Džejms Rubin za RSE: Ne bismo želeli da vidimo ruske državne medije igde u svetu

Ceo region Zapadnog Balkana je podložan ruskim i kineskim dezinformacijama, ali "veliki deo" dolazi iz Srbije i to je "veliki problem koji treba da se reši", kaže Džejms (James) Rubin, šef Centra za globalni angažman u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

Centar je agencija američkog Stejt departmenta, formirana s ciljem razotkrivanja i suprotstavljanju propagandi i dezinformacijama.

Upitan kako komentariše otvaranje Russia Today, međunarodne novinske organizacije koju kontroliše Rusija, u Srbiji, Rubin kaže:

"Ne bismo želeli da vidimo Russia Today ili [druge] ruske medije bilo gde u svetu. Želimo da budu zatvoreni."

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), tokom kratkog boravka u Prištini, Rubin govori i o Oslobodilačkoj vojsci Kosova (OVK), čiji se osnivači trenutno suočavaju sa optužbama za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti pred sudom u Hagu.

Rubin kaže da se pozicija SAD prema OVK razvijala tokom godina.

U prvim danima, podseća on, SAD su osudile "terorističke aktivnosti albanskih grupa", ali kako je mirovni proces evoluirao, kaže da je OVK postala centar tog procesa.

"OVK je odigrala odlučujuću ulogu u sporazumima koje su potpisali njeni lideri i u sprovođenju obećane demilitarizacije", kaže Rubin.

"Imam lepa sećanja na rad sa njihovim liderima. To ne znači da je sve što se dešavalo u to vreme rata nešto što bih ja podržao", dodaje on.

Tokom rata na Kosovu krajem devedesetih, Rubin je bio pomoćnik američkog državnog sekretara.

Kosovo ga je 2013. odlikovalo Predsedničkom medaljom za njegovu posvećenost oslobođenju Kosova.

RSE: Kosovo je zapravo samo tranzit na vašem putu po regiji. Bili ste u Crnoj Gori 9. aprila, a posle Kosova ste u Severnoj Makedoniji. Šta vas vraća na Zapadnu Balkan?

Rubin: [Državni sekretar SAD Anthony] Blinken me je zamolio da prihvatim novi izazov sa kojim se svet suočava.

Dezinformacije i manipulacija informacijama su nova disciplina, nova pretnja svetu.

Ja sam zadužen za Centar za globalno angažovanje. Ja sam specijalni izaslanik i ono što mi pokušavamo da uradimo je da krenemo na same snabdevače dezinformacija, da pokušamo da se u korenu suočimo sa ovim problemom i da ga rešimo umesto da čekamo da se iznesu laži o Sjedinjenim Državama, o Zapadu, koje su, znate, širili portali u ovom delu sveta.

Mislim da nije tajna da u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori postoje mediji koji ponavljaju ruske laži, ruske dezinformacije, govoreći da u "Ukrajini postoji biološko oružje", kada to nije tačno, što je odbačeno čak i kao ideja od strane Konvencije o biološkom oružju u Ženevi.

Govore i da su Sjedinjene Države želele ovaj rat [u Ukrajini] ili da ovaj rat vide kao operaciju zarađivanja novca. Sve ove čiste dezinformacije su na Zapadnom Balkanu previše izražene i previše rasprostranjene.

Dakle, došao sam ovde da razgovaram sa vladama koje mogu nešto da preduzmu po tom pitanju.

Shvatam da je ovo težak problem. Ni mi u Sjedinjenim Državama nismo savršeni, ali moramo da razvijemo operativni kodeks ponašanja, ako hoćete, način poslovanja koji svi dele pravno, institucionalno, i koji stvara strukture u svakoj od vlada.

O tome sam razgovarao sa Vladom Crne Gore. Ne sa sadašnjom vladom jer je zaista nema, već sa budućim liderima i bio sam veoma ohrabren što svi oni prepoznaju ovaj problem.

Mi ćemo sa njima raditi kao partneri da pokušamo da shvatimo kako da barem zaustavimo rast ovih dezinformacija i počnemo da se hvatamo u koštac sa njima.

RSE: Šta očekujete da urade, kako da zaustave dezinformacije?

Rubin: Pre svega, nije lako. Moramo priznati da postoji sloboda štampe i želimo slobodu štampe.

Ali, ako imate naloge kineske vlade na društvenim mrežama, oni bi trebalo biti označeni kao nalozi kineske vlade. Ljudi ne bi trebalo da misle da je ovo prosečni Kinez koji nešto govori. Trebalo bi da znaju da je to državni nalog. To je primer.

Treba da pokušamo da obezbedimo da strano vlasništvo nad medijskom imovinom bude transparentno. To je primer nečega što treba da uradimo. I to u meri u kojoj se propisi i pravila mogu uspostaviti, tako da ako neka medijska kuća jednostavno kopira rusku laž, da ne mogu da tvrde da su novinari. To je nešto drugo. To se zove dezinformacija i trebalo bi da pokušamo da to zaustavimo.

'Većina dezinformacija dolazi iz Srbije'

RSE: Da li je neka zemlja na Zapadnom Balkanu podložnija ruskim i kineskim dezinformacijama od drugih?

Rubin: Pa, mislim da je ceo region generalno ranjiv na ovaj problem jer se mediji rasprostranjeno šire u regionu iz mnogo različitih mesta. Očigledno veliki deo toga dolazi iz Srbije i to je veliki problem koji treba da se reši.

Ali druge vlade u Crnoj Gori, u Severnoj Makedoniji treba da spreče ili pokušaju da spreče ovo, da se ove laži šire koristeći sve alate koje mogu. Želeli bismo da vidimo da uspostave vladina tela koja mogu da počnu da ispituju i analiziraju ovaj problem kako bismo pokušali da ga zaustavimo.

RSE: Međutim, ovog puta nećete putovati u Srbiju?

Rubin: Neću putovati u Srbiju ovom prilikom. Vidite, ja sam realan. Znam da s obzirom na moju prošlost da verovatno nisam najbolji diplomata za susret sa zvaničnicima srpske vlade. Upoznat sam sa realnostima u regionu.

S druge strane, sada imamo priliku i možemo da razgovaramo o tome u trenutku kada Srbija i Kosovo mogu da počnu da normalizuju odnose i možemo da ostavimo neke od ovih prošlih pritužbi iza sebe.

RSE: Kako komentarišete otvaranje Russia Today u Srbiji krajem prošle godine i njegovu ulogu u širenju ovih informacija?

Rubin: Ne bismo želeli da vidimo Russia Today ili ruske medije igde u svetu. Želimo da se zatvore. Oni su zatvoreni u velikom delu evropske zajednice.

Mislim da vlade koje žele da budu deo Evrope treba da shvate da je Evropa zauzela hrabar i snažan stav protiv ruske invazije na Ukrajinu.

Ovo je pravilo broj jedan međunarodnog sistema - ne napadaj svog suseda.

A Rusija je prekršila to pravilo, i vlade koje žele da budu deo Evrope treba da shvate da ako se pridruže Rusiji, rizikuju svoje odnose sa Evropom.

RSE: Gospodine Rubin, dok razgovaramo, međunarodni mediji izveštavaju o curenju osetljivih obaveštajnih dokumenata. Koliko je to rizično po nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država? Da li znamo i kako se to dogodilo?

Rubin: Pa, ovo je jedno od onih pitanja gde, kao portparol vlade SAD, moram da kažem, da govorim veoma pažljivo. I sve što zaista mogu da vam kažem o tome je da je to pitanje koje Ministarstvo odbrane treba da razmatra. Ali što je još važnije, sada je na Ministarstvu pravde da istraži ove informacije.

'SAD i Zapad polako shvataju opasnost od dezinformacija'

RSE: Još jedno pitanje o dezinformacijama. Ko je u prednosti, Zapad koji u ovom trenutku razotkriva dezinformacije ili ruska propaganda? Jednom ste rekli da je Zapad sporo reagovao na pojavu Kine u informacionom prostoru.

Rubin: Mislim, ako je biti realan, a ja sam realista, da su Sjedinjene Države i Zapad sporo shvatili opasnosti od ruskih i kineskih dezinformacija i manipulacije informacijama.

Oni su godinama trošili milijarde i milijarde dolara na ovaj projekat u domenu informacija.

Mislim da moramo da pojačamo našu igru. Sekretar Blinken me zamolio da preuzmem ovaj posao jer želi da Sjedinjene Države pojačaju svoju igru. Sekretar Blinken veruje da je ovo stvarna i značajna pretnja svetu i istakao je da se to dešava svakodnevno u celom svetu. I zato je toliko podržavao napore koje ulažem ovde na Balkanu da pokušam ranije da rešim problem ruskih dezinformacija, tako da ne samo da reagujemo, već pokušavamo da ih zaustavimo.

RSE: Koliko onda lažne vesti i dezinformacije utiču na određene procese na Zapadnom Balkanu, poput dijaloga Kosova i Srbije?

Rubin: Siguran sam da je problem sa informacijama u korenu problema u ovom delu sveta već dugo, dugo vremena.

Prvi put sam postao svestan cele ove ideje dezinformacija još 90-ih kada sam čuo i gledao i video vesti koje su sponzorisale vlade o različitim etničkim grupama koje su bile osmišljene da razbesne jedna drugu, osmišljene da razvijaju međusobnu mržnju i videli smo posledice toga u strašnim ratovima u ovom delu sveta.

Dakle, ima onih koji ne žele da vide normalizovane odnose između različitih zemalja Zapadnog Balkana. Ima onih koji ne žele da zemlje Zapadnog Balkana postanu deo Evropske unije i postanu normalni učesnici evropskih institucija.

Svakako to [članstvo u Evrospkoj uniji] nije nešto što je Kremlj osmislio da postigne svojom spoljnom politikom. Dizajnirano je da postigne suprotno.

Zato bih apelovao na sve u ovom delu sveta koji žele da vide budućnost za svoju decu i da vide svetliju budućnost svoje zemlje da rade zajedno kao društvo kako bi počeli sa zaustavljanjem laži koje samo stvaraju mržnju između zajednica.

O dijalogu Kosova i Srbije

RSE: Držaću se još malo teme dijaloga. Kosovo i Srbija su se nedavno dogovorile o sporazumu o putu ka normalizaciji koji podrazumeva međusobno priznanje. Može li doći do normalizacije odnosa između Kosova i Srbije bez zvaničnog priznanja?

Rubin: Pa, dozvolite mi samo da kažem, kao Amerikanac koji govori u ime Sjedinjenih Država, želimo da vidimo uzajamno priznanje. Verujemo da je to pravi put.

Međutim, kao realista, kao diplomata, želim da kažem da sam ohrabren time što proces koji je EU razvila ima priliku da normalizuje odnose između Srbije i Kosova, da dozvoli Kosovu da bude deo EU, NATO-a, deo Saveta Evrope. To bi bili veliki koraci napred za ovu zemlju za koju gajim jedno posebno osećanje i posebnu naklonost.

Sporazum možda neće postići sve ciljeve koje bi Sjedinjene Države ili narod Kosova možda želeli.

Ali, ako uspemo da dobijemo da simboli kosovskog suvereniteta budu priznati u tom smislu, i ako možemo da dobijemo normalne odnose i razmenu ambasada i sve neophodne korake da bi odnos zemalja bio normalan; i ako Srbija više ne blokira ili ne bude u stanju da blokira Kosovo da ne bude deo NATO-a, EU i evropskih institucija, onda mislim da je narod Kosova postigao mnogo više nego što se nadao dugo vremena.

Zato bih pozvao ljude da pogledaju, istaknu ono pozitivno. U ovom poslu nema savršenstva. Ne možemo dozvoliti da savršenstvo bude neprijatelj onome što je dobro.

Mislim da će biti dobra vest za narod Kosova ako njihova zemlja bude deo Evrope u institucionalnom smislu, deo NATO-a, deo zapadnih institucija, čak i ako savršen ishod, koji je priznanje, nije postignut.

RSE: Zapravo, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama je nešto za šta je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, rekao da neće implementirati, da neće podržati. To je rekao nakon što je dogovor postignut.

Takođe, on je na neki način podržao odluku Srpske liste na severu Kosova da ne učestvuje na kosovskim izborima za četiri opštine na severu. To rekao, upozorivši da će premijer Aljbin (Albin) Kurti Kosova vladati severom i da će ljudi tamo biti pod okupacijom. Kako ovo doprinosi normalizaciji?

Rubin: Izbeći ću da ulazim u neke od ovih detalja jer za razliku od ranijih dana kada sam veoma pažljivo proučavao ovaj region i pomno radio na nekim pitanjima, nisam upoznat sa svim izjavama na koje ste ukazali.

Međutim, smatram da je izuzetno važno da ako lideri Srbije žele da vide svoju zemlju kao deo Evrope, deo Evropske unije, deo NATO-a, i da imaju priliku da budu bolja budućnost za svoj narod, da se moraju malo navići na ideju da neće dobiti sve što žele, i verovatno bi trebalo da učine više da izgrade podršku za sporazum koji nije zaista između Kosova i Srbije.

Tehnički detalji su prilično komplikovani, ali to su sporazumi koji bi bili između Kosova i Evropske unije i Srbije i Evropske unije. Srbija ne bi bila u poziciji da blokira članstvo Kosova u Evropskoj uniji.

To će zavisiti od zemalja Evropske unije.

Sjedinjene Države će raditi sa rukovodstvom Evropske unije na postizanju rezultata da, ako Kosovo to uradi, ako ispuni obaveze iz ovog dokumenta, da će Evropska unija odlučiti da primi Kosovo [u EU], bez obzira na to da li bi to Srbija preferirala ili ne.

RSE: Preći ćemo na drugu temu. Ljudi na Kosovu vas poznaju po vašem angažmanu tokom rata na Kosovu. Kako ste u to vreme gledali na ulogu OVK?

Rubin: Stav Sjedinjenih Država prema OVK je evoluirao.

Znate, u prvim danima, pre nego što sam znao mnogo o tome, mi smo osuđivali terorističke aktivnosti koje su sprovodile albanske grupe. Ali kako je mirovni proces evoluirao, OVK je zauzeo centralno mesto u tom mirovnom procesu.

Hašim Tači je tokom pregovora u Rambujeu doneo hrabru odluku da pristane na sporazum i to je bila odluka koja je omogućila NATO-u da podrži kosovske Albance. Da ta odluka nije doneta, mislim da ne bismo sedeli tako srećno i slobodno u modernom evropskom gradu ovde u Prištini.

Mnogo, mnogo Albanaca bi umrlo.

Dakle, OVK je odigrala ključnu ulogu u sporazumima koje su potpisali njihovi lideri i u sprovođenju demilitarizacije, kako su i obećali. I kako su mi tada rekli, ako mi ispunimo svoja obećanja da ćemo koristiti vojnu snagu u njihovo ime, oni će ispuniti svoja obećanja.

Oni su ispunili svoja obećanja o demilitarizaciji i blisko sarađuju sa KFOR-om i sa zvaničnim predstavnicima Sjedinjenih Država ovde mnogo, mnogo godina.

Pošteno je reći da je taj odnos omogućio Albancima da spreče veliki masakr u ovom delu sveta. Tako da imam lepa sećanja na rad sa njihovim vođama. To ne znači da je sve što se dešavalo u to vreme rata nešto što bih ja podržao. Naravno da su urađene neke stvari.

Ali da se razumemo, pretnja je dolazila od srpskih vojnih snaga. Pretnja masovnim pokoljem dolazila je od srpskih vojnih snaga.

I da, OVK je verovatno imala neke stvari koje su ispitane i sagledane, a koje nisu bile savršene. Ali mislim da ne treba da prekrajamo istoriju na ovu temu.

RSE: Sada su Hašim Tači i drugi osnivači OVK optuženi da su bili članovi udruženog zločinačkog poduhvata sa zajedničkim ciljem da uz upotrebu različitih sredstava steknu i ostvare kontrolu širom Kosova. Koji je vaš komentar?

Rubin: Nemam komentar na to.

Prevela: Miljana Miletić