Istraživanje AP-a: Mediji potpiruju podele u američkom društvu

Amerikanci, sudeći prema rezulatima istraživanja, smatraju da medijske kuće svojim načinom izveštavanja više čine štetu nego što donose dobrog na planu demokratije i političke polarizacije u Sjedinjenim Američkim Državama.

Kako pokazuje anketa Centra za ispitivanje javnog mnjenja Asošijeted presa i organizacije za ljudska prava Robert F. Kenedi (Kennedy), gotovo tri četvrtine odraslih Amerikanaca smatra da medijske kuće pođaruju političke podele u zemlji, a nešto manje od polovine ispitanih kaže da ima malo ili nimalo poverenja u sposobnost medija da o događajima izveštavaju pošteno i tačno.

Istraživanje, objavljeno uoči Dana slobode štampe koji pada u narednu sredu, pokazuje da Amerikance značajno brinu dezinformacije, i uloga koju u njihovom širenju imaju mediji, političari i vlasnici društvenih mreža - ali mnogi od njih su takođe zabrinuti zbog sve većih pretnji po bezbednost novinara.

"Vesti potpaljuju ljude", kaže 53-godišnje Barbara Džordan (Jordan), pripadnica Demokratske stranke SAD iz Kantasa, koja kaže da pretražuje internet u potrazi za informacijama umesto da samo konzumira ono što vidi u informativnim emisijama na televiziji. "Bolje je guglati i tako učiti šta se dešava. Verujem internetu više nego televiziji".

Kako ocenjuje AP, gubitak poverenja u mejnstrim medije gura mnoge Amerikance ka društvenim mrežama i nepouzdanim sajtovima koji šire obmanjujuće tvrdnje i mogu se lako pretvoriti i stranačke "mehure" sa efektom eha, što vodi ka daljoj polarizaciji.

Premda tanka većina ispitanika kaže da imaju neki nivo poverenja u sposobnost medija da izveštavaju o dešavanjima na potpun i pošten način, samo 16 odsto kaže da ima velikog poverenja, a čak 45 odsto kaže da nema - nikakvog poverenja.

Četvoro od desetoro ispitanih smatra da mediji škode američkoj demokratiji dok samo dvoje od desetoro kaže da mediji imaju zaštitnu odluku. Četvoro od desetoro ne nalazi sebi ni u jednoj od ovih kategorija.

Republikanac iz Long Ajlenda u Njujorku Džo Salenja (Joe Salegna) smatra da stranački kablovski kanali i društvene mreže kod mnogih Amerikanaca stvaraju utisak da su jedni drugima - neprijatelji, i da to "razdire zemlju", a da se situacija pogoršala od predsedničkih izbora 2016. godine na kojima je pobedio Donald Tramp.

Izveštavanje o nedavnim predsedničkim izborima, pandemiji koronavirusa, protestima protiv policijskih ubistava crnaca Amerikanaca i drugim događajima uverili su Dženis (Janis) Fort da se medijima ne može verovati. Jedna stanica će pokrivati priču koju drugi ignorišu, rekla je, ostavljajući gledaoce da ne znaju kome da veruju.

"Svako priča drugu priču. Mediji ne rade ništa osim što izazivaju strah", rekla je Fort, penzionisana 71-godišnja republikanka koji živi u Navari na Floridi. "Za mene, kao i za većinu ljudi koje poznajem, osećamo se kao da smo potpuno u mrak."

Republikanci medije gledaju sa većim nepoverenjem nego demokrate, pa tako 61 odsto republikanaca, 23 odsto demokrata i 36 odsto nezavisnih smatra da mediji nanose štetu demokratiji. Većina sa obe strane partijske podele smatra da mediji potpaljuju političke podele, ali pre će republikanci nego demokrate reći da se to dešava baš mnogo.

Takođe, više republikanaca nego demokrata smatra da je medijsko izveštavanje pod snažnim uticajem američke vlade i političkih gledišta samih novinarima.

Zabrinutost zbog dezinformacija ujedinjuje Amerikance iz obe partije, pa devet od 10 odraslih ispitanika smatra da su dezinformacije problem, a trećina kaže da svaki dan viđa vesti sa lažnim tvrdnjama političarima i manipulativnim vestima.

Dve trećine ispitanika čim vidi neku vest na društvenim mrežama očekuje da ona bude - netačna.

"I dalje postoji dobro novinarstvo, samo je internet to napravio tako da svako može da bude novinar bez citata", rekao je Kris Netel (Chris Nettell) iz Hikori Krika u Teksasu, naklonjen demokratama. "Imamo neke medije koji prate samo određeni segment društva, a onda ti ljudi misle, jer to je sve što čitaju, da i svi drugi veruju u to".

Ispitanici ukazuju na pojavu da jedna stanica pokriva događaj koji druge stanice ignorišu, što postavlja pitanje kome verovati.

Istraživanje pokazuje da fragmentacije medijskog ekosistema, uglavnom pod uticajem interneta, doprinosi polarizaciji.