Zabrinjavajući incidenti u Crnoj Gori, navodi Stejt department o verskim slobodama

Američki Stejt department u godišnjem izveštaju o verskim slobodama u svetu 2022. godine navodi o Crnoj Gori da je nekoliko verskih zajednica prijavilo zabrinjavajuće incidente.

Dokument se odnosi na politike državnih vlasti kojima se krše verska uverenja različitih grupa, denominacija i pojedinaca, kao i nastojanja SAD za promociju verskih sloboda širom sveta. Stejt department svake godine o verskim slobodama u svetu podnosi izveštaje Kongresu, prenosi Glas Amerike.

Stejt department u delu Izveštaja koji se odnosi na Crnu Goru navodi zabeležene incidente u 2022. i ukazuje slučaj kada su neidentifikovane osobe bacale kamenice na prostorije Crnogorske pravoslavne crkve (CPC).

Takođe se navode i medijski izveštaji o tome da je jedna kaluđerica iz Srpske pravoslavne crkve (SPC) navodno skinula nacionalnu zastavu postavljenu na ogradu Cetinjskog manastira i bacila je na zemlju.

Kaluđerica je, kako podseća Stejt department, tvrdila da je savila zastavu i predala je pojedincu koji je, ustvrdila je ona, pretio sveštenicima. U izveštaju se navodi da je tužilaštvo na Cetinju naložilo podnošenje krivične prijave protiv kaluđerice zbog sumnje da je počinila krivično delo "nanošenje štete reputaciji Crne Gore", ali da je nejasno da li je krivično gonjena.

"Odvojeno, u slučaju da je to relevantno, tokom nedavne posete smo primetili da i dalje ima mnogo zastava na ogradi oko manastira", ističe Stejt department u Izveštaju.

Islamska zajednica je, navodi Stejt department, prijavila antiislamske i srpske nacionalističke poruke navijača iz Petrovca, tokom gostovanja tima iz Plava (FK Jezero).

Takođe napominje i da je jevrejska zajednica u Crnoj Gori prijavila da se oseća ugroženom zbog postavljanja bilborda na kojima se pominje 'nakba' – čime se aludira na, kako je ukazano, raseljavanje Palestinaca tokom nastanka izraelske države.

U Izveštaju se napominje, pak, da su verska diskriminacija i govor mržnje zakonom zabranjeni, ali i da verske grupe mogu da dobiju pravni status bez registracije.

Sporazum o odnosima države i SPC

Stejt department podseća da su premijer Dritan Abazović i patrijarh SPC Porfirije 3. avgusta 2022. godine potpisali "okvirni sporazum" kojim se regulišu odnosi države i SPC "uprkos protivljenju civilnog društva, drugih verskih organizacija i opozicionih političkih stranaka.

Svi su oni "tvrdili da su aspekti sporazuma neustavni i optužili Abazovića da je požurio da potpiše sporazum bez adekvatne javne rasprave", piše u Izveštaju.

Takođe, piše Stejt department, nevladina organizacija Akcija za ljudska prava (HRA) identifikovala je nekoliko odredbi po kojima sporazum odstupa od postojećeg vladinog pravnog okvira. Među odredbama su i one koji se odnose na davanje određenih javnih pravnih ovlašćenja SPC-u, kao i odredba o verskom obrazovanju u državnim školama kroz mehanizam van Zakona o slobodi veroispovesti.

Podseća se i da je Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića, zajedno sa drugim opozicionim stranama, izglasala nepoverenje Abazovićevoj vladi, "navodeći da je vlada potpisala neustavan sporazum, koji je nanio "nemerljivu štetu državnim interesima”.

"Građanski aktivisti naveli da je sporazum neophodno promeniti da bi bio usklađen sa izmenama Zakona o slobodi veroispovesti iz 2021. godine i pravnim statusom drugih verskih zajednica, kao i sa građanskim i sekularnim karakterom države", piše u Izveštaju.

SPC je, međutim, napominju iz Stejt departmenta, "navela da je potpisivanjem sporazuma ispravljena višedecenijska nepravda i okončana diskriminacija crkve, s obzirom na to da druge velike verske zajednice imaju slične ugovore sa vladom".

"Lideri CPC su naveli da ugovor ograničava prilike za CPC da koristi 750 pravoslavnih objekata koje SPC drži u zemlji", navodi Stejt department u izveštaju.

Takođe, ističe da je predsednik Đukanović davao izjave kojima je SPC označavao "kriminalnom i paravojnom strukturom".

SPC je, napominje se u izveštaju, navela da Ministarstvo unutrašnjih poslova nastavlja da odobrava vize sa sveštenstvo koje je došlo u zemlju, ali da nije rešilo postojeće slučajeve sveštenika kojima je prethodna vlada odbila boravišne dozvole.

Imovinski sporovi

Stejt department u izveštaju ukazuje i na to da su zvaničnici Katoličke crkve nastavili da navode da su, kao jedan od najvećih vlasnika imovine u zemlji, i dalje uključeni u brojne imovinske sporove sa vladom i SPC.

Imovinske sporove sa vladom i Srpskom pravoslavnom crkvom, napominje se u izveštaju, ima i Crnogorska pravoslavna crkva "čiji zvaničnici tvrde da imaju samo dve crkve u celoj zemlji, jednu u Kotoru, i jednu na Cetnju, u kojoj mogu da drže verske službe, dok SPC koristi više od 750 pravoslavnih objekata".

"Prema predstavnicima CPC, vlada štiti 'ovu ilegalnu imovinu policijskim snagama u korist srpske crkve'. Navode da tokom godine vlada nije preduzela nikakvu akciju da reši sporove između SPC i CPC u pogledu vlasništva nad verskim objektima", navodi Stejt department.

Takođe se dodaje da su predstavnici islamske zajednice ukazivali na "zabrinjavajući trend marginalizacije manjinskih verskih zajednica".

Izveštaj navodi da je Građanski pokret 21. maj, "koji se opisuje kao proopozicioni i pro-CPC politički pokret" optužio vladu za diskriminaciju protiv Crnogorske pravoslavne crkve, a da je Mitropolija SPC optuživala predsednika Đukanovića i njegove političke partnere za diskriminaciju i javno vređanje crkve i njenih članova tvrdnjama da su "izdajnici".

U Izveštaju navode i da su predstavnici civilnog sektora upozorili da je versko obrazovanje u državnim školama u suprotnosti sa Zakonom o obrazovanju.

Američka ambasadorka i drugi službenici ambasade su, kako se napominje u Izveštaju, sa vladinim zvaničnicima razgovarali o tome kako se tretiraju verske grupe. Razgovarano je "o slučajevima verske diskriminacije, rastu verskih tenzija posle potpisivanja okvirnog sporazuma SPC i vlade, pitanjima restitucije i odnosima verskih grupa i vlade".