Rasprava o Srbiji u Evropskom parlamentu sa fokusom na politiku neusklađivanja prema Rusiji
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi je potvrdio da je ocena Evropske komisije da je Srbija tehnički spremna za otvaranje Klastera 3 u pristupnim pregovorima, koje se odnosi na zelenu agendu i održivu povezanost.
On je na raspravi posvećenoj Srbiji u Evropskom parlamentu poručio da će napredak u pregovorima o članstvu zavisiti od napretka u vladavini prava i usklađivanju spoljne politike sa politikama Evropske unije.
"Ukupni tempo pristupnih pregovora nastaviće da zavisi od napretka Srbije u polju vladavine prava. Neusklađivanje Srbije u vezi sa sankcijama protiv Rusije je, naravno, ozbiljno pitanje", izjavio je Varhelyi na raspravi.
Rasprava je održana uoči usvajanja rezolucije o Srbiji koja će biti izglasana u sredu, 10. maja.
Da će problem neuvođenja restriktivnih mera protiv Rusije biti važan deo teksta rezolucije, potvrdio je i autor dokumenta Vladimir Bilčik, izveštač za Srbiju u Evropskom parlamentu.
"Osnovna poruka Izveštaja je da se Srbija mora uskladiti sa EU, mora uskladiti svoj stav sa EU, ali i sa restriktivnim merama (protiv Rusije)", izjavio je Bilčik.
Srbija se smatra liderom u pristupnom procesu. Međutim, od decembra 2021. nije napredovala u procesu pregovora o članstvu.
Glavni razlog za zastoj je neusklađivanje zvaničnog Beograda sa restriktivnim merama koje Brisel uvodi protiv Rusije od početka agresije na Ukrajinu.
Srbija se nije uskladila sa sankcijama EU protiv Wagner Grupe
Izveštaj Evropskog parlamenta: Rusija stvara tenzije u državama Zapadnog Balkana
Evropska zastupnica iz Hrvatske Željana Zovko je na raspravi spomenula da je od 65 odsto, koji je bio stepen usklađivanja Srbije pre rata u Ukrajini, ovaj procenat opao na 45 odsto.
Većina prisutnih zastupnika koji su govorili na raspravi, takođe su naglasili problem neusklađivanja sankcijama protiv Rusije.
Zahtev za stvaranjem pozitivne klime u slobodi izražavanja
Poseban zahtev srpskim vlastima, kako su Varhelyi i Bilčik uputili zvaničnicima u Beogradu, se odnosio na poboljšanje stanja u medijima.
Varhelyi je potvrdio da Evropska komisija radi sa Srbijom kako bi zemlja pružila opipljive rezultate u slobodi medija i borbi protiv stranih manipulacija i dezinformacija.
On je ocenio da je ovo ključno za približavanje Srbije sa pravnom tekovinom EU.
Bilčik je rekao da će se posvetiti posebna pažnja jačanju medijskog okruženja u zemlji.
Biće ovo poslednja rezolucija o Srbiji za Vladimira Bilčika.
Naredne godine se održavaju izbori u EU koji će kao rezultat imati novu strukturu u evropskim institucijama, uključujući i Evropski parlament.
Stoga, moguće je da neki drugi evropski zastupnik dobije dosije Srbije u budućem mandatu.
Šta se navodi u Nacrtu rezolucije o Srbiji?
U Nacrtu rezolucije koju će 10. maja usvojiti Evropski parlament, se izražava žaljenje zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji te se izražava zabrinutost zbog imenovanja Aleksandra Vulina na čelo Bezbednosno-informativne agencije.
Srbija se podseća da, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, mora da se pridržava principa i politike EU.
"Usklađivanje sa ratnohuškačkim autokratskim režimom je neprihvatljivo", ističe se u usvojenom Izveštaju te se "osuđuju bliski odnosi Srbije sa Rusijom".
U dokumentu se takođe izražava žaljenje zbog činjenice da su "ključne komponente srpske spoljne politike u direktnoj suprotnosti sa stavovima EU" te se u tom smislu spominje potpisivanje sporazuma kojima se utvrđuju zajednički spoljnopolitički prioriteti Srbije i Rusije za period 2023-2024, kao i sastanci sa visokim zvaničnicima iz Rusije koji se nalaze na listi sankcija EU.
Što se tiče dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, pozivaju se i Beograd i Priština da se u ovaj proces uključe u dobroj veri i u duhu kompromisa kako bi postigli sveobuhvatan, pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji, "na osnovu principa međusobnog priznavanja".
Takođe, poziva se na punu primenu svih postignutih sporazuma u okviru dijaloga uključujući i Zajednicu opština sa srpskom većinom.