Kako se na izborima glasovi 'prodaju i kupuju' u Albaniji?

U Albaniji će 14. maja biti održani izbori za načelnike 61 opštine i za članove opštinskog veća. No, optužbe za kupovinu i prodaju glasova uoči izbora, ali i evidentiranje pojedinih slučajeva od strane policije, zabrinjavaju nadležne institucije i strane diplomate.

Istrage za dva slučaja sumnje o kupovini glasova

Prvi izveštaj koji je izazvao sumnju u kupovinu glasova u ovoj izbornoj kampanji bio je onaj od 17. aprila, kada je policija opštine Has zaustavila kombi sa 21 paketom hrane sa natpisom "Državne rezerve".

Kombi je vozio sin kandidata Socijalističke partije za opštinu Has, Haljit Muljaj (Halit Mulaj), a sumnje je pokrenuo njegov rival, predstavnik koalicije Zajedno pobeđujemo, Miftar Dauti.

Kandidat socijalista je tvrdio da se njegov sin jednostavno "našao u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu" i naveo da je njegovog sina kontaktirala opština Has da preveze pakete hrane porodicama u nevolji, kao pomoć tokom meseca Ramazana. Istraga povodom ovog slučaja je krenula odmah, a tužilaštvo još nije izdalo saopštenje u kojoj je fazi.

U međuvremenu, 10. maja, policija u Tirani je uhapsila osobu koja je snimljena kako kupuje glasove, a njegov video je podeljen na društvenim mrežama. Garantovao je četiri glasa svoje porodice, ali se u razgovoru ne precizira za koju stranku. "Sto hiljada leka je sramota. Imam četiri glasa. To je manje od lošeg. Reci mu 100.000 (starih) leka (oko 90 eura) i 50.000 Leka dizela, hajde da napravimo konačnu pogodbu“, čuje se 52-godišnjak kako govori tokom telefonskog razgovora sa drugom osobom, garantujući četiri glasa članova svoje porodice koji mogu da dođu iz Kučove u Tiranu da glasaju.

Slučaj je poslat Specijalnoj antikorupcijskoj strukturi, koja je započela istragu. Ove optužbe izazvale su reakciju američkog ambasadora u Tirani Jurija Kima (Yuri Kim), koji je pozvao institucije da spreče i istraže kupovinu glasova.

Takođe, predsednik Centralne izborne komisije Albanije Ilirjan Čeljibaši (Ilirjan Celibashi) uputio je pismo Generalnom tužilaštvu, Specijalnoj antikorupcijskoj strukturi i Državnoj policiji da prodube saradnju na sprečavanju i dokumentovanju svih izbornih prekršaja.

U međuvremenu, u petak ujutro (12. maja) priveden je kandidat Aljfred Beljerija (Alfred Belerit), kandidat koalicije Zajedno pobedjujemo za opštinu Himara. Prema policijskim izvorima, opozicioni kandidat je osumnjičen za kupovinu glasova.

Reč je o do sada zabeleženim slučajevima u Albaniji, za koje je pokrenuta istraga, dok su se političke stranke međusobno optuživale za kupovinu i prodaju glasova ili pretnje biračima i pritisak da se diktira glasanje skoro tokom cele kampanje.

Kupovina glasova, stara istorija u Albaniji

Kupovina glasova nije nova priča u Albaniji. Prvi put se susreće u izveštaju OEBS/ODIHR o izborima 2005. godine, gde se napominje da su "posmatrači dobili verodostojne navode da su u pojedinim opštinama vršeni nezakoniti pokušaji uticaja na glasanje Roma i Egipćana, putem pretnji i 'kupovinom glasova'".

Čak i u izbornim procesima 2007, 2009. i 2011. godine ističe se da su potvrđene tvrdnje o "kupovini glasova" građana Roma i Egipćana u Pogradcu, Leži, Draču, Korči, itd. Navodi se i da je bilo slučajeva "pritisaka državnih organa na pojedine romske birače".

Brašno, hrana, novac i posao u zamenu za glas

U međuvremenu, u izveštaju o izborima 2013. godine, navodi se da su se navodi o kupovini glasova fokusirali na ugrožene grupe i da je ta pojava postala rasprostranjena, uključujući sedam od dvanaest okruga u zemlji.

Ali, s druge strane, akcenat je stavljen i na drugi oblik "kupovine glasova" kao što su pretnje otpuštanjem (u Laču je prijavljeno da je direktor škole otpušten jer navodno nije poštovao naredbu svog šefa da pošalje nastavnike na miting Demokratske stranke (PD)).

Bilo je i dokaza o "pritiscima funkcionera na njihove podređene" (SP je podnela krivičnu prijavu tvrdeći da je direktorka u Ministarstvu privrede, trgovine i energetike zvanično naložila svojim zaposlenima da prikupe podatke o biračima sa skupa za DP).

U izveštaju ODIHR-a o izborima 2015. se govori o glasovima u zamenu za novac. "Bilo je brojnih navoda o kupovini glasova, uključujući i direktna plaćanja biračima, kao i pojedincima da bi dobili glasove svojih poznanika i porodice", navodi se u izveštaju.

Na izborima 2017. ODIHR u završnom izveštaju podvlači da su "široko rasprostranjene optužbe za kupovinu glasova i pritisak na birače smanjile poverenje javnosti u izborni proces".

Dok se u izveštaju za 2019. ODIHR poziva na tvrdnje tadašnje opozicije (PD i LSI) da je došlo do "masovne, široko rasprostranjene operacije kupovine glasova i da je visok stepen ove pojave povezan sa velikim količinama novca koji je postao dostupan kriminalnim uzgojem droge".

Poslednji izveštaj ODIHR-a, onaj za izbore 2021. godine, pokazuje koliko se ovaj fenomen proširio iz jednog procesa u drugi. Konkretno, ističe se da je "široko rasprostranjena praksa kupovine glasova i dalje predstavljala problem".

S druge strane, curenje ličnih podataka oko 900.000 građana Albanije pre izbora, uključujući njihove političke preference, međunarodni posmatrači su videli kao razlog za ozbiljnu zabrinutost. Prema ODIHR-u, ova činjenica je glasače učinila podložnim pritiscima.

Praksa koju su međunarodni i domaći posmatrači dokazali u vezi sa kupovinom i prodajom glasova, bila je i ostala drugačija, od razmene glasova za kesu brašna ili pakete hrane za birače, uglavnom u ruralnim sredinama ili ugroženim grupama kao što su zajednice Roma i Egipćana, do isplate u gotovini, koja je varirala od tri do pet hiljada leka(30-45 eura ) po glasu, pritiska da se izgubi posao, kao i obećanja posla.

Bilo je i slučajeva kada je prijavljeno da su lične karte birača uzimane uz plaćanje kako bi se sprečilo glasanje. Analitičari i stručnjaci za izborna pitanja nedavno su odluke Vlade o povećanju plata i penzija, odnosno olakšice stvorene za određene grupe, smatrali metodom kupovine glasova.

Mnogo prijava kao izbornih zločina, ali malo kazni

Pozivajući se na studiju INFOCIP-a (Centar za javno informisanje) za poslednje izbore, one od 25. juna 2021. godine, podneto je 291 obaveštenje ili prijava za sumnju na krivična dela koja utiču na izbore. Od toga, 115 je upućeno Specijalnoj strukturi za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (SPAK), dok je 176 upućeno okružnim tužiocima.

Od ovog ukupnog broja, najmanje 140 krivičnih postupaka je bilo registrovano od strane organa gonjenja, ali su samo dva procesuirana i osuđena za izborna krivična dela.

Najsenzacionalniji slučaj u Albaniji bio je dosije "184" za kupovinu i otuđenje glasova na delimičnim lokalnim izborima 2016. Za ovaj slučaj dvojica bivših lokalnih funkcionera u Diberu osuđena su na dve godine uslovne kazne.

U avgustu 2020. Skupština Albanije je odobrila izbornu reformu, nakon dogovora političkih partija. Izmenama Izbornog zakona želelo se stati na kraj mnogim problemima poput finansiranja kampanja od novca od kriminala ili kupovine i prodaje glasova. Međutim, male stranke, ali i stručnjaci, ove promene su opisali kao nedovoljne i u korist velikih partija.

Od 1991. godine, Albanija je izvršila 12 izbornih reformi, međutim, i nakon tri decenije, političke stranke i dalje traže garancije za integritet glasanja. Takođe, isprobani su skoro svi mogući izborni sistemi.

Trenutno se glasa po regionalnom proporcionalnom sistemu usvojenom 2008. godine, koji po mišljenju stručnjaka favorizuje velike stranke. Ni u ovom izbornom procesu imigranti neće moći da glasaju, iako je to obećanje političkih partija Albanije od 2004. godine.