Gde i kako će se glasati na lokalnim izborima na severu Kosova?

Građani sa biračkim pravom u četiri opštine na severu Kosova, naseljene većinom Srbima, 23. aprila biraju četiri nova gradonačelnika i dva nova člana skupština opština.

Ali, za razliku od prethodnih puta, na ovim izborima, koje bojkotuje Srpska lista, najveća stranka Srba na Kosovu, glasaće se, osim u nekim školama, i u kontejnerima.

Zašto se održavaju izbori?

Gradonačelnici Severne Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka iz redova Srpske liste su 5. novembra 2022. podneli ostavke.

Oni su, zajedno sa odbornicima opština i drugim funkcionerima iz sektora bezbednosti i pravosuđa, to učinili zbog nezadovoljstva odlukom Vlade Kosova kojom se Srbi obavezuju da automobilske tablice, koje je izdala Srbija, zamene RKS tablicama (Republika Kosovo).

Kolektivne ostavke stvorile su institucionalni vakuum i dovele do toga da su vanredni izbori prvobitno zakazani za 18. decembar iste godine.

Izbori na ovaj datum su otkazani nakon porasta tenzija na severu Kosova. Grupe lokalnih Srba su 6. decembra napale izborne zvaničnike u Severnoj Mitrovici i Zubinom Potoku, koji su se pripremali za održavanje izbora.

Tenzije su se nastavile i kulminirale sa nekoliko incidenata sa vatrenim oružjem i postavljanjem barikada na putevima koji vode do dva granična prelaza sa Srbijom: Jarinje i Brnjak.

Barikade su postavljene nakon hapšenja bivšeg kosovskog policajca Dejana Pantića, optuženog za napad na izborne zvaničnike. Barikade su uklonjene nakon nekoliko sedmica, odnosno nakon što je Pantiću izmenjena mers pritvora u kućni pritvor.

Kosovo i Srbija su u međuvremenu postigli dogovor o pitanju registarskih tablica. Kosovo je ukinulo kazne predviđene odlukom za vozače koji imaju automobile sa nelegalnim srpskim tablicama, dok je Srbija pristala da više ne izdaje tablice sa imenima za gradove Kosova, kao što su KM (Kosovska Mitrovica), PR (Priština).

Ko učestvuje na izborima?

Za izbore za četiri gradonačelnika na severu konkurisaće 11 kandidata, od kojih dva dolaze iz srpske zajednice.

Kandidati u trci su: Mitrovačka građanska inicijativa, Demokratska partija Kosova, Partija kosovskih Srba, Pokret Samoopredeljenje, kao i nezavisni kandidat.

Biće održani i izbori za dve nove skupštine opština u Leposaviću i Zvečanu.

Ukupan broj građana koji mogu glasati, prema podacima Centralne izborne komisije, je 45.095.

23. marta, dan nakon isteka roka za podnošenje kandidatura CIK-u, Srpska lista saopštila je da neće učestvovati na izborima zbog "posledica institucionalnog nasilja koje je u toku režima [premijera Kosova] Albina Kurtija ".

“Pre svega, zbog neispunjavanja naših jasnih zahteva zbog kojih smo napustili institucije Kosova, a to su: formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom i povlačenje svih specijalnih snaga sa severa Kosova”, navodi se u saopštenju Srpske liste.

Nije iznijela nikakve dokaze koji bi potkrijepili njihove tvrdnje o "institucionalnom nasilju".

Glasanje u kontejnerima

Glasanje za izbore na Kosovu se obično odvija u školama. Na severu, prema podacima CIK-a, u prošlosti su otvorena 44 biračka centra. Međutim, za izbore 23. aprila biće otvoreno 19 biračkih mjesta, od kojih će 13 biti smešteno u kontejnerima.

Otvaranje biračkih centara u mnogim školama, ovoga puta nije bilo moguće, jer ih kontrolišu strukture koje rade u sistemu Srbije, koja se protivi izborima.

Stoga je iz CIK-a saopšteno da će alternativni centri biti u kontejnerima, koji će biti postavljeni na različitim lokacijama u četiri općine na sseveru.

Šta kažu Beograd i Priština?

Odluku o održavanju izbora na severu pratili su različiti stavovi u Prištini i Beogradu.

Dok su vlasti na Kosovu optužile Srbiju da je preko medija "zastrašila" Srbe sa severa da učestvuju na izborima, oni u Srbiji kažu da je odluku o neučestvovanju na izborima donela sama Srpska lista.

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je 18. aprila da nema informacija da se spremaju prepreke za izborni proces. On je, međutim, rekao da Beograd traži od Srba da ne učestvuju u tome.

“Pozivam sve koji imaju pravo glasa da izađu i glasaju. Znam da je to u suprotnosti sa pozivima koji dolaze iz glavnog grada našeg severnog suseda. Ali nemamo informacije koje bi nas navele da pomislimo da se spremaju prepreke, prepreke ovom procesu, osim medijskog zastrašivanja koje dolazi od zvaničnog Beograda”, rekao je Kurti.

Kurti je izrazio uverenje da će izbori biti održani i rekao da u nekim opštinama može doći do drugog kruga.

S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će Kurti posle 24. aprila "biti gradonačelnik Severne Mitrovice", nagovestivši da Srbi neće učestvovati u izbornom procesu.

On je takođe ponovio uslove za povratak Srba u kosovske institucije: formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom i povlačenje specijalnih jedinica kosovske policije sa severa Kosova.

U Prištin je, međutim, bilo i glasova protiv održavanja izbora. Nevladina organizacija Demokratija na delu (DnV) saopštila je početkom aprila da trenutne okolnosti "ne dozvoljavaju organizovanje i održavanje izbora na severu" po standardima slobodnih izbora.

Ova organizacija saopštila je da bi činjenica da nema mnogo kandidata iz redova srpske zajednice - budući da je u četiri opštine na severu preko 90 odsto srpskog stanovništva - mogla da ugrozi legitimitet institucija koje će dobiti poverenje na ovim izborima , budući da "zastupanje ne garantuje prava srpske zajednice".

DnV je situaciju na severu ocenila "krhkom".

Ali, za ministra unutrašnjih poslova Kosova, Dželjaja Svečlju, situacija na severu, od kraja rata 1999. godine, nije bila bolja. Tokom izvještaja pred skupštinskom komisijom, 14. aprila, on je rekao da "bezbednosno pitanje na severu nikada nije bilo bolje, bezbjednosne institucije nikada nisu radile bolji posao".

Bivši premijer Kosova Ramush Haradinaj, trenutno poslanik opozicione stranke Alijanse za budućnost Kosova, bio je protiv održavanja izbora.

Haradinaj je tokom govora u Skupštini Kosova rekao da će zbog situacije na severu vlasti morati da odlože izbore.

Šta kaže međunarodna zajednica?

Sjedinjene Države, Velika Britanija, Njemačka, Francuska i Italija - poznate kao zemlje Kvinte - pozvale su 23. aprila "sve strane da budu uzdržane i izbegavaju nasilje" koje bi moglo poremetiti izborni proces.

Izrazili su žaljenje što na vanrednim izborima na severu Srpska lista nije iskoristila "demokratsko pravo da učestvuje".

Evropska unija je takođe izrazila žaljenje.

"Izbori su kamen temeljac demokratije i EU je uvrk naglašavala važnost inkluzivnosti", rekao je glasnogovornik EU Peter Stano za Radio Slobodna Evropa 27. marta.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da se ovi izbori održe u mirnim uslovima.