Usklađivanje vizne politike zemalja Zapadnog Balkana uticalo na pad ilegalnih migracija

Evropka komisija je objavila izveštaj o stanju u Šengen zoni gde se, između ostalog ocenjuje da je usklađivanje vizne politike zemalja Zapadnog Balkana sa politikama Evropske unije (EU) doprinelo znatnom padu broja emigranata, koji ilegalno prelaze u evropsku teritoriju.

S tim u vezi se potvrđuje da je Srbija od oktobra prošle godine, ponovo uvela vizni režim za građane iz šest država, koje ulaze u kategoriju takozvanih trećih zemalja.

To su Burundi, Tunis, Indija, Gvineja Bisao, Kuba i Bolivija.

Usklađivanje vizne politike sa politikama EU je bio redovan zahtev evropkih zvaničnika Beogradu u svetlu rastućeg broja ilegalnih migranata koji su koristili Balkansku rutu da bi ušli u territoriju EU.

Ovo je bio razlog zašto je u oktobru prošle godine, opasnost za privremenu suspenziju bezvninog režima za Srbiju bio realan jer se smatralo da državljani takozvanih trećih zemalja koji uživaju bezvizni režim sa Srbijom koriste ovu zemlju da bi stigli do Evrope.

Što se tiče ostalih zemalja regiona, izveštajem se potvrđuje da je Crna Gora uvela vizni režim za Kubu i Ujedinjene Arapske Emirate a da je Severna Makedonija isto uradila za Bocvanu i Kubu i Azerbejdžan.

U izveštaju se podvlači da je u prethodnoj godini neregularna migracija dostigla najviši nivo od 2016. godine sa 330.000 ilegalnih prelazaka granice koje je prijavila Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu- Frontex.

Takozvana Balkanska ruta je činila 43% svih neregularnih ulazaka u 2022. navodi se u objavljenom izveštaju. Priznaje se da je od novermbra 2022. počeo trend pada neregularnih graničnih prelaza.

U izveštaju se ističe važnost zajedničke vizne politike koja se smatra sastavnim delom Šengena i jednim od najvažnijih instrumenata za rešavanje bezbednosnih rizika i izazova neregularnih migracija za šengenski prostor.

S tim u vezi se naglašava važnost ukidanja “Zlatnih pasoša” što podrazumeva dodelu državaljanstva investitorima.

“Ipak, redovno praćenje bezviznih režima koje EU ima sa trećim zemljama, posebno sa zemljama u okruženju, pokazalo je da ostaju važni izazovi u ovom pogledu. To se posebno odnosi na neregularne migracijske tokove izazvane neusklađenošću vizne politike ovih zemalja sa politikom EU", navodi se u objavljenom izvještaju.

Izazovi se odnose, kako piše u izvještaju,  i na "povećanjem neosnovanih zahteva za azil od državljana zemalja bez viza, kao i funkcionisanjem potencijalno rizične šeme državljanstva za investitore, koje omogućavaju bezvizni pristup EU za državljane trećih zemalja kojima bi inače bile potrebne vize”.