'Uvreda za građane i izvrtanje istine': Kritike ruskom ambasadoru u Srbiji

"Loš pokušaj izvrtanja istine", mešanje u unutrašnja pitanja Srbije i "uvreda" za građane – tako opozicija, koja organizuje proteste, ocenjuje izjavu ruskog ambasadora Aleksandra Bocan Harčenka.

Ambasador je u izjavi za ruski državni medij Russia Today, sankcionisan u Evropskoj uniji, beogradske proteste doveo u vezu sa događajima na severu Kosova.

U Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, opštinama na severu Kosova, naseljenim većinom Srbima, od 26. maja traju tenzije koje su prerasle u nasilje.

U isto vreme, u Beogradu traju protesti, drugim povodom.

Protesti "Srbija protiv nasilja" organizuju se zbog nezadovoljstva odgovorom vlasti nakon tragičnih pucnjava u Srbiji, u kojima je život izgubilo 18 ljudi.

Bocan Harčenko je optužio Zapad da "vrši očigledan pritisak" na vlast u Srbiji, ne pružajući više detalja za takvu tvrdnju.

Poslanik opozicione Demokratske stranke u parlamentu Srbije Nebojša Novaković ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je ambasador beogradske proteste stavio u "lažni kontekst" i da je prekršio diplomatski protokol - jer je davao političke ocene o unutrašnjim pitanjima Srbije.

Na protestima, na koje je pozvao deo opozicije, proteklih pet sedmica okupljaju se desetine hiljada ljudi.

Svetski mediji ih smatraju najmasovnijim opozicionim skupovima od dolaska Aleksandra Vučića na vlast 2012.

Predstavnici opozicije su narativ ruskog ambasadora uporedili i sa narativom vlasti o protestima.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon prvih skupova u Beogradu optužio organizatore za "obojenu revoluciju", dodajući da je informacije o tome dobio od "sestrinskih službi sa Istoka".

Nije izneo dokaze za svoje tvrdnje.

"Obojena revolucija" je termin koji se koristi za proteste u bivšim sovjetskim zemljama, u kojima su autoritarni režimi bili zamenjeni prozapadnim vlastima.

Na upit RSE o izjavi Bocan Harčenka do zaključenja teksta nisu odgovorili Vlada Srbije, kabinet predsednika države, Ministarstvo spoljnih poslova i vladajuća Srpska napredna stranka.

Iz Evropske unije je poručeno da ne komentarišu "smešne izjave nisko rangiranih ruskih zvaničnika koji predstavljaju režim koji ubija ukrajinske civile".

Šta je izjavio ruski ambasador?

Ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko je u izjavi 3. juna povezao tenzije na severu Kosova i proteste u Beogradu.

"Sve se dešava u nekoliko dana i možemo samo da zaključimo da je to očigledan pritisak na rukovodstvo Srbije, predsednika Vučića i Vladu na svim frontovima. Prvi front je Kosovo, drugi Beograd, ili obrnuto", rekao je ruski ambasador za redakciju ruskog državnog medija Russia Today (RT) na srpskom.

Pored ostalog je ocenio da je "cilj ili zadatak Zapada promena politike Srbije" – odnosno, uvođenje sankcija Rusiji i priznanje Kosova.

Kako je rekao Bocan Harčenko, Moskva "nema povod da sumnja" da će predsednik i Vlada u Beogradu ostati pri odluci da Rusiji ne uvedu sankcije.

Ocenio je da je Vučićeva pozicija, da ne uvede sankcije, "tvrda".

Russia Today Balkans, na kom je objavljen intervju, program na srpskom jeziku emituje od novembra 2022. na internetu.

Po početku invazije Rusije na Ukrajinu, RT je sankcionisan u Evropskoj uniji (EU) kao medij pod kontrolom Kremlja, na kojem se propagira ruska agresija.

Brisel je od Beograda zatražio da sankcioniše RT, kao i da se uskladi sa ostalim sankcijama protiv Rusije, jer je država kandidat za članstvo u EU.

Međutim, vlasti u Beogradu, predvođene Srpskom naprednom strankom, do sada su odbijale da uvedu sankcije Rusiji.

Kao razlog su, pored ostalog, navodili podršku Kremlja u politici prema Kosovu, čiju nezavisnost Srbija i Rusija ne priznaju.

'Bocan Harčenko uvredio građane'

Poslanik opozicione Demokratske stranke u Skupštini Srbije Nebojša Novaković je za RSE ocenio da su u izjavi Bocan Harčenka protesti stavljeni u "potpuno drugačiji i pre svega lažni kontekst".

Kako je naveo, izjava ruskog ambasadora je "problematična na dva nivoa".

"Predstavlja grubo kršenje okvira svojih nadležnosti, gde ambasador ne bi smeo ulaziti u političke ocene ovog tipa, o unutrašnjim pitanjima jedne zemlje", dodao je Novaković.

Poslanik DS-a smatra da je Harčenko "uvredio građane Srbije koji svoje nezadovoljstvo stanjem u državi izražavaju na mirnim okupljanjima".

Naglasio je da ne postoji nikakva veza između protesta u Beogradu i dešavanja na severu Kosova.

"Veza postoji samo kao veštački kreiran narativ, koristan onima koji ga plasiraju. Ovom režimu odgovara, kako bi težište društvenih problema prebacio sa žrtava dve tragedije na potencijalno žarište na Kosovu i na taj način pokušao da izbegne svoju odgovornost za tragedije od 3. i 4. maja", dodao je Novaković.

Ocenio je i da je komentar ruskog ambasadora o protestima "pomoć" vlastima i predsedniku Aleksandru Vučiću.

Novaković ukazuje i da je to deo narativa Rusije, "o negativnoj ulozi Zapada, zarad svog rata koji vodi, kako oružanog (u Ukrajini), tako i propagandnog".

'Loš pokušaj izvrtanja istine'

Poslanik opozicione poslaničke grupe "Zajedno-Moramo" Đorđe Miketić je ocenio da je izjava Bocan Harčenka "loš pokušaj izvrtanja istine".

Kako je naveo Miketić, "nema većeg patriotizma u Srbiji" od insistiranja na zahtevima beogradskih protesta.

Pozvao je na smirivanje tenzija na severu Kosova, uz ispunjenje zahteva građana srpske nacionalnosti da se formira Zajednica opština sa srpskom većinom.

Miketić je, u reakciji na izjavu ruskog ambasadora, ocenio da je Rusija izgubila međunarodni značaj i da "očajnički" pokušava da zadrži kakav-takav uticaj na Balkanu.

"Rusiji su, kao i Vučiću, neophodni nestabilan Balkan i Srbija na granici unutrašnjeg sukoba, da bi mogli širiti svoj toksični uticaj i lakše manevrisati kroz fabrikovane konflikte", dodao je.

'Lažna tvrdnja ambasadora'

Dan nakon izjave ruskog ambasadora, potpredsednik opozicione Stranke slobode i pravde Borko Stefanović je ocenio da je to kršenje diplomatskog protokola i "retko viđen primer mešanja" u unutrašnje stvari Srbije.

Kako je naglasio, ambasador je "pokazao da ne razume" da je Srbija suverena država, čiji građani "ne žele teorije zavere i laži".

"Uvredljiva i lažna tvrdnja ambasadora Harčenka da su masovna okupljanja građana Srbije protiv nasilja organizovana spolja i u vezi sa napadima na Srbe na Kosovu, jeste ispod svakog nivoa koje naše gostoprimstvo prema bilo kom gostu može da toleriše", saopštio je Stefanović 4. juna.

Kako je vlast u Srbiji odgovorila na proteste?

Predstvnici vladajuće koalicije, na čijem je čelu Srpska napredna stranka, u svojim izjavama su diskreditovali organizatore protesta i njihove zahteve.

"Lov na predsednika Aleksandra Vučića" – tako je 7. juna na televiziji Pink proteste opisala premijerka Srbije Ana Brnabić.

Reakcija predsednika Srbije Aleksandra Vučića na proteste kretala se od tvrdnji o "obojenoj revoluciji" i "politizaciji tragedije", do poziva na dijalog.

Demonstranti su na pet protesta "Srbija protiv nasilja", organizovanih nakon masovnih pucnjava u maju, izneli više zahteva.

Traže smenu Regulatornog tela za elektronske medije, gašenje tabloida i ukidanje rijaliti programa koji, kako ističu organizatori protesta, koji propagiraju nasilje i krše Zakon o informisanju, kao i oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama Pink i Happy.

Među zahtevima su ostavke ministra unutrašnjih poslova Srbije Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno informativne agencije Aleksandra Vulina.

Kao odgovor na dva masovna ubistva početkom maja u Srbiji, ostavku je dao ministar prosvete Branko Ružić.

Iako organizatori u svojim zahtevima ne spominju ostavku predsednika Srbije, to u izjavama za medije često pominju učesnici protesta.

Među zvaničnim zahtevima nisu ni vanredni izbori. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u izjavama, u kojima je komentarisao proteste, rekao da je spreman da ide na izbore.

Šta se dešava na severu Kosova?

Nezavisno od protesta u Beogradu, građani srpske nacionalnosti od 26. maja protestuju na severu Kosova, u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.

Oni protestuju protiv novih gradonačelnika na severu Kosova i suprotstavili su se njihovom ulasku u opštinske zgrade.

Gradonačelnici su izabrani na izborima koje je najveća stranka koja predstavlja Srbe na Kosovu, Srpska lista, bojkotovala, uz podršku zvaničnog Beograda.

Protest je 29. maja eskalirao u nasilje između pripadnika misije NATO-a na Kosovu, KFOR-a i demonstranata.

Iz Srpske liste, koja ima podršku zvaničnog Beograda, poručili su da će nastaviti proteste do ispunjenja zahteva: povlačenje albanskih predsednika opština i specijalnih jedinica kosovske policije sa severa.

Zvaničnici Evropske unije i Sjedinjenih Država obe strane su pozvali na dijalog.

Zapad je pojačao diplomatski pritisak na Kosovo da smanji tenzije u severnom delu zemlje.

Novi lokalni izbori glavni su zahtev EU, Francuske i Nemačke.

Od Srbije traži da ukine najviši stepen borbene gotovosti koji je vojsci naređen 26. maja.