Nove EU sankcije Rusiji: Od kineskih kompanija do RT Balkan

Evropska komisija uputila je proteklog vikenda državama članicama EU najnoviji predlog sankcija protiv Rusije.

Jedanaesti paket kaznenih mera od invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, prvi put će formalno razmotriti 27 ambasadora EU u sredu, 10. maja, u Briselu. Pretpostavlja se da će mere biti usvojene u drugoj polovini maja, što je vrlo brzo po standardima EU.

Zamenik guvernera Centralne banke Rusije devedesetih u razgovoru sa Draganom Štavljaninom: Putin se neće povući iz Ukrajine zbog sankcija, ma koliko ekonomija trpela

Postoje dva razloga: prvo, zato što su ambasadori već od kraja aprila obavešteni od Evropske komisije o sadržaju paketa. Ovi predlozi su skoro identični paketu sankcija koji je stigao do prestonica EU. To znači da je većina, ako ne i sve države članice, u osnovi slažu sa iznetim sugestijama. U suprotnom, nikada ne bi dospeli na papir i cirkulisali među članicama EU.

Drugi razlog zašto se ove sankcije mogu relativno lako odobriti u narednim nedeljama je što su slabe. One na mnogo načina slede iste obrasce kao i poslednjih pet paketa kaznenih mera Rusiji koje je Brisel dogovorio od prošlog leta. One u velikoj meri popunjavaju praznine pojašnjavanjem već dogovorenih odredbi, "zatezanjem šrafova" i uvođenjem mera koje neće znatnije oštetiti rusku ekonomiju.

Drugim rečima, nisu na udaru ruski gas, zatim preostali evropski uvoz, rasprostranjena ruska nuklearna industrija, uključujući njenog državnog giganta Rosatom. Čak ni ruska trgovina dijamantima sa EU nije meta.

To je uglavnom zbog činjenice da su neke zemlje, na čelu sa Mađarskom, savršeno jasno stavile do znanja da se više neće slagati sa sankcijama u energetskom sektoru. Ovo je pozicija koja će ostati nepromenjena sve dok cene energije ostanu visoke i postoji rizik da ponovo porastu ove jeseni i zime – za šta i dalje postoji prilično velika šansa.

Novina u ovom predlogu paketa sankcija je da zapravo postoje odredbe koje su usmerene na rusku energiju, a koje bi Budimpešta i još neke zemlje mogle lako da prihvate, jer je njihov opseg uzak i ne dotiče se većine članica.

U predlogu se navodi da treba da se okonča privremeno izuzeće Nemačke i Poljske iz snabdevanja sirovom naftom cevovodom iz Rusije kroz severni deo naftovoda Družba.

Berlin i Varšava to prihvataju jer i dalje smatraju da su u stanju da nabavljaju ovaj energent iz drugih izvora, ali ne očekuju da će Mađarska i druge centralnoevropske zemlje bez izlaza na more insistirati na obustavljaju dotoka ruske nafte preko južnog dela naftovoda Družba.

'Sekundarne sankcije' trećim zemljama

Inače, glavna vest iz ovog paketa je da Brisel predlaže kaznene mere trećim zemljama koje svesno zaobilaze sankcije EU. Drugim rečima, ovo je pokušaj EU da počne sa takozvanim "sekundarnim sankcijama" koje SAD već neko vreme primenjuju na globalnom nivou.

Ali, pitanje je koliko će ova potencijalna nova mera biti snažno i brzo primenjena. U nacrtu uredbe, u koju je imao uvid Radio Slobodna Evrope (RSE), najavljuju se neki koraci koje Brisel treba da preduzme pre nego što izrekne bilo kakvu kaznu.

U tekstu se navodi da bi "sprečila zaobilaženje restriktivnih mera preko jurisdikcije trećih zemalja, Unija treba da usmeri svoje napore na jačanje bilateralne saradnje kroz diplomatski angažman i pružanje tehničke pomoći trećim zemljama u pitanju."

Takođe se napominje da "pre nego što stavi treću zemlju na listu obuhvaćenih ovom merom, Unija treba da obavesti i zatraži stavove njene vlade na osnovu preliminarnih nalaza tehničke analize i nameravanih korektivnih mera."

To sve znači da će EU za početak imati blag pristup i da će već pripremljeni aneks ciljanih zemalja ostati prazan još neko vreme.

Izazov uvođenje sankcije kineskim vojnim kompanijama

Možda će najteži aspekt biti sankcionisanje osam kineskih vojnih kompanija za koje evropski blok smatra da pomažu ratnoj mašini Kremlja.

Iako ove kompanije nisu baš velike – "prazne školjke" kako ih je opisao jedan od mojih izvora – to ipak može biti previše za neke članice EU da prihvate kaznene mere jer još uvek ne žele da antagonizuju Kinu.

Ostali predlozi se odnose na "zatezanje šrafova". Zabranom izvoza iz EU u Rusiju već je obuhvaćeno na hiljade artikala.

Sada će biti dodato još, posebno kada je reč o onemogućavanje Moskve da proizvodi mikročipove tako što će biti zabranjen izvoz raznih evropskih poluprovodnika, proizvodnja i testiranje opreme za elektronska integrisana kola, hemijsko oružje, optičke komponente, navigacioni instrumenti i metali koji se koriste u pomorskoj opremi.

Zabrana emitovanja RT Balkan u EU

Svaka prodaja prava intelektualne svojine biće zabranjena, iako je većina takvih transfera već obustavljena.

Ruskoj državnoj televiziji "Russia Today (Danas) Balkan" (RT Balkans) biće suspendovana dozvola za emitovanje u EU, nakon niza drugih RT kanala koji su doživeli istu sudbinu.

Kamionima registrovanim u Rusiji koji prevoze robu drumskim putem u EU biće zabranjen transport, a isto važi i za uvoz čeličnih proizvoda iz trećih zemalja ako sadrže komponente iz Rusije.

Nije beznačajno, ali teško da će to naterati Rusiju da se vrati za pregovarački sto.