će se to popraviti i da će se sve više investirati i u sadnju vinograda, jer ako imate vinarije logično je da one imaju svoje vinograde i grožđe iz sopstvene proizvodnje, jer nema identiteta vina iz Srbije bez vinograda i grožđa iz Srbije", naglašava Aleksandrović.
Duplo veći uvoz od izvoza
Hrvatska od pristupanja Evropskoj uniji koristi finansijska sredstva iz evropskih fondova za podizanje novih zasada vinograda, ali i za razvoj i afirmaciju lokalnih brendova, a godišnja evropska pomoć sektoru vina u toj zemlji meri se milionima evra.
Prema podacima hrvatskog Državnog zavoda za statistiku, proizvodnja vina u 2021. godini iznosila je 76,5 miliona litara vina. U prvih devet meseci 2022. godine, vrednost njenog izvoza iznosio je 15, 9 miliona evra, a uvoz 33,9 miliona evra.
Duško Jokić, vlasnik organske vinarije "Polače" u Severnoj Dalmaciji u Hrvatskoj kaže za RSE da ima veoma pozitivna iskustva u poslovanju vinom i u Srbiji i u Hrvatskoj.
"Moja vina proizvedena u vinariji u Dalmaciji nikada nisu diskriminisana u Beogradu i u Srbiji, a isto tako ja kao Srbin iz Dalmacije, moja vinarija i moja vina nikada nismo na bilo koji način diskriminisani u Hrvatskoj. U obe države imao sam potpuno ravnopravan tretman sa tamošnjim kolegama, bez izuzetka", naglašava Jokić.
Govoreći o preprekama u trgovini vinom među državama na teritoriji bivše Jugoslavije kaže da nije nikakva tajna da vina iz Hrvatske bez problema nalaze put do krajnjih potrošača u Srbiji, ali da je protok vina u suprotnom smeru trenutno veoma mali.
"Ja znam da su moje kolege iz Dalmacije, Istre pa i iz Slavonije solidno prisutni sa svojim vinima u Srbiji, za razliku od vina iz Srbije koja trenutno nisu visoko pozicionirana na tržištu Hrvatske", rekao je za RSE Jokić.
Jokić je ocenio i da bi potencijalno rešenje bilo da Ministarstvo poljoprivrede Srbije pokrene sveobuhvatniju kampanju promocije vina iz Srbije na hrvatskom, ali i na ostalim tržištima, kao što radi Hrvatska gospodarska komora.
On je naveo da iako "vinska priča nije nimalo laka" i da podizanje vinograda i proizvodnja kvalitetnog vina traže velika ulaganja, znanje i iskustvo, na prostoru Zapadnog Balkana se svake godine javljaju nove vinarije i podižu zasadi vinove loze na desetinama i stotinama hektara.
To, kako je zaključio, govori da je vinska industrija i dalje u usponu i da pojedinci i države vide perspektivu u tom poslu.