Mlade u Beogradu pitamo o ministrovom krivljenju 'zapadnih vrednosti' za masakr

"Lakše je okriviti nekog nego da mi snosimo posledice".

Ovako osamnaestogodišnja Teodora Tomić iz Beograda komentariše izjavu ministra prosvete Branka Ružića, koji je nakon pucnjave u Beogradu 3. maja rekao da je evidentan "kancerogeni uticaj interneta, video igrica i takozvanih zapadnih vrednosti".

U Beogradu je u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" trinaestogodišnji učenik 3. maja ubio osmoro dece i radnika obezbeđenja, a ranio šestoro učenika i jednu nastavnicu.

Ministar Ružić je na konferenciji za novinare posle ovog napada ocenio da je Srbija "nažalost deo onog sveta u kojem se ovakve stvari sve češće događaju".

"Svima nama je jasno da je potreban krupan preokret, pooštravanje mera ali i sistemsko iznalaženje rešenja kako ova tragedija ne bi postala društveno prihvatljiv oblik ponašanja kakav je, nažalost, slučaj u nekim zapadnim društvima", rekao je Ružić, ne precizirajući dalje.

Novinarka Radija Slobodna Evropa (RSE) pitala je mlade ljude za njihovo mišljenje o krivicama i onome što je doprinelo da se tragedija dogodi.

Dvadesetčetvorogodišnji Ognjen Tutić iz Sremske Mitrovice okarakterisao je ovu konferenciju kao "vrhunac licemerja i neodgovornosti".

"Po meni je ta konferencija u celosti za ostavke. Tragedija je ogromna, nesaglediva, i potpuno je neodgovorno govoriti o tome na taj način ko je kriv, a pogotovo upirati prstom na Zapad, video igrice... Šta, borimo se protiv vetrenjača?", rekao je Tutić u razgovoru za RSE.

Devetnaestogodišnja Jovana Žujović s druge strane kaže da ne može da tvrdi da je ičija krivica, ali da treba krenuti od roditeljstva.

"Mislim da način na koji vaspitavamo decu jeste prvi faktor koji učestvuje u tome na koji način će deca usvajati sadržaj preko interneta. To treba kroz razgovor sa roditeljima rešavati", kaže ona.

Sa tim se slaže i dvadesetogodišnja Marija Đurić iz Beograda, koja za RSE kaže da umesto Zapada treba kriviti nedovoljno pažnje, nefunkcionalne porodice i školski sistem.

"Za sve krivimo Zapad. Ne bi to dete to uradilo da je imalo srećan život. Da je bilo srećno, ne bi imalo tu količinu besa da ubije nekoga", smatra Đurić.

To misli i Teodora Tomić, koja ističe da je mentalno zdravlje kod mladih na niskom nivou.

"Tako je zbog obrazovnog sistema i zbog svega, jer je ovo patrijarhalna država. Samim tim na mentalno zdravlje gledamo kao na nešto o čemu ne treba da se brinemo", kaže ona.

Prema podacima koje je Unicef objavio oktobra 2022. godine svaki šesti adolescent od 16 do 17 godina je pod rizikom od lošeg mentalnog zdravlja, a više od 21 odsto na nedeljnom nivou prijavljuje nervozu.

Kako kaže Teodora Tomić, kod mladih "kap koja je prelila čašu" može da bude nerazumevanje od strane okoline.

"Ne samo roditelja, nego i učenika, škole, pedagoga, psihologa, koji ne rade svoj posao. Zato je i obrazovni sistem malo u raspadu, jer školski psiholozi ne rade ništa sa decom. To sve treba da se promeni da bi se cela situacija promenila", ističe Tomić.

I Ognjen Tutić smatra da je mentalno zdravlje nešto na čemu bi trebalo raditi.

"Ali ja nisam siguran da li ovo društvo i ovaj sistem uopšte ima snage da se bori sa tim", kaže on.

U nacionalnom Programu zaštite mentalnog zdravlja u Srbiji za period od 2019. do 2026. ističe se neophodnost unapređenja mentalnog zdravlja posebno osetljivih grupa, među kojima su i mladi, i podrazumevaće razvoj mreže specifičnih službi.

Međutim, kada je reč o poverenju mladih u institucije, u izveštaju koji je objavila Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) 2022. godine, navodi se da su mladi "u potpunosti nepoverljivi i da se osećaju zapostavljeno".

Na skali od jedan do pet nijedna institucija nije dobila prosečnu ocenu iznad tri. Najviše poverenja ima vojska, a najmanje političke partije.

Kako psihološkinja iz beogradskog Psihološkog Jezgro centra Maja Ševar Vukašinović ističe, najvažnije je stvoriti prave vrednosti za decu dok su mala.

"Ako ministar tvrdi da su krive zapadne vrednosti, ja tu vidim jednu ogromnu prazninu, a to je da uopšte ne uračunavamo našu odgovornost. Osnovne ljudske vrednosti, ljubavi, poštovanja, prihvatanja, tolerancije, poštenja, iskrenosti, dete uči preko primera roditelja, gledajući u roditelje", naglašava ona.

Kako dodaje, način na koji se deci prenose vrednosti ne zavisi od Zapada.

"To stvarno zavisi samo od nas, a dete će sa takvim vrednostima imati svoje kritičko mišljenje i doživljavaće neke vrednosti kao nedopustive", kaže ona.

Ševar Vukašinović podvlači da je razvoj deteta kontinuiran. Samim tim, da bi ono bilo zdravo u tinejdžerskom periodu, potrebno je da svaka faza u razvoju deteta do tada bude dobro završena.

"Za ovakvu radikalizaciju je potrebno mnogo više kumulativnih događaja u dečijem životu. Dakle, dete bi trebalo da se prihvata kao ličnost, neponovljiva, autentična, od strane roditelja. Prihvatamo se takvi kakvi jesmo", kaže ona.

U izveštaju KOMS-a navodi se da je 40 odsto mladih izjavilo da je bilo izloženo fizičkom nasilju, 73 odsto verbalnom, a 40 odsto digitalnom nasilju. Čak 34 odsto ispitanika je reklo da su bili izloženi diskriminaciji.

Kao uzroke nasilja u Srbiji mladi ljudi najčešće prepoznaju porodične odnose, lošu kaznenu politiku i odsustvo i pad društvenih vrednosti u zemlji, a čak 26,6 odsto mladih smatra da nasilje može biti opravdano.

Pozivi za ostavku ministra prosvete

Nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) zatražila je 4. maja smenu ministra prosvete Branka Ružića zbog "političke instrumentalizacije" tragedije u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu.

"Izjavom da 'sistem nije zakazao' pri čemu je optužio 'zapadne vrednosti, internet i video igre' ministar Ružić, umesto da preuzme odgovornost i podnese ostavku, nije propustio priliku da bezobzirno politički zloupotrebi veliku tragediju", navodi se u saopštenju te organizacije.

I Evropski pokret u Srbiji osudio je 4. maja izjavu ministra Ružića, rekavši da je umesto nje trebalo da ponudi ostavku, prenosi Beta.

Oni su ocenili da uprkos tragičnim trenucima za Srbiju vlast svojim "populističkim izjavama i proizvoljnim ocenama" produbljuje podele i dovodi građane u zabludu.

"Žalosno je da se ovakav događaj koristi u dnevnopolitičke svrhe... Vlast mora da preuzme odgovornost za promovisanje govora mržnje i netolerancije, oblikovanje javnog mnjenja po svom nahođenju kao i za kreiranje dominantnog osećaja teskobe", navedeno je saopštenju Evropskog pokreta.

Ružić je na funkciji ministra prosvete od oktobra 2020. Dolazi iz redova Socijalističke partije Srbije, koalicionog partnera u Vladi Srpske napredne stranke, čiji je predsednik Aleksandar Vučić.

Na konferenciji za novinare 3. maja predsednik Srbije Vučić je kao odgovor na novinarsko pitanje da li vidi odgovornost ministra prosvete Branka Ružića i da li očekuje da on podnese ostavku, rekao da "svako može da govori o sopstvenoj odgovornosti".

"Danas je Branko Ružić govorio da je spreman da podnese ostavku, ali to je na njemu i Ani Brnabić (predsednici Vlade Srbije)… Trudim se da budem objektivan i pošten i da sagledam, ima li tu njegove krivice ili ne, a tek onda da vidimo dalje", rekao je Vučić.

Kada je reč o "zapadnim vrednostima", Vučić je rekao i da je mnogo toga dobrog došlo sa Zapada, ali su došle i stvari koje nisu tako dobre.

"Ja ne mogu na neozbiljan način da slušam šta ljudi govore, osim što moram da pitam je li onda i to što se u Rusiji dogodilo bilo deo zapadnih vrednosti? A tamo se gotovo istovetan slučaj dogodio kao i ovde, sa nešto više žrtava", rekao je Vučić.

U Rusiji je 26. septembra 2022. naoružani napadač u gradu Iževsk ubio 15 ljudi, uključujući 11 dece.