Masovna ubistva pooštravaju propise o oružju u Srbiji

Dvogodišnja zabrana izdavanja dozvola za oružje i češće lekarske i psihijatrijske kontrole za vlasnike.

Ovo su, uz kampanju dobrovoljne predaje oružja, neke od mera koje su vlasti u Srbiji uvele nakon što je u dve masovne pucnjave ubijeno 18, a ranjeno 20 ljudi.

Mere uključuju i kontrolu načina držanja oružja i sprečavanja da do njega dođu deca, kao i kontrolu rada streljana.

Srbija je i do sada imala stroge zakone o kontroli oružja, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

"Problem je u njihovoj primeni", ukazuje Petrović.

Najavljene su i izmene Krivičnog zakonika kojima se uvode kazne za odrasle koji maloletnicima omogućavaju pristup oružju i koji ih obučavaju da ga koriste.

U napadu u beogradskoj Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" 3. maja osumnjičeni maloletnik je, prema policijskim podacima, koristio očeve pištolje.

Ubio je osam učenika i radnika obezbeđenja, dok je devojčica koja je bila teško povređena preminula u bolnici 15. maja.

Oba pištolja su, prema saopštenju policije, imala legalne dozvole, a dečak je imao šifru sefa u kojem su stajali.

Prema nezvaničnim informacijama, dečak je sa ocem išao u streljane i vežbao pucanje.

U pucnjavi u selima u blizini Beograda 4. maja napadač je vatrenim oružjem ubio osam osoba.

U vikendici koju je osumnjičeni koristio policija je pronašla arsenal oružja uključujući pištolje, prigušivače i različitu vrstu municije.

U drugoj kući koja je pretresana u vezi sa masovnim ubistvom, pronađene su ručne bombe, pištoljska municija, kao i automatska puška bez fabričkog broja.

Šta predviđaju nove mere?

Uz dvogodišnji moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje oružja, Vlada Srbije najavila je da će u roku od tri meseca izvršiti reviziju svih do sada izdatih dozvola.

"Nakon revizije neće ostati više od 30-40 hiljada komada (oružja). Izvršićemo razoružanje i udvostručićemo kazne", rekao je na konferenciji za novinare 5. maja predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Različita istraživanja Srbiju stavljaju na sam vrh svetskih lista po količini oružja u rukama građana.

Srbija sa Crnom Gorom deli treće mesto po naoružanosti civila proporcionalno broju stanovnika, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država i Jemena, procene su švajcarskog istraživačkog projekta "Small Arms Survey" iz 2018. godine.

To znači da na svakih 100 građana ide oko 39 komada lakog naoružanja.

Izmenama Zakona o oružju i municiji, svi koji poseduju dozvolu za oružje će na šest meseci prolaziti obavezne lekarske, psihijatrijske i psihološke preglede, kao i test na psihoaktivne supstance.

Moratorijum na izdavanje dozvola i obavezne provere uključuju i lovce, odnosno lovačko oružje.

"To nije dobra mera jer utiče na privrednike koji se bave trgovinom oružjem i naravno na korisnike, a to su lovci i strelci. Njihovo postojanje se gasi, a to znači da će i država ostati bez poreza koji redovno ubira", rekao je za RSE Duško Ilić iz Nacionalne asocijacije za oružje.

Iako je izjavio da su lovci "nešto sasvim drugo" i da država ima potrebu za lovačkim društvima i udruženjima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u izjavi za medije 14. maja nije jasno odgovorio na pitanje zašto su i oni obuhvaćeni merama.

"Videli ste koliko je automatskih pušaka, a imali smo i snajperske puške i mitraljeze i mnogo dugog oružja. Za nas je veoma važno da takve stvari završe u rukama države", rekao je Vučić 14. maja tokom prikaza oružja koja su građani predali policijskim stanicama.

Među usvojenim merama je i kontrola da li se oružje čuva odvojeno od municije i da li je onemogućen pristup maloletnicima u roku od šest meseci.

"Uslovi za dobijanje dozvole za oružje su već poprilično strogi. Naravno da je potrebna kontrola držanja i čuvanja, ali jasni uslovi već postoje", navodi Ilić.

Šta kažu aktuelni zakoni i pravilnici?

Zakonom o oružju i municiji, koji je na snazi od 2015. godine, pooštreni su uslovi za dobijanje dozvole za posedovanje i nošenje oružja.

Oružje, prema aktuelnom Zakonu, mogu nabavljati i držati punoletni i zdravstveno sposobni građani koji nisu osuđivani za određena krivična dela.

Takođe, u poslednje četiri godine ne smeju biti kažnjavani za prekršaje iz oblasti javnog reda i mira za koje je propisana kazna zatvora.

Zakon predviđa i bezbednosne provere da građani koji traže dozvolu "svojim ponašanjem ne ukazuju na to da će predstavljati opasnost za sebe ili druge i javni red i mir".

"Morate da dokažete i da imate opravdan razlog za nabavku oružja. Za lovačko da ste lovac, za sportsko da ste strelac, za ličnu bezbednost da dokažete da vam je ugrožena. To je uvek škakljivo i tu veliki broj ljudi otpadne", rekao je Duško Ilić.

Građani koji traže dozvolu moraju da budu obučeni za rukovanje oružjem.

Zakon predviđa i dokazivanje zdravstvene sposobnosti.

Svi vlasnici oružja su u obavezi da na pet godina dostavljaju lekarsko uverenje.

"Sa druge strane, bez oružja se vrlo lako ostaje. Dovoljna je jedna prijava za najmanji prekršaj i oružje se privremeno oduzima. To traje po nekoliko meseci ili godina, čak i kada prijava nije validna", navodi Ilić.

Rasprodati sefovi za čuvanje oružja

Zakon kao uslov za dobijanje dozvole navodi i "postojanje bezbednog smeštaja i čuvanja oružja", što je regulisano pratećim pravilnikom.

"Mora da bude u obezbeđenom ormanu ili sefu, da bude tako zaključano da ne može da se otvori uobičajenim alatom. Takođe, pristup ima samo lice na koga je oružje registrovano i niko drugi od ukućana", rekao je Duško Ilić.

Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić izjavio je nakon masovnog ubistva u beogradskoj školi da je otac maloletnog napadača u izjavi policiji tvrdio da je oružje držao zaključano u sefu, pod šifrom.

"Očigledno da je dete imalo šifru", rekao je Gašić na konferenciji 3. maja.

Policija je i prema aktuelnim propisima imala mogućnost kontrole da li se oružje pravilno čuva.

"Kontrola može da bude iznenadna i nenajavljena. A u praksi se sprovodi kad neko podnese zahtev za nabavku oružja i kada neko menja oružani list", rekao je Ilić.

On je naveo i da je nakon masovnog ubistva u školi porasla potražnja za sefovima.

"Oni koji žele da zadrže oružje se trude da ispune uslove. Sve je prodato što je bilo na zalihama u prvih par dana posle masovnog ubistva".

Odlaganje primene Zakona

Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku navodi da je Zakon prevideo i preregistraciju oružja postojećih vlasnika, ali da je rok za primenu pomeran nekoliko puta.

"A to je bila dobra prilika da se pročisti stanje kada govorimo o oružju u posedu građana jer bi oni morali da prođu istu proceduru kao i kada apliciraju za novo oružje. Da prođu lekarske testove i bezbednosne provere, ali i da navedu dovoljno razloga zašto im je oružje potrebno", rekao je Petrović.

U poslednjim izmenama, rok za zamenu oružanih listova i dozvola za nošenje oružja produžen je do marta 2024. godine.

Ko sme da uči da puca?

Važeći zakoni u Srbiji nisu predviđali starosnu granicu za odlazak u steljanu.

Nakon informacija iz policije da je osumnjičeni za masovno ubistvo u školi sa ocem išao u streljanu, vlast je najavila donošenje propisa koji će maloletnicima zabraniti ulazak i obuku u streljanama.

Najavljene su i izmene Krivičnog zakonika koje uvode odgovornost za odrasle koji deci omogućavaju kontakt sa oružjem ili ih obučavaju da njime rukuju.

Ovo je do sada bilo obuhvaćeno kroz krivična dela "izazivanje opšte opasnosti" ili "teško delo opšte sigurnosti" a sada će, prema najavama, biti zasebno.

Građani predavali zolje i raketne bacače

Uz najave mera, policija je nakon dva masovna ubistva 8. maja pokrenula "akciju razoružavanja", pozivajući građane da policiji do 8. juna predaju nelegalno i legalno oružje, bez krivičnih posledica.

Do 14. maja je, prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prikupljeno oko 13.500 komada različitog naoružanja i oko 2.000 minsko-eksplozivnih sredstava.

"Od toga je oko 1.750 ručnih granata, bombi i zolja, to su jednokratni raketni bacači koji najčešće služe za uništavanje tenkova i oklopnih vozila", rekao je Vučić i dodao da je oko polovine predatog naoružanja bilo ilegalno.

U Srbiji je zakonom zabranjeno posedovanje automatskog vatrenog oružja, minsko-eksplozivnih sredstava i vatrenog oružja sa prigušivačem.

Posledice ratova devedesetih

Ipak, Zapadni Balkan je nakon ratova devedesetih preplavljen stotinama hiljada ilegalnog oružja.

"Kada govorimo o najvećoj količini oružja koje je upotrebljivo, moramo da govorimo o ratnom raspadu Jugoslavije jer se tada ogromna količina oružja našla u rukama građana", kaže Predrag Petrović.

Podseća da su vlasti i ranije nudile amnestiju za njegovu predaju.

"To je bio slučaj i nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića", rekao je Petrović i dodao da ovakve akcije moraju da budu kontinuirane.

Iako je Srbija i do sada imala stroge zakone, kultura posedovanja oružja je duboko ukorenjena u društvu, ocenio je Petrović.

Kako je svet odgovarao na masovne pucnjave?

Nakon što je 1996. u masovnoj pucnjavi u Škotskoj ubijeno 16 dece i učiteljica, Velika Britanija uvela je neke od najstrožih mera kontrole oružja u svetu, prenosi agencija Reuters.

Nakon javne kampanje u roku od dve godine novi zakoni su zabranili civilima da poseduju pištolje.

Uprkos čestim masovnim pucnjavama u SAD, pokušaji pooštravanja zakona o oružju nailaze na snažno protivljenje republikanaca u Kongresu.

Pravo na nošenje oružja garantuje Drugi amandman Ustava, a Vrhovni sud SAD je poslednjih godina zauzimao sve šire gledište na to pravo, poništavajući zakone koji bi ograničili nošenje oružja.

Sjedinjene Države su tek 2022. donele zakon koji ograničava prodaju oružja osuđenima za nasilje u porodici.

Francuska ima stroge zakone, ali arsenal koji su koristili islamistički militanti u napadima na pariske objekte 2015. pokazao je koliko je teško boriti se sa protokom ilegalnog oružja preko granica Evrope, piše Reuters.

Nemačka vlada suočena je sa pritiskom javnosti da pooštri pravila nakon napada poslednjih godina i pošto su vlasti otkrile ekstremističku mrežu koja je planirala oružani udar 2022.

U 2020. zabranjeno je posedovanje određenih velikih šaržera. Uvedena je i petogodišnja provera vlasnika oružja da bi se utvrdilo da li je posedovanje opravdano.

Norveška je 2021. zabranila nabavku poluautomatskih pušaka velike snage, kao odgovor na masakr 77 ljudi koji je 2011. počinio desni ekstremista Anders Brejvik.

Od 2024. biće nezakonito posedovati takve puške čak i ako su kupljene pre novog zakona.

Posle pucnjave u dve džamije u Krajstčerču u kojoj je 2019. ubijeno 50 ljudi, Novi Zeland je za nekoliko dana zabranio prodaju jurišnog oružja. Parlament je izglasao zabranu većine poluautomatskog oružja.

Nakon što je napadač 1996. ubio 35 ljudi u kafiću, Australija je zabranila sve poluautomatske puške.

Hiljade komada oružja bez dozvole predato je u okviru programa amnestije, a vlasnici sa dozvolom morali su da idu na kurseve iz bezbednosti.

Šanse da budete ubijeni oružjem u Australiji pale su 72 posto, pokazala je Reutersova analiza podataka australijskog Biroa za statistiku.