Porastao broj pogubljenja u Iranu tokom 2022. godine
Broj pogubljenja u Iranu porastao je 75 odsto u 2022. godini u odnosu na prethodnu, a 582 pogubljenja izvršena su vešanjem, javile su dve organizacije za zaštitu ljudskih prava u četvrtak, 13. aprila.
One su osudile, kako su nazvale, "mašinu za ubijanje" čiji cilj je da se "ulije strah" u zemlju, prenosi agencija Frans pres (AFP).
Broj od 582 pogubljenja najviši je u Iranu od 2015. godine.
U 2021. godini u zemlji su pogubljenje 333 osobe, prema nevladinoj organizaciji Iranska ljudska prava (IHR) sa sedištem u Norveškoj i organizaciji Zajedno protiv smrtne kazne (ECPM) sa sedištem u Parizu.
Iranski režim još jednom je upotrebio smrtnu kaznu kao krajnje sredstvo zastrašivanja sa ciljem održavanja stabilnosti svoje vlasti, ocenile su te dve nevladine organizacije u zajedničkom saopštenju.
Od septembra prošle godine u Iranu se nedeljama održavaju masovne demonstracije zbog smrti mlade Mahse Amini u pritvoru, koja je uhapšena zbog nepoštovanja vrlo strogog kodeksa oblačenja za žene u zemlji.
Iranske vlasti su nasilno suzbijale proteste, a četiri vešanja su direktno vezana za njih, što je izazvalo osude u inostranstvu.
"Da bi ulile strah među stanovništvom i mladima koji protestuju vlasti su pojačale pogubljenja zatvorenika osuđenih iz razloga koji nisu politički", izjavio je predsednik IHR-a Mahmud Amiri Moghadam.
On je rekao da je potrebno da međunarodna zajednica i civilno društvo aktivno pokažu protivljenje svaki put kada se neko pogubi u Iranu, "da bi se uništila mašina smrti, koju je uspostavio iranski režim".
U izveštaju se navodi da je oko sto zatvorenika u ovom trenutku ili osuđeno na smrt, ili pod optužbama koje nose smrtnu kaznu.
Prema izveštaju, znatno je porastao broj smrtnih presuda u slučajevima trgovine drogom.
Više od polovine pogubljenih posle početka demonstracija i 44 odsto u celoj 2022. godini vezano je za pitanja droge. To je dvostruko više nego u 2021. i deset puta više nego u 2020. godini.
Autori izveštaja osuđuju kancelariju UN za borbu protiv droge i kriminala zbog pasivnosti.
Oni traže da ukidanje smrtne kazne za zločine vezane za trgovinu drogom bude uslov za buduću saradnju između te UN organizacije i Irana.
U izveštaju se takođe navodi da su disproporcionalno na smrt osuđeni pripadnici sunitske, kurdske i arapske manjine.