Partijski poker između političara u Severnoj Makedoniji

Piše: Tamara Dičoska

Severna Makedonija će početi zvanične pregovore sa Evropskom unijom (EU) nakon promene Ustava i uključivanja Bugara kao manjine u preambulu. Jednostavno na izgled, teško u praksi.

Rok za obezbeđivanje dvotrećinske većine u makedonskom parlamentu i za ustavne promene je do novembra. Vlada za sada nema potreban broj glasova.

Najveća opoziciona partija u Severnoj Makedoniji VMRO-DPMNE nije podržala promenu Ustava. Odlučila je da podrži evropski put Severne Makedonije, ali ne pod bugarskim diktatom.

Makedonski premijer Dimitar Kovačevski i lider najveće opozicione stranke VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski održali su u sredu, 7. juna sastanak.

Iako do sada nisu mogli da nađu zajednički jezik o ustavnim amandmanima, obe stranke su se složile da evropska budućnost Severne Makedonije zavisi od uključivanja Bugara u Ustav.

Međutim, opozicija je dala nekoliko uslova da njihovi poslanici odobre izmene u Skupštini.

Koji su uslovi VMRO-DPMNE?

Prvi scenario koji nudi lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski je formiranje prelazne vlade sa SDSM i VMRO-DPMNE radi donošenja ustavnih amandmana, ali najveća albanska stranka DUI, koja je koalicioni partner vlade, ne bi trebalo da bude deo ove prelazne vlade.

Posle glasanja o ustavnim amandmanima,traže da se ide na izbore.

“Prvi uslov je da se Makedonija konačno oslobodi DUI. Ona ne mora da bude u toj, uslovno rečeno, prelaznoj vladi”, rekao je Mickoski.

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski otvoren je za ovaj scenario, odnosno odlazak lojalnog koalicionog partnera DUI u opoziciju.

“Predložio sam da glasamo o Ustavu i da odmah sutra VMRO-DPMNE uđe u vladu, čime će SDSM osloboditi polovinu svojih mesta za predstavnike VMRO-DPMNE“, rekao je Kovačevski.

Najveća albanska stranka DUI ekspresno je prihvatila ovaj predlog da se ide u opoziciju, ali samo do izbora.

"DUI je spreman da podrži vladu bez nas do izbora, ako opozicija podrži ustavne amandmane i oni stupe na snagu pre formiranja te vlade", napisao je portparol DUI i ministar spoljnih poslova Bujar Osmani.

Međutim, VMRO-DPMNE zahteva i da ustavni amandmani važe od ulaska zemlje u Evropsku uniju, odnosno da se o njima glasa sada i da stupe na snagu nakon okončanja pristupnih pregovora.

Jedno od predloženih rešenja je da EU usvoji deklaraciju koja će naglasiti da priznaje poseban makedonski identitet, istoriju, jezik i kulturu i garanciju EU da neće biti novih uslova vezanih za istoriju.

Prema rečima premijera, ustavni amandmani trebalo bi da važe od dana održavanja druge međuvladine konferencije. Od DUI sa indirektnim stavom – trebalo bi da važe odmah nakon glasanja.

Stranke i dalje razmatraju ponuđene opcije.

Bugari neće biti jedina novina u Ustavu

Severna Makedonija se smatra multietničkom zemljom, tako da u aktuelnoj preambuli makedonskog Ustava postoje četiri kategorije:

makedonski narod,

deo albanskog naroda,

turski narod, vlaški narod, srpski narod, romski narod, bošnjački narod

i drugi.

Prema poslednjem popisu, posle Makedonaca, najzastupljeniji sa 24,3 odsto su Albanci, slede Turci sa 3,86, Romi sa 2,53, Srbi sa 1,3, Bošnjaci 0,87 i Vlasi sa 0,47 odsto.

Prema ranijim najavama, osim Bugara, u paketu za proširenje etničkih zajednica u Severnoj Makedoniji trebalo bi da budu i Hrvati, Crnogorci i Jevreji.

Bugara prema popisu ima 0,19 odsto (popisano 3.504 lica), Hrvata 0,12 (2.145), Crnogoraca 0,06 (1.023) i 66 osoba koje su se izjasnile kao Jevreji.

Prednosti manjina koje su deo makedonskog ustava

Prema izmenama i dopunama Ustava iz 2001. godine, manjine u Severnoj Makedoniji imaju pravo na slobodu izražavanja, identiteta i nacionalnosti, a država im garantuje zaštitu "etničkog, kulturnog, jezičkog i verskog identiteta nacionalnosti".

Takođe, imaju pravo da "na nastavu na svom jeziku u osnovnom i srednjem obrazovanju na način utvrđen zakonom. U školama u kojima se obrazovanje odvija na jeziku nacionalne nacionalnosti, uči se i makedonski jezik“.

"Svaki građanin koji živi u jedinicama lokalne samouprave u kojima najmanje 20% građana govori neki službeni jezik osim makedonskog, u komunikaciji sa područnim jedinicama ministarstava može koristiti svaki od službenih jezika i pismo", piše u Ustavu.

Ustav Makedonije je usvojen 1991. godine, a do sada je menjan osam puta.

Poslednji put 2019. godine kada je naziv Republika Makedonija zamenjen sa Republika Severna Makedonija.

Izmene su usledile nakon što je na snagu stupio Prespanski sporazum kojim je rešen spor sa Grčkom, a Severna Makedonija je nakon toga postala članica NATO-a.