Ambasade Ukrajine i SAD osudile učešće Vulina na konferenciji u Moskvi

Ambasade Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu kritikovale su u odvojenim izjavama učešće direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije Aleksandra Vulina na međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Moskvi.

Ambasada Ukrajine je u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) istakla da Srbija i Ukrajina teže članstvu u Evropskoj uniji (EU) i da bi Srbija, u odnosu na to, trebalo da uvede sankcije Rusiji.

"Računamo na to da će se zemlja kandidat za članstvo u EU pridružiti zajedničkoj evropskoj politici prema državi agresoru, Ruskoj Federaciji", naveli su u Ambasadi Ukrajine.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill) u pisanoj izjavi za RSE naveo je da "ne bi trebalo iko da daje legitimitet ruskoj akciji tako što će sarađivati sa Kremljom kao da je sve u redu".

"Agresija Rusije protiv njenog mirnog suseda, Ukrajine, je nezakonita i nerazumna. Vladimir Putin je započeo ovaj brutalni rat. On može i treba odmah da ga prekine i zaustavi smrt i razaranja koja njegov rat čini", naveo je Hil.

Vlada Srbije i BIA bez odgovora

Ruski državni mediji preneli su 24. maja da direktor BIA Aleksandar Vulin učestvuje kao predstavnik Srbije na međunarodnoj bezbednosnoj konferenciji u Moskvi.

Zvanična informacija o njegovom učešću na toj konferenciji, nije objavljena na sajtovima zvaničnih institucija u Srbiji, a iz Vlade Srbije nisu odgovorili na upit RSE o tome.

Na fotografijama koje je u okviru vesti, 24. maja, objavio Russia Today Balkan na srpskom jeziku vidi se Vulin sa drugim učesnicima konferencije, među kojima je i predsednik bh. entiteta Republika Srpska Milorad Dodik.

Na upit RSE tim povodom nisu odgovorili u BIA.

U Pokretu socijalista, čiji je osnivač Vulin, za RSE su odgovorili da nisu upoznati sa njegovim aktivnostima kao direktora Bezbednosno-informativne agencije, jer je on, kako navode, "neposredno pre imenovanja na mesto direktora BIA podneo ostavku na mesto predsednika Pokreta socijalista i zamrzao svoje članstvo u partiji".

Pokret socijalista je jedan od koalicionih partnera vladajuće Srpske napredne stranke.

Vulin je jedan od retkih evropskih zvaničnika koji je nakon invazije na Ukrajinu nastavio da posećuje ruske zvaničnike u Kremlju.

'Kontraproduktivan potez'

Ovakvim učešćem svakako se šalje negativna slika u svet, pogotovo našim partnerima koji su najveći investitori, a ujedno i najveći trgovinski partneri danas, ocenio je u izjavi za RSE Darko Obradović iz nevladinog Centra za strateške analize sa sedištem u Beogradu.

"Mislim da je kontraproduktivno da bilo ko iz Srbije učestvuje na moskovskim parameđunarodnim konferencijama", rekao je Obradović.

On je ukazao na to da spoljnopolitički potezi zvaničnika "moraju biti u skladu sa strateškim interesima Srbije".

"Međunarodna bezbednosna saradnja se zasniva na osnovu spoljnopolitičkih orijentacija i pravo pitanje treba postaviti dokle će Srbija i iz kog interesa održavati bezbednosnu saradnju sa Rusijom", naveo je Obradović.

Evropska unija, čijem članstvu Srbija teži, prema zvaničnim podacima u prethodnih više od 10 godina najznačajniji je investitor i spoljnotrgovinski partner Srbije.

'Zabrinjavajuće za ruske državljane u Srbiji'

Saradnju prvog čoveka srpske tajne službe sa Rusijom Petr Nikitin iz Ruskog demokratskog društva ocenio je u izjavi za RSE kao "zabrinjavajuću za ruske državljane koji žive u Srbiji i koji govore svoje mišljenje".

Rusko demokratsko društvo je udruženje ruske dijaspore u Srbiji. Njegovi članovi protive se invaziji Rusije na Ukrajinu.

Ipak, kako je rekao Nikitin, učešće Vulina na bezbednosnoj konferenciji u Moskvi je pitanje za građane Srbije:

"Da li je u redu da se visoki zvaničnici Srbije druže sa takvom vlašću (Rusije) i pričaju sa njom i koje su prednosti takvog ponašanja za Srbiju?"

Nikitin je antiratni aktivista, koji godinama živi u Beogradu i koji je od početka ruske invazije na Ukrajinu učestvovao u organizaciji skupova podrške Ukrajini.

Zbog toga je više puta bio meta napada desničarski pokreta u organizacija.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu do decembra 2022, prema zvaničnim podacima, u Srbiju je došlo više od 380.000 Rusa.

Međutim, nisu svi ostali, tako da trenutno u Srbiji boravi njih gotovo 30.000.

Pojedini su došli kako bi nastavili nesmetano da rade za zapadne kompanije, s obzirom na to da je EU sankcionisala Moskvu. Drugi su, pak, došli bežeći od mobilizacije.

Vulin i slučaj ruskih opozicionara

Ruski opozicioni političar Vladimir Kara-Murza je krajem 2021. optužio Vulina, koji je tada vodio Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije da je odneo u Moskvu snimke sastanka ruskih opozicionara u Beogradu, nakon čega je jedan od njih uhapšen u Rusiji.

Vulin je te tvrdnje demantovao i najavio tužbu protiv Kara-Murze, ali nije poznato da li je pokrenut sudski postupak.

Kara-Murza se nalazi u pritvoru od aprila 2022. Uhapšen je u Moskvi, gde ga vlasti, između ostalog, terete za veleizdaju zbog toga što je javno kritikovao rusku invaziju na Ukrajinu.

Rusko tužilaštvo je u aprilu 2023. zatražilo da se Kara-Murza osudi na 25 godina zatvora.

Moskva je pojačala napore za suzbijanje neslaganja od kad je pokrenula invaziju na Ukrajinu 24. februara 2022.

Skoro svi najpoznatiji Putinovi politički protivnici su ili pobegli iz zemlje ili su u zatvoru.

Upozorenja iz EU zbog saradnje sa Rusijom

Evropski zvaničnici su od početka ruske invazije na Ukrajinu više puta upozoravali Srbiju da uskladi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom.

Poslednja u nizu izjava došla je 22. maja od Visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu politiku Žozepa Borelja (Josep Borrell).

"Takođe smo ukazali i onima koji se još nisu uskladili, ili uopšte nisu, a posebno bih tu naglasio Srbiju, da održavanje bliskih veza sa Rusijom nije kompatibilno sa njenim procesom pristupanja u EU", rekao je Borelj na kraju sastanka ministara inostranih poslova EU u Briselu.

Borelj je tom prilikom dodao da je saradnja Srbije sa Rusijom "šteta po sopstveni nacionalni interes Srbije".

Kao jedan od argumenata zvaničnika Srbije za neuvođenje sankcija Rusiji je podrška na koju zvanični Beograd računa po pitanju Kosova, bivše južne pokrajine čiju nezavisnost ne priznaje.

Dačić iz Beograda demantovao da učestvuje na konferenciji

Pojedini mediji u Srbiji su 24. maja objavili vest da konferenciji u Moskvi prisustvuje i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Dačić je tu informaciju demantovao dan kasnije u obraćanju novinarima posle sastanka sa predsedavajućim OEBS Bujarom Osmanijem u Beogradu.

On je rekao da nije dobio poziv da učestvuje na toj konferenciji i da zato nije ni bilo predviđeno da putuje u Rusiju.

"Ja nisam ni dobio poziv ni za kakvu konferenciju, tako da nije ni bilo planirano da uopšte u tome učestvujem", rekao je 25. maja Dačić.

Na otvaranju konferencije koja nosi zvaničan naziv 11. Međunarodni sastanak visokih predstavnika zaduženih za pitanja bezbednosti govorio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

Putin je, kako su preneli ruski državni mediji, u svom obraćanju najavio jačanje veza sa prijateljskim zemljama.

Srbija, uprkos nastojanju da postane članica Evropske unije, odbija da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskim blokom i uvede sankcije Rusiji.

Tokom ruske invazije na Ukrajinu koja je počela 24. februara prošle godine, poginulo je hiljade civila, dok su milioni izbegli iz Ukrajine.

*** Uskoro opširnije...