Vogel: Odlučujući dani na severu Kosova i u Beogradu

Tenzije na severu Kosova nisu samo spontani izliv besa građana, već ih instrumentalizuju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i politički sledbenici zvaničnog Beograda, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE), Tobi Vogel.

Vogel je jedan od osnivača i viši saradnik međunarodnog nevladinog Saveta za politiku demokratizacije.

Kako navodi u intervjuu za RSE, tenzije na severu Kosova, koje su izbile nakon što se srpska zajednica usprotivila da gradonačelnici izabrani na lokalnim aprilskim izborima preuzmu vlast u četiri opštine, jesu spor "između dve potpuno nepomirljive pozicije".

Predstavnici srpske zajednice, u znak protesta zbog poteza Vlade Kosova i uz podršku zvaničnog Beograda, od novembra 2022. godine bojkotuju kosovske institucije.

Srpska zajednica, predvođena vodećom partijom Srpskom listom, bojkotovala je lokalne izbore u četiri opštine – Zvečanu, Zubinom Potoku, Leposaviću i Severnoj Mitrovici.

Na izborima, održanim 23. aprila uz slabu izlaznost od oko 3,5 posto upisanih birača, pobedu su odnele albanske partije.

"Srpska strana poručuje da to nisu njihovi gradonačelnici. I sigurno su u pravu, u to nema sumnje, ti gradonačelnici nisu predstavnici stanovništva u te četiri opštine", podseća Vogel.

"Priština takođe insistira, i oni su u pravu – tehnički, pravno, politički gledano - u pravu su da su ti izbori održani regularno, odobreni od strane međunarodne zajednice i rezultirali su izborima ovih gradonačelnika".

Prema njegovim rečima, teško je proceniti kako se može postići kompromis.

'Tenzije nisu samo spontani izliv lokalnog besa'

RSE: Kako vidite izlaz iz aktuelne krize na severu Kosova, ako imamo dva suprotstavljena stava predstavnika srpske zajednice i vlasti Kosova?

Vogel: Na mikro nivou, ovo je zaista spor između dve potpuno nepomirljive pozicije: Lokalni Srbi su odlučni da ne žele da ih predstavljaju novi gradonačelnici, nesrpski gradonačelnici, već da hoće da biraju svoje.

Kosovske vlasti ističu da su gradonačelnici regularno izabrani i da im sada pomažu da ispune svoje ustavne funkcije. Veoma je teško videti izlaz iz aktuelne situacije.

Prvi zadatak zaista mora biti da se stabilizuje bezbednosna situacija, sa raspoređivanjem KFOR-a i slično, kako bi se osiguralo da stvari ne izmaknu kontroli.

Mislim da bi to onda moglo da otvori put pregovorima na višem nivou između Beograda i Prištine, uz posredstvo EU i SAD, kako smiriti situaciju.

Može se debatovati zašto je, u ovom konkretnom trenutku, Vlada Kosova odlučila da uz pomoć specijalne policije postavi gradonačelnike (u opštinske zgrade). Nesumnjivo, Vlada Kosova ima pravo da to uradi, ali samo zato što na to ima pravo, ne znači da je to pametan potez.

Ali, sa druge strane, teško je reći šta Vlada Kosova treba da uradi. Gradonačelnici, etnički albanski gradonačelnici su propisno izabrani i pretvaranje da je sve u redu, da se ništa nije desilo i da izbori nisu održani, tako što ne bi postavili gradonačelnike na severu - to ne rešava nijedno pitanje.

Moramo se, međutim, podsetiti i da, pored sasvim razumljivog lokalnog gneva u četiri severne opštine, ove tenzije nisu samo spontani izliv lokalnog besa.

To je nešto što instrumentalizuju i stavljaju u političku upotrebu predsednik Srbije Aleksandar Vučić i politički sledbenici zvaničnog Beograda.

Postoji daleko veće pitanje iza toga, a to je proces dijaloga u kome posreduje Evropska unija, uz podršku Sjedinjenih Država.

Taj proces traje više od jedne decenije, doneo je vrlo malo, i blizu je sloma. A ono što sada vidimo je jedan od efekata potpunog kolapsa dijaloga.

Ono što je evidentno je da je reakcija Zapada bila izuzetno jaka. Reči koje je Zapad upotrebio u osudi akcije Vlade Kosova su veoma jake, veoma negativne.

Očigledno je da Zapad za trenutnu situaciju krivi Aljbina Kurtija i njegovu administraciju, 90 posto krivice prebacuju na njih.

Oni (Zapad) su uglavnom pozivali Kosovo da se uzdrži od jednostranih akata, da deeskalira situaciju i postoji veoma jak diplomatski pritisak na Prištinu da se povuče.

A pritom jedva da ima i reči kritike upućene predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

'Srpska lista instrument Beograda na severu Kosova'

RSE: Srpska lista je pozvala Beograd da prekine dijalog sa Prištinom, u jeku tenzija su izneli stav da će sa protestima nastaviti dok se ne ispune njihovi zahtevi – povlačenje specijalnih policijskih snaga sa severa Kosova i povlačenje gradonačelnika, koje smatraju nelegalnim i nelegitimnim, iz opštinskih institucija. Kakav politički signal šalje Srpska lista?

Vogel: Nije kredibilno kada Srpska lista kaže da novoizabrani gradonačelnici nisu legitimni.

Srpska lista je bojkotovala izbore i sama se dovela u poziciju na koju se sada žali. Trebalo je samo da učestvuju na izborima, da bi dobili vlast u četiri opštine.

Mogli su da imaju gradonačelnike na severu, a odlučili su da ih nemaju.

Ja ne verujem da je Srpska lista samostalan akter. Srpska lista je očigledno instrument Aleksandra Vučića na severu Kosova, i mislim da situaciju treba posmatrati i u kontekstu onoga što se dešava u samom Beogradu.

Mislim da je režim u Srbiji veoma nervozan zbog javnog izliva nezadovoljstva i protesta koje smo videli u Beogradu.

Mislim da postoji - možda ne bih išao toliko daleko da to nazivam panikom - ali definitivno postoji konfuzija u redovima vlasti, nedostatak jasnih ideja o narednim koracima.

Dakle, mislim da su ovi dani prilično odlučujući na nekoliko "frontova", na severu Kosova, ali i u Beogradu.

'Vučić pojačava retoriku za domaće potrebe'

RSE: Već po izbijanju tenzija na severu, u Beogradu je doneta odluka da se podigne borbena gotovost vojske. Predsednik Srbije je na mitingu Srpske napredne stranke u Beogradu izjavio da "na prvi napad na Srbe na severu Kosova, Srbija neće sedeti skrštenih ruku". Kako se mogu tumačiti poruke zvaničnog Beograda?

Vogel: Istorijski gledano, predsednik Vučić je u prošlosti pojačavao svoju retoriku svaki put kada bi mu se na radaru pojavio neki domaći ili diplomatski problem. Svaki put kada stvari krenu loše, uradiće nešto provokativno, ili će upotrebiti ratnu retoriku protiv Kosova.

I ne mislim da je ova situacija mnogo drugačija. Ono što, naravno, zabrinjava, jeste to što je režim u Beogradu izuzetno nervozan, a to može biti razlog da se dogode neke stvari koje možda nisu bile planirane.

Tako da bi se moglo dogoditi da stvari izmaknu kontroli.

Dakle, ja bih ovo shvatio veoma ozbiljno, u smislu da može doći do incidenata koji su van kontrole Beograda, van kontrole Priština takođe, jer su trenutno stvari na terenu veoma napete.

Istovremeno, mislim da Zapad treba da sagleda svoju ulogu u svemu tome.

EU i SAD su proteklih nekoliko meseci govorili da postoji dogovor, da će Ohridski i Briselski sporazum da se sprovodi, a zapravo svako može da vidi da ništa nije urađeno.

Da nijedna strana istinski ne veruje u postignute sporazume i da ceo proces dijaloga nikuda ne vodi.

Dakle, mislim da Zapad treba da izvuče pouku iz ove situacije, da sagleda svoju celokupnu politiku i preispita odnos prema predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

'Srbija prekršila sporazum bez posledica'

RSE: Kako još jedna kriza utiče na dijalog Srbije i Kosova koji se vodi pod pokroviteljstvom Evropske unije i uz podršku Sjedinjenih Američkih Država? Proletos, kada su u Briselu i Ohridu postignuti dogovori dve strane, mogli smo videti da su zapadni zvaničnici bili optimistični po pitanju napretka dijaloga. Kako sada stoje stvari?

Vogel: Njihove izjave su bile – hajde da se ne fokusiramo na to da li je nešto potpisano ili ne, poenta je da smo dobili sporazum dve strane i da se krenulo napred - to je bila poruka iz Vašingtona i Brisela.

Ali ostaje činjenica da je na prvom mogućem testu, a to je bila prijava Kosova za članstvo u Savetu Evrope, Srbija direktno prekršila najnoviji sporazum, takozvani Ohridski sporazum. I to bez ikakvih posledica na međunarodnom planu, bez ikakvih kritika Zapada.

Tako da mi je zaista teško da vidim kako onda (EU i SAD) mogu reći imamo dogovor i važno je da ga se drže obe strane. Jer očigledno nema političke volje za to.