Katarina Ađančić o prihvatanju funkcije u Severnoj Mitrovici: Poplava ne pita za naciju

Katarina Ađančić, bivša službenica kosovske Poreske uprave, prihvatila je da stupi na dužnost zamenice gradonačelnika Severne Mitrovice. Kaže da se ne plaši i da nema obezbeđenje, uprkos tome što je istupila suprotno volji većine svojih srpskih sunarodnika na severu Kosova koji su bojkotovali aprilske vanredne izbore.

U intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE), odnose sa vodećom političkom partijom Srba, "Srpskom listom", opisuje kao "normalne", a svoju odluku da istupi suprotno njihovoj nespremnosti da prekinu bojkot kosovskih institucija u koji su stupili pre pola godine, objašnjava time što nije bila spremna da posmatra posledice nefunkcionisanja institucija u četiri opštine na severu Kosova.

RSE: G. Ađančić, 19. maja ste izabrani za zamenicu gradonačelnika Severne Mitrovice. Na to mesto vas je imenovao gradonačelnik Erden Atić, koji dolazi iz Pokreta Samoopredeljenje. Za sam pocetak, možete li nam reći nešto više o sebi?

Ađančić: Rođena sam u Mitrovici. Tokom školovanja i početka moje poslovne karijere, boravila sam u Prištini i počela da radim i tako počela jednim putem kroz upoznavanja poreskog sistema, poreskog zakona. Posao koji sam tada počela trebalo je učiti, trebalo je raditi. Nakon nekih 10-tak godina, kada mi je sin upisao fakultet u Mitrovici, ja sam transferom prebačena u Mitrovicu. Tamo sam prihvaćena izuzetno normalno, fino. Sin je završio fakultet, ja sam ostala tu. On nije mogao, niti sam ja mogla, da mu nađem neku radnu obavezu, ni kao mašinskom inžinjeru, niti kao inžinjeru za zaštitu životne sredine, poznavanjem engleskog, nemačkog, morao je da ode dalje. Sada radi za jednu nemačku kompaniju. Kćerka je ostala tu i vodi jedan svoj privatni biznis.

Ja sam neko ko je bio organizator, i ko je ostao organizator jedne državne službe (Poreska uprava Kosova), gde imaš ekipu ljudi, kolega, inspektora, gde moraš da se držiš slova zakona.

U pitanju principijelnost

RSE: Vi ste stupili na ovu funkciju nakon što su Srbi na severu bojkotovali kosovske izbore, u vreme kada je većina Srba napustilo kosovske institucije, kada se pale automobili na severu koji su preregistrovani na kosovske tablice. Neki bi ovaj vaš potez (dolazak na mesto zamenice gradonačelnika) nazvali hrabrim. Šta vas je nateralo da se odlučite na to?

Ađančić: Neki bi nazvali taj potez hrabrim, i jesu ga nazvali. Neki bi ga nazvali ludim. Ali, oni koji me znaju, ja sam izuzetno principijelna, imam svoj stav. A šta me je nateralo na to? Da razgraničimo – iza mene ne stoji in jedna politička niti bi želela da stoji ikakvo političko krilo. Ne bih sebi dozvolila da kao pripadnica jedne političke partije, stranke, budem angažovana.

Znači, odgovaram za sebe i za svoj način rada u interesu zajednica, svih koje tu žive. Nisam tu da vodim politiku niti da se bavim politikom, to radi neko drugi.

U januaru smo bili suočeni sa poplavama. Ibarska voda je ušla u sve naše kuće, nije pitala koja je srpska, koja je albanska, koja je bošnjačka. U toj nesreći koja je baš bila teška tih dana, svako je znao da priča i srpski, i albanski, i turski i da potrče komšije jedni drugima, da pomognu. Tu smo videli da jedni bez drugih ne možemo da živimo. Tu smo videli i da se upravo bez institucija ne možemo organizovati.

Ali, izazov je bio kako se vratiti u normalan život, rešiti tu štetu, kome se obratiti. Da li je narod kriv što je neko napustio vlast? Pitamo ko je komisija, da dođe da proceni štetu. Kažu nam nema komisije, od kako su date ostavke. Gde su komunalni inspektori – nema. A šta ima? Ima predsednik skupštine, delegati. Šta oni rade? Donose odluke. Ko sprovodi – e pa niko.

RSE: Da li vas je to nateralo da se angažujete?

Ađančić: To me je upravo nateralo. Nedostatak institucija na terenu, da ljudima poboljša život, da normalizuje život. Mi iz jedne katastrofe elementarne, da upadnemo u humanitarnu, a na pragu smo upada i u ekološku katastrofu bacanjem otrova za pse koji traje mesecima na severu.

RSE: Kako je došlo do saradnje sa gradonačelnikom?

Ađančić: Mi smo se možda znali iz viđenja. Ali upravo kada su bile poplave, kada sam otišla u krizni štab gde smo davali informacije o našim poplavljenim kućama, e tada je Atić bio tu prisutan. Tako smo krenuli tu da pomažemo ostalima, da budemo solidarni, a starim licima obezbedimo lekove, terapije, da pomognemo deci jer mnogi u tom delu žive od socijalne pomoći.

Bez obezbeđenja

RSE: Rekli ste da iza vas ne stoji politika. Vi ste međutim ranije bili na listi poslanika partije Nenada Rašića (aktuelni ministar u vladi Albina Kurtija)...

Ađančić: Šteta. Jesam. Tada sam još imala ambicije, nadala sam se da mogu nešto.

RSE: Što kažete šteta?

Ađančić: Šteta što sam gubila vreme i što sam se nadala da mogu da budem poslanica.

RSE: Da li imate obezbeđenje?

Ađančić: Ne, zašto?

RSE: Da li se osećate sigurnim da radite ovaj posao?

Ađančić: Da.

RSE: ...u vreme kada je većina Srba napustila kosovske institucije?

Ađančić: Nemam ja vremena o tome da razmišljam. Mnogi ljudi, mnogi građani, već zovu pitaju da će ovo ili ono da se reši. Nema mesta strahu, zašto strah.

RSE: Da li tako misle i ostali građani srpske nacionalnosti na severu?

Ađančić: Ne. Nismo mi svi od Boga dati isti ljudi. Ni sa svojom sestrom nisam ista. Ona bi se možda plašila, ne znam. Ali, ja nikoga nisam ni oterala, niti šta oduzela. Ponavljam, ja ne vodim politiku, niti sam za to rođena. Ja ne umem da vodim politiku. Ja hoću da moja zajednica, da sve građanske zajednice osete normalizaciju života u sferama. Asfaltiranje puteva. Živim u ulici (u Bošnjačkoj mahali u Severnoj Mitrovici) dugoj 800 metara, tri puta smo pisali zahteve, peticije, molbe, nikad se nije asfaltirala. Moji prioriteti se tiču uređenja grada, kapitalnih investicija, ulična rasveta, a prioritet je uređenje korita reke Ibar.

Nenadležna za vraćanje Srba u institucije

RSE: Da li mislite da možete da pomognete proces povratka Srba u institucije?

Ađančić: Ja nisam nadležna da vraćam Srbe u institucije. Meni je dobrodošao svaki Srbin, i Goranac, i Turčin, i Rom, svako ko je stručan i kompetentan. Konkursi će biti raspisani. Da li neko može da se vrati posle šest meseci? Ko sam ja da to odlučim?

RSE: Da li bi povratak u institucije bila vaša poruka lokalnoj zajednici?

Ađančić: Da, ali ako je zakonski raspisivanje konkursa, da se vrati konkursom. Na legalan način.

RSE: Kakvi su vaši odnosi sa Srpskom listom (glavna partija kosovskih Srba koja uživa podršku Beograda)?

Ađančić: Sasvim normalni. Mi se znamo dugo, dugo. Čuj mene mi se znamo... Ali mi nemamo ništa međusobno loše. Stoji respekt, poštovanje s moje strane, i sa njihove nikada nisam osetila nešto loše. Jednostavno, ne znam zašto bi bila neka fama sada između njih i mene. Nema razloga.

RSE: Zato što se oni se protive učešću u kosovskim institucijama. Pozivaju na bojkot izbora...

Ađančić: Eto, ja ne slušam. Ko mora da sluša, neka sluša. Ja ne moram. Evo, neću.

RSE: Ne slažete se sa tom politikom?

Ađančić: Ne.

RSE: Vi ste bili jedna od retkih iz srpske zajednice koja nije dala otkaz iz kosovske institucije (Poreske uprave Kosova). Zašto?

Ađančić: Zašto bih napustila nešto što 20 godina radi, dobro i uspešno. Jednostavno trebam ljudima, mojoj zajednici na severu da ih uputim da ne greše, da vode računa. Znam svoj posao.

RSE: Da li je to neko tražio od vas?

Ađančić: Ne.

RSE: Da li ste imali neke neprijatnosti što niste dali otkaz?

Ađančić: Ne.

RSE: Zašto onda i drugi ne mogu da deluju na osnovu svoje savesti?

Ađančić: Ne znam. Niti mi je ko dao ponudu da napustim, niti mi je ko pretio što nisam. Ne, nemam takvih iskustava. Ne volim na tu temu da razgovaram ni sa mojima iz moje zajednice. Da li mogu da pomognem, ne mogu? To je politika.

Prioritet da opština funkcioniše

RSE: Vratimo se lokalnoj samoupravi. Koji su dometi lokalne vlasti izabrane na osnovu 3.4 odsto glasova.

Ađančić: Ako izborni zakon kaže da ovde nema cenzus, koliko god građana izašlo, pobedio je onaj sa najviše glasova. Da li je imao 550 ili 5.500, meni je sve jedno ako je on dobar čovek koji hoće da radi, pomogne zajednicama, a znam da hoće.

RSE: Da li će lokalno stanovništvo da vas prihvati?

Ađančić: Lokalno stanovništvo traži rezultate, ljudi traže rezultate. Nisam ni ja pitala da li će da me prihvate ili ne, ali preuzela sam odgovornost na sebe i hoću da ostvarim rezultate. Pa neka kažu ovakva ili onakva, dobra ili loša. Ja sam odavno raščistila sa tim. To me je poreska naučila. Poreznike niko ne voli (smeh).

RSE: Vama je danas bio prvi radni dan. Kako je danas izgledala lokalna samouprava?

Ađančić: U Opštini su ostali da rade ljudi koji su i ranije radili, iz albanske zajednice. Građani su nastavili da dolaze, da vade dokumenta. Sada nam je prioritet da što pre uspostavimo direktorijate, oformimo izvršnu službu i da počnemo punim kapacitetom.

RSE: Mislite da će istrajati vaša vlast?

Ađančić: Nisam razmišljala o tome, ne želim da se opterećujem time. Nije ni do mene ni do vas. Meni je bitno da napravim par rezultata. Naša vrata su otvorena za sve, i političke opcije, građane, ko god sa dobrom namerom.

RSE: Bilo je puno tenzija protekle godine na severu Kosova, koja su po vama rešenja za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije?

Ađančić: To je ta visoka politika gde baš i Beograd i Priština, trebaju, od njih je, da spuste loptu, promene retoriku, način retorike. I onda će se tenzije spustiti i smiriti. Ali, opet, ko sam ja da savetujem visoke političare. Ali, narod tako misli.