Šta znači podizanje borbene gotovosti Vojske Srbije?

Specijalci Vojske Srbije, uz borbenu tehniku, na položajima u blizini Kosova - jedna su od slika "najvišeg stepena borbene gotovosti“ srpskih oružanih snaga proglašenog 25. maja, koju je objavilo Ministarstvo odbrane.

"Vojska Srbije spremna je da izvrši svaki zadatak. Država je definisala crvene linije, govorimo o ne daj bože scenarijima da neko ubija ili proteruje Srbe. Tada Srbija ne bi mogla da sedi skrštenih ruku", izjavio je 31. maja ministar odbrane Srbije Miloš Vučević.

On je za Radio Televiziju Srbije (RTS), između ostalog, rekao i da će vojska biti u visokoj pripravnosti dok god postoji bezbednosni rizik na Kosovu.

Istog dana ministar je sa vojnim vrhom razmotrio bezbednosnu situaciju u Raškoj, 250 kilometara jugozapadno od Beograda, i obišao deo razmeštenih vojnih snaga.

Na severu Kosova od petka 26. maja traju tenzije koje su rezultirale i sukobom lokalnih Srba sa Policijom Kosova i KFOR-om zbog uvođenja gradonačelnika izabranih 23. aprila u kancelarije u Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu.

Upozorenje iz Vašingtona

"Srbija treba da smanji bezbednosni status vojske", saopštio je, između ostalog, 30. maja Entoni Blinken (Antony Blinken), državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država (SAD).

Ova poruka stigla je nakon apela za smirivanje situacije sa najviših mesta u međunarodnoj zajednici, NATO i Evropske unije, povređivanja desetina građana, pripadnika KFOR-a i kosovske policije.

Milovan Drecun, funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da poziv američkog diplomate posmatra u punom kontekstu.

"Čini mi se da je prvi deo Blinkenove izjave poruka kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju da mora da deeskalira situaciju i povuče svoje trupe sa severa. A da bi onda Srbija sa svoje strane trebala da smanji nivo borbene gotovosti“, rekao je Drecun.

'KFOR razočarao Beograd'

Najviši predstavnici vlasti u Beogradu, premijerka Ana Brnabić, ministar odbrane Miloš Vučević i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, odluku o stavljanju vojske u najvišu pripravnost obrazložili su time da, kako su rekli, KFOR nije uspeo da pruži bezbednost Srbima na severu Kosova.

Po rezoluciji Ujedinjenih nacija 1244 i vojno-tehničkom sporazumu iz Kumanova, iz juna 1999. nakon okončanja NATO intervencije u Saveznoj Republici Jugoslaviji i povlačenja srpske vojske i policije sa Kosova, KFOR je zadužen za bezbednost na Kosovu.

U misiji NATO saveza KFOR (Kosovo force) je skoro 3.800 vojnika iz 27 zemalja od kojih pojedine nisu članice te Alijanse, uz najveći doprinos u ljudstvu iz SAD - oko 600 pripadnika vojske.

Raspoređivanje dodatnih 700 vojnika na Kosovu, NATO je najavio 30. maja.

"Nasilje mora prestati", izjavio je tada generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg.

Generalštab na terenu

NATO kancelarija u Beogradu nije mogla da odgovori na pitanja RSE u vezi sa krizom na severu Kosova, odnosno o činjenici da se jedinice srpske vojske nalaze u najvišem stepenu borbene gotovosti nadomak teritorije na kojoj je KFOR zadužen za bezbednost.

Ministarstvo odbrane Srbije (MOD) nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa podizanjem borbene gotovosti Vojske Srbije na najviši nivo, odnosno o cilju i rezultatima takve mere.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović obišao je sa saradnicima 31. maja, kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, deo "zadejstvovanih snaga koje su preventivno razmeštene“.

Ministarstvo je objavilo fotografije sa lica mesta, bez navođenja lokacije, na kojima su oficiri u obilasku terena, oklopni transporteri i vojska sa ličnim naoružanjem, sredstvima komunikacije i službenim psom.

Milovan Drecun kaže da se time šalje preventivno upozorenje.

"Raspoređivanje naših trupa je odlučujući činilac koji će da odvrati Kurtija da dalje eskalira situaciju. Dakle, nema tu nikakvih agresivnih namera ili planova. Pokušavamo da krizu uvedemo u situaciju koja ne bi značila prelazak crvenih linija, koje bi onda zaista mogle da se rasplamsaju u neki širi sukob. Insistiramo da KFOR obavi svoj mandat i obezbedi sigurno okruženje“, naveo je Drecun.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je 30. maja sa predstavnicima zemalja Kvinte - SAD, Nemačka, Francuska, Italija, Velika Britanija - i delegacije Evropske unije u Srbiji.

Kako je preneo njegov kabinet, izneo je zahtev da Priština povuče specijalne jedinice i gradonačelnike iz opština na severu, dok su ambasadori izrazili zabrinutost zbog napada na vojnike KFOR-a i zatražili dijalog kako bi se pronašao politički izlaz iz krizne situacije.

Često 'podizanje' vojske

Aktuelno stavljanje Vojske Srbije u stanje najviše pripravnosti peto je u poslednje tri godine.

Svako od njih naređeno je zbog dešavanja na Kosovu, a prethodna su okončana vraćanjem u redovno stanje nakon smirivanja tenzija.

Nivo borbene gotovosti bio je podignut u septembru 2021. usled blokada i protesta Srba sa kosovskog severa zbog registracije vozila na tablice Republika Kosovo.

Ista mera naređena je u maju 2019. nakon demonstracija Srba na severu Kosova zbog hapšenja policajaca srpske nacionalnosti osumnjičenih za korupciju.

Vojska Srbije bila je u stanju najviše borbene gotovosti i u avgustu 2018, pa potom mesec dana zbog dolaska specijalne jedinice kosovske policije kod jezera Gazivode koja je bila u pratnji tadašnjeg predsednika Kosova Hašima Tačija.

Sve te odluke javnosti je saopštio predsednik.

Miroslav Aleksić, član Odbora Skupštine Srbije za odbranu i unutrašnje poslove iz redova opozicione Narodne stranke koja je protiv nezavisnosti Kosova, rekao je za RSE da "dizanje vojske“ ne vidi kao put u sukob.

"Aleksandar Vučić ne sme to sebi da dozvoli, jer bi značilo rat sa NATO savezom. Čini mi se da opasnim porukama želi da opravda svoju katastrofalnu politiku, jer je činjenica da do njegovog dolaska na vlast 2012. kosovske bezbednosne jedinice nisu mogle na sever, a sada su tamo“, rekao je Aleksić.

Sadašnjoj napetoj bezbednosnoj situaciji prethodili su lokalni izbori na severu Kosova 23. aprila nakon što su u novembru čelnici Leposavića, Zvečana, Zubinog Potoka i Severne Mitrovice podneli ostavke i napustili institucije. 

To se dogodilo nakon odluke Vlade u Prištini da građani Kosova više ne mogu da voze automobile sa tablicama Srbije.

Glasanje zbog toga je u aprilu bojkotovala Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba, te su vlast osvojile albanske partije.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Erden Atić bez incidenata je preuzeo dužnost 19. maja, dok se uvođenju ostalih u kancelarije uz asistenciju policije demonstracijama protive lokalni Srbi uz argumentaciju da ih ne smatraju svojim legitimnim predstavnicima.

Diplomatija umesto oružja

Bojan Dimitrijević, pomoćnik ministra odbrane Srbije od 2003. do 2012. kada je na dužnost stupila sadašnja vlast, napominje da se pomeranja vojske ranije nisu objavljivala medijima.

"Čini mi se da je reč o političkoj manifestaciji kojom vlast želi da ubedi građane da brine o Srbima na Kosovu. Pa ukoliko to ne može da učini politički, to onda radi uz pretnju raspoređivanjem trupa“, smatra Dimitrijević, koji je sada savetnik Instituta za savremenu istoriju.

Funkcioner SNS-a Milovan Drecun kaže da je ključna reakcija međunarodne zajednice.

"Očekujem da će biti dovoljno mudrosti i političke racionalnosti da se ova izuzetno opasna kriza prebaci u vode dijaloga i da se traga za političkim rešenjem“, naveo je Drecun.

Bojan Dimitrijević kaže da Srbija i Kosovo moraju da budu krajnje obazrivi.

"Čim se angažuju oružane snage, postoji mogućnost sukoba. Tenzije su visoke i epilog se ne može sa sigurnošću predvideti. Na kraju, vojska je skupa igračka i ne treba je tek tako podizati. Najbolje je da proradi diplomatija i reši problem“, zaključio je Bojan Dimitrijević.

Ambasador SAD u Prištini Džefri Hovenijer (Jeffrey Hovenier) saopštio je 30. maja da Vlada Kosova sa Vašingtonom nije koordinirala poteze na severu, u kojima je uz pomoć policije uvela novoizabrane gradonačelnike u opštinske zgrade. 

Kao posledica zbog takvih postupaka, otkazano je učešće kosovskih bezbednosnih snaga u vojnim vežbama "Branilac Evrope 23“ (Defender Europe), objavio je ambasador SAD na Kosovu.