Ko krši Ohridski sporazum, Vučić ili Kurti?

U Mostu Radija Slobodna Evropa vođen je srpsko-albanski dijalog o tome kako se rukovodstva u Beogradu i Prištini odnose prema Ohridskom sporazumu o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova. Sagovornici su bili dva politička analitičara - Agon Maliqi i Ognjen Gogić.

Bilo je reči o tome da li je Beograd prekršio taj sporazum kada je lobirao i glasao protiv članstva Kosova u Savetu Evrope i da li je to isto uradila i Priština kada je odbila da razgovora o nacrtu statuta Zajednice opština sa srpskom većinom koji je sačinio Upravljački tim sastavljen od predstavnika Srba sa severa Kosova, da li se u tom nacrtu iznose maksimalistički zahtevi koje Priština ne može da prihvati, da li je opravdan strah Prištine da bi Zajednica opština sa srpskom većinom mogla da postane Republika Srpska na Kosovu i da li Zajednica treba da ima određenu autonomiju u odnosu na centralnu vlast na Kosovu.

Razgovaralo se i o tome zašto predsednik Srbije Aleksandar Vučić smatra da odredbe Ohridskog sporazuma nisu obavezujuće, da li sam sporazum ima manjkavosti, zašto su evropski i američki posrednici u dijalogu želeli da on da bude usvojen po svaku cenu, kao i o tome da li će Brisel i Vašington definisati karakter Zajednice opština sa srpskom većinom, ako se Priština i Beograd ne dogovore i imaju li oni načina da nametnu to rešenje.

Omer Karabeg: Prošlo je više od mesec i po dana od donošenja Ohridskog sporazuma, a početak njegove realizacije nije ni na vidiku. Predstavnici Srbije i Kosova se međusobno optužuju da ne poštuju dogovor. Ko u stvari krši sporazum?

Agon Maliqi: Sporazumu najviše šteti način na koji je on napravljen. U njemu se samo kaže da prošli sporazumi važe. Znači, on je samo nastavak prethodnih sporazuma. Skora da nema ništa novo osim da je taj sporazum deo procesa evropskih integracija obe zemlje. A tog procesa nema je za Srbiju nema evropske perspektive zbog unutrašnjih problema u Evropi, ali i u Srbiji, a nema je ni za Kosovo jer se tome protivi pet država Evropske unije koje ne priznaju Kosovo.

Sa kosovske strane, postoji ogromna sumnja u pogledu Zajednice opština sa srpskom većinom, dok predsednik Vučić nastoji da dijalog odugovlači s očekivanjem da će se u nekoj drugačijoj konstelaciji moći smanjiti pritisak na Srbiju.

Ognjen Gogić: Na ovim prostorima se kaže - grbo rođeno, vreme ne ispravi. Delim stav da postoje greške u samom sporazumu koje su učinile da on bude nesprovodiv. Setite se kako se prošle godine pričalo da se Srbiji i Kosovu preti sankcijama i izolacijom ukoliko ne budu konstruktivni i ne prihvate sporazum.

Gde su sad te sankcije i ta izolacija? Ja mislim da je problem u tome što je Evropskoj uniji bilo potrebno da se postigne kakav-takav dogovor. To su, u ostalom, i sami rekli. Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku, kazao je da su oni imali mnogo ambiciozniju zamisao, ali da su zbog protivljenja strana morali da budu, kako je rekao, kreativni.

Zbog toga su sporazum toliko razvodnili da su mnoge formulacije dvosmislene. Beograd i Priština su shvatili da se od njih jedino traži da pokažu konstruktivnost i da načelno prihvate sporazum, a da će interesovanje Evropske unije potom da jenjava, pa će se sve vratiti na staro.

Optužbe

Omer Karabeg: Ali i Priština i Beograd ipak se međusobno optužuju za kršenje sporazuma. Rukovodstvo Kosova kaže da je srpska strana prekršila sporazum kada je lobirala i glasala protiv prijema Kosova u Savet Evrope i pored toga što u tom sporazumu piše da Beograd neće sprečavati prijem Kosova u međunarodne organizacije.

Agon Maliqi: Mislim da niko ne može da ospori da je to kršenje sporazuma. To je bio jedan od testova da li taj sporazum važi. Predsednik Vučić i sam kaže da za njega neki delovi sporazuma ne važe. Ohridski sporazum za njega važi samo ako ima nekakvih podsticaja za Srbiju. Međutim, u trenutku kada u Srbiji ne postoji ozbiljno interesovanje za evropske integracije i kada je Srbija napravila veliki regres u pogledu demokratskih standarda, ne može se očekivati da će Srbija da poštuje dogovor.

Stano: Kosovskom odlukom o raspuštanju Upravljačkog tima prekršen dogovor

Ognjen Gogić: Tačno je da sporazum obavezuje Srbiju da ne sprečava Kosovo na putu ka međunarodnim organizacijama, niti da podstiče druge zemlje da to čine. Srbija je glasala protiv prijema Kosova u Savet Evrope i lobirala je kod drugih zemalja protiv Kosova, čak je najavljena i neka diplomatska akcija protiv zemalja koje su bile za ili uzdržane. U tom smislu Srbija je prekršila sporazum.

Međutim, Srbija ne smatra da je sporazum obavezujući, a predsednik Vučić kaže da, dok se ne formira Zajednicu srpskih opština što je obaveza kosovske strane, on neće da sprovodi druge odredbe. Problem je u tome sto je sporazum ostavio prostor za dvosmislenost i za različite interpretacije.

Omer Karabeg: Zapelo je i oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom. Predstavnici Kosova su odbacili nacrt statuta Zajednice koji je sačinio Upravljački tim sastavljen od predstavnika Srba sa severa Kosova iako je Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine, rekao da je taj nacrt važna polazna tačka za razgovore o Zajednici. Šta će biti s tim dokumentom, da li on ostaje u igri?

Agon Maliqi: Ne mislim da taj dokument može biti bilo kakva baza za diskusiju. Vlada Kosova je razrešila članove Upravljačkog tima na šta je Evropska unija reagovala izjavom da je taj gest kosovske vlade bio protiv duha dijaloga. Ambasador Velike Britanije u Prištini ovih dana je rekao da se očekuje da Kosovo izađe sa svojim dokumentom jer je očigledno da države Zapada, koje podržavaju Kosovo, smatraju da Upravljački tim, iako je imao legalnost, nije imao legitimitet da da predlog kakav je dao.

Šta stoji u Nacrtu statuta Zajednica opština na Kosovu?

Ognjen Gogić: Smatram da je nacrt statuta Zajednice, koji je uradio Upravljački tim, polazna osnova za razgovore i da vlada Kosova o njemu treba da se izjasni, a ne da ga a priori u celosti odbaci. Treba da izađe sa svojom analizom dokumenta i ukaže na delove koji su neprihvatljivi. Mislim da neće biti razumevanja za Kosovo ukoliko vlada to ne učini.

A kada je reč o sadržaju tog nacrta, mislim da ima puno prostora za kritiku. On je pisan maksimalistički, lestvica je podignuta jako visoko u očekivanju da će Kosovo da odbije taj nacrt. I sad je na delu nadgornjavanje - ko će biti odgovoran za zastoj u dijalogu. Ukoliko Kosovo a priori odbaci dokument, onda će ono biti nekonstruktivna strana.

Međutim, ukoliko Kosovo dostavi kontraargumente i ukaže na sporne odredbe nacrta, onda će loptica biti prebačena na teren Srbije. Bez obzira što nacrt statuta Zajednice, koji je sačinio Upravljački tim, na neki način i provocira, on mora biti pročitan i razmotren i na njega mora biti odgovoreno. Sve drugo je nekonstruktivan odnos prema dijalogu.

Ne možemo a priori da odbacimo nešto što nismo ni pročitali iako analiza tog dokumenta pokazuje da on ne samo da nije u skladu s Ustavom Kosova, nego i da izlazi iz okvira sporazuma 2015, da on zaista podiže lestvicu jako visoko i da će biti neprihvatljiv za Prištinu.

Republika Srpska na Kosovu?

Omer Karabeg: Kosovska strana smatra da taj predlog vodi ka stvaranju Republike Srpske na teritoriji Kosova.

Ognjen Gogić: Teško je to reći zato što u 10 opština, koje bi ušle u Zajednicu, nema više od 100.000 stanovnika. Teško bi oni mogli da budu faktor destabilizacije. Osim toga, ni nadležnosti, koje bi dobila Zajednica, ne bi mogle da bitno ograniče delovanje centralne vlasti. Centralna vlast bi i dalje imala izvršnu, zakonodavnu i sudsku vlast na Kosovu. Ono što je zapravo sporno u tom dokumentu i na šta je najviše ukazao Ustavni sud Kosova jeste da bi Zajednica bila tutor nad opštinama, da bi ograničila lokalnu autonomiju.

Ako bi neko trebao da bude nezadovoljan konceptom Zajednice, koji se predlaže u nacrtu statuta, to bi trebalo pre svega da budu opštine. Široke nadležnosti, koje sada imaju, bile bi prenete na viši nivo čime bi se ograničila lokalna autonomija. Tako da ja mislim da je priča o Republici Srpskoj više politička floskula, ali bi, ukoliko se usvoji nacrt statuta, nastali problemi u funkcionisanju opština. Bile bi ugrožene opštine, a ne centrala vlast.

Agon Maliqi: Kad se na Kosovu kaže Republika Srpska, to označava strah donekle legitiman, da bi to omogućilo veto nad većinom. To bi značilo mogućnost manjine da blokira državu što bi omogućilo Srbiji da preko kosovskih Srba napravi od Kosova državu taoca.

Iako ima razloga za taj strah, pošto vidimo kakav je odnos Srbije prema Kosovu, mislim da se on preuveličava jer mi i dalje ne znamo kako će da izgleda Zajednica opština sa srpskom većinom. Ovo što se sada dešava ima elemente političkog performansa sa obe strane. Stvar je osetljiva za obe strane, pa su u ovoj fazu normalni maksimalistički pristupi.

Ono što treba imati na umu - to je uloga Sjedinjenih Američkih Država u svemu tome. Iako se dijalog vodi u Briselu, kad je reč o formiranju Zajednice, glavnu reč imaju SAD. Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil dao je garanciju Srbiji da će Zajednica biti uspostavljana, ali je dao garanciju i Kosovu da će ona biti formirana u skladu sa odlukom Ustavnog suda Kosova. Kosovska strana je ušla u ovaj proces imajući u vidu tu garanciju.

A što se tiče Srbije, mislim da ona ne zna šta bi sa Zajednicom. Ona postoji samo kao retorički element u smislu - evo, mi radimo nešto za kosovke Srbe. Vlast nema jasnu ideju o Zajednici, a nisu dovoljno konsultovani ni sami kosovski Srbi o tome da li će im Zajednica doneti nešto više nego što imaju prema Ahtisarijevom planu.

Ognjen Gogić: Ja mislim da Beograd ne vidi Zajednicu kao realni cilj, niti očekuje da će ona biti ikada stvorena. Ona se od početka koristi kao sredstvo u pregovorima. Kada je 2013. godine ta ideja ugrađena u Briselski sporazum, to je trebalo da bude čuvanje obraza zato što je Beograd pristao da se na severu Kosova rasformiraju paralelne institucije, da se kaže da je Srbija dobila nešto zauzvrat.

Kasnije je Zajednica postala sredstvo da se sa srpske strane opstruišu i prolongiraju pregovori. I to se najbolje vidi sada kada predsednik Vučić kaže da, ukoliko nema Zajednice, onda ništa drugo ne važi. Zato je i nacrt statuta tako napisan da bi se formiranje Zajednice maksimalno otežalo i pregovori što više produžili.

[RSE/Video, 1. februar 2023.]

Srbi sa severa i juga

Omer Karabeg: Da li Zajednica treba da ima određeni stepen autonomije u odnosu na centralnu vlast?

Ognjen Gogić: Zajednica bi trebalo zapravo da služi opštinama. U Srbiji postoji Stalna konferencija gradova i opština koja jako dobro radi i pruža tehničku podršku opštinama. Takva Zajednica srpskih opština imala bi smisla. Ni u jednom sporazumu ona nije zamišljena kao treći nivo vlasti, već samo kao nadgradnja lokalne samouprave.

Inače, mnogo su veća očekivanja od Zajednice na severu Kosova jer je tamošnji Srbi doživljavaju kao način da se nekako izuzmu od vlasti Prištine. Stvara se iluzija da bi to značilo autonomiju u odnosu na Prištinu. Srbi na jugu nemaju nikakva očekivanja. Oni su se integrisali u kosovski sistem i pre Briselskog sporazuma i misle da je Zajednica pre svega namenjena Srbima na severu.

Najveći je problem što se potpuno prenebregava činjenica da više hiljada Srba i pripadnika drugih etničkih zajednica, koje su upućene na Beograd, recimo, Romi i Goranci, ne živi u opštinama sa srpskom većinom. Njihov položaj je najteži. Ne znam kakva se to poruka njima šalje kada se kaže da je Zajednica najvažniji mehanizam zaštite srpskih prava na Kosovu. Da li da napuste mesta gde sada žive?

Agon Maliqi: Mislim da bi se interes srpske zajednica na Kosovu najbolje branio kad bi Srbija podržavala kosovsku državnost i kad bi podsticala Srbe na Kosovu da budu deo kosovskog društva i koriste prava koja imaju prema Ahtisarijevom planu. Očito je da interes Beograda i kosovskih Srba nije isti.

Za Beograd je Zajednica samo instrument ostvarivanja interesa Srbije u regionu, ona služi da bi se Kosovo i region držali kao taoci. Nažalost, albanska većina na Kosovu postala je rob straha od Zajednice koji je Srbija podsticala. Jer kada bi Kosovo bilo konstruktivno i dalo svoj predlog kako Zajednica može da pomogne većinskim srpskim opštinama na Kosovu u ostvarivanju prava kosovskih Srba, eliminisalo bi mogućnost da Srbija upotrebljava Zajednicu kao nešto bez čijeg formiranja u skladu sa željama Beograda ne može biti nikakvog progresa u dijalogu.

Ustav Kosova

Omer Karabeg: Može li se napraviti Zajednica opština sa srpskom većinom koja bi bila u skladu sa Ustavom Kosova i istovremeno zadovoljila Srbe na Kosovu?

Ognjen Gogić: Mislim da je to moguće. Našlo bi se rešenje kada bi bilo volje da se formira tim od dobrih pravnika iz srpske i albanske zajednice. To nije nemoguće. Meni je jasno šta treba da bude Zajednica. To je udruženje koje opštinama pruža podršku u vršenju njihovih nadležnosti. A to su nadležnosti koje opštine već imaju.

Dakle, podrška opštinama u vršenju lokalnih nadležnosti plus još neko ovlašćenje na osnovu sporazuma iz 2015. godine. I to je to. Značaj Zajednice je precenjen. Kada to shvate, Srbi na Kosovu, naročito oni sa severa, moraće da se okrenu Prištini i da zajedno sa Albancima rade na stvaranju kosovskih institucija. U njihovom je interesu da te institucije što bolje rade. Voleo da se već jednom formira Zajednica da bi se ta tema sklonila sa stola. Ona oduzima previše energije i vremena i nije vredna pažnje koja joj se posvećuje.

Agon Maliqi: Mislim da je moguće da Zajednica opština sa srpskom većinom bude u skladu sa Ustavom Kosova. U stvari, ona je deo ustavnog poretka Kosova. Ustavni sud kaže da Zajednica mora da se uspostavi, samo daje sugestije kako da ona bude u skladu sa Ustavom - da to ne bude nekakav novi nivo vlasti nego institucija koja pomaže opštinama da vrše nadležnosti koje već imaju.

Opet kažem, Zajednica nikad nije bila cilj Beograda već samo sredstvo da bi se onemogućio dogovor. Otuda i nacrt statuta sa maksimalističkim zahtevima koje Kosovo ne može da prihvati. Stvarni cilj Beograda je teritorija, a ne da se nađe rešenje za Zajednicu.

Intervencija

Omer Karabeg: Vidim da biste se vi, gospodine Gogiću, i vi, gospodine Maliqi, lako složili oko toga kako bi trebalo da izgleda Zajednica. Međutim, Beograd i Priština se očigledno o tome ne mogu dogovoriti. Da li će na kraju Evropska unija i Sjedinjene Američke Države odrediti karakter te zajednice i prinuditi Prištinu i Beograd da to prihvate?

Ognjen Gogić: Očekujem intervenciju iz Brisela i Vašingtona i to pre svega u pravcu korigovanja nacrta statuta i njegovog svođenje na pravu meru - da se zapravo razgovor o Zajednici sa terena politike i politikanstva prebaci na teren prava. Ako bismo iz tog dokumenta eliminisali sve viškove i delove koji su neprimenjivi i neprihvatljivi, dobili bismo neki minimum koji može da se primeni.

Agon Maliqi: Mislim da to mogu da urade jedino Vašington i Brisel jer je očigledno da Kosovo i Srbija ne mogu da se dogovore. Obe strane bi odugovlačile koliko god mogu. Očekujem da će u narednim nedeljama i mesecima oni početi da rade na tome s tim što će, kao što sam rekao, SAD imati glavnu ulogu pošto su garant za obe strane. Ponudiće finalni dokument koji će Srbija i Kosovo morati da prihvate, pa bi se onda krenulo s punom implementacijom celog sporazuma. Možda bi se do sledećeg marta i aprila mogao da dovrši ceo proces.

Problem su, međutim, političke prepreke posebno u Srbiji gde već imamo početak političke krize, pa možda i vanredne izbore, ali i na Kosovu gde vlada više nema većinu u skupštini koju je imala na početku mandata, a i rejting joj je počeo da pada. Sledeće godine imamo predsedničke izbore u Americi i formiranje novih institucija u Evropskoj uniji, pa se može desti da Ohridski sporazum padne u zaborav.

Omer Karabeg: Ako bi Vašington i Brisel u relativno kratkom roku uspeli da se dogovore o tome kako treba da izgleda Zajednica, imaju li oni instrumente da prinude Beograd i Prištinu da to prihvate?

Agon Maliqi: Do sada su se pominjale neke sankcije, ali i podsticaji. Mislim da više moraju da računaju na podsticaje nego na pretnje jer Kosovu nemaju više čime da prete. Mislim da moraju da daju nekakav paket podsticaja - bilo ekonomskih, bilo političkih - kako bi vođama obe države bilo lakše da građanima “prodaju" dogovor. Nisam siguran će to uraditi, ali to je nešto što bi morali da urade.

Ognjen Gogić: Ukoliko bi se pod okriljem Evropske unije i SAD napravio kvalitetan pravni dokument o Zajednici, suzio bi prostor da se on osporava političkim argumentima s jedne i s druge strane. Vučić i Kurti bi onda morali da to prihvate. Ne bi sebi mogli da dozvole da budu nekonstruktivni jer bi bio veliki pritisak i domaće i međunarodne javnosti.

Postoji, međutim, jedan drugi problem, a to je stanje na terenu, pre svega na severu Kosova gde su Srbi van institucija jer su bojkotovali lokalne izbore. To je mina koja i nakon dogovora može da sprečava formiranje Zajednice. Srbija može da ucenjuje da se Srbi neće vratiti u institucije dok ne dobije Zajednicu kakvu želi. Povratak Srba u institucije je faktički preduslov da bi došlo do formiranje Zajednice.

Grbo rođeno, vreme ne ispravi

Omer Karabeg: Kakva će biti sudbina Ohridskog sporazuma koji se spotiče već na prvim koracima? Da li će Evropska unija i SAD, koje su toliko truda uložile da se postigne taj sporazum, dozvoliti da on propadne?

Ognjen Gogić: Ako nečega imamo u procesu dijaloga Beograda i Prištine, to su sporazumi. Imamo inflaciju sporazuma i svaki novi sporazum zapravo prekriva neuspehe onog prethodnog. Imali smo tri sporazuma o energetici koji nisu sprovedeni. Imali smo Sporazum iz Vašingtona 2020. godine na koji se više niko ne osvrće iako je za razliku od Ohridskog bio potpisan. Tako da mislim da će i Ohridski sporazum početi da bledi u sećanju i ne mislim da ćemo se na njega mnogo vraćati. Zbog toga nisam preterano optimističan u pogledu ovog sporazuma. Kao što rekoh na početku ovog razgovora - grbo rođeno, vreme ne ispravi.

Agon Maliqi: Ne vidim veliku mogućnost da se ceo sporazum sprovede. A ako se ne sprovede u celini, onda se može desiti da dođemo u situacija koja bi bila gora od one pre postizanja ovog sporazuma. Mislim da je glavni problem u tome što strani medijatori ne pružaju dovoljno podsticaja obema stranama. A to je ubrzanje procesa evropskih integracija.

Plašim se da se sadašnji pristup Evropske unije svodi na ulogu vatrogasca u kontekstu rata u Ukrajini. Cilj je da se pokaže da Evropska unija može da kontroliše situaciju na Balkanu. Međutim, nema dovoljno volje da se problem reši do kraja Zato se plašim se da bismo o Ohridskom sporazumu uskoro mogli da pričamo kao što danas pričamo Vašingtonskom sporazumu.