U Zvečanu na mestu najžešćih sukoba, sada je korzo

"Zvečan (ulica oko zgrade opštine) je postao svojevrsni korzo, ima starih i mladih, mesto gde mogu da se ispričaju."

Ovako lider Građanske inicijative "Srpski opstanak", Aleksandar Arsenijević, opisuje atmosferu sa protesta Srba u ovoj opštini sa srpskom većinom na severu Kosova, koji je ušao u šesnaesti dan. I sam je gotovo svakodnevno na ovim protestima.

Dodaje da građane niko ne obaveštava o ničemu, da se informišu kroz medije, te da se ne vidi izlaz iz novonastale krize.

Slično za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže i lider Građanske inicijative "Za Zubin Potok", Milija Biševac, koji takođe izlazi na proteste u svojoj opštini.

"I dalje ne vidimo naznake da postoji neko rešenje. Očekujemo od zvaničnog Beograda i Prištine da sednu za sto i da se pronađe neko rešenje", navodi Biševac.

Srbi u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću protestuju od 29. maja kako bi sprečili nove albanske gradonačelnike da dođu na posao. U ove tri opštine, lokalna samouprava koja funkcioniše po kosovskom sistemu nalazi se u istim zgradama gde rade Privremeni opštinski organi po sistemu Srbije. Jedino je u Severnoj Mitrovici kosovska opština fizički odvojena od srpske i tu građani ne protestuju.

RSE je pokušao da razgovara sa nekoliko meštana koji protestuju ali bezuspešno. Kako kažu, plaše se da mogu biti uhapšeni jer "krše ustavni poredak Kosova".

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je 2. juna sa skupštinske govornice pročitao imena ljudi koji su navodno bili uključeni u incidente na severu Kosova prvog dana protesta, kada je u Zvečanu došlo do sukoba Srba sa pripadnicima KFOR-a (mirovna miisja NATO-a na Kosovu).

Kada će se preduzeti prvi koraci ka deeskalaciji?

Radio Slobodna Evropa se obratio Vladi Kosova sa upitom o daljim koracima oko deeskalacije stuacije u opštinama na severu Kosova, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.

Ista pitanja su poslata i Srpskoj listi, najvećoj partiji kosovskih Srba, te Kancelariji za Kosovo u Vladi Srbije, ali je odgovor izostao.

Nisu odgovorili ni iz Evropske unije, koja posreduje u dijalogu Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa.

Aleksandar Arsenijević iz Građanske inicijative "Srpski opstanak" smatra da je Priština ta koja mora da povuče prvi korak ka smirivanju tenzija, odnosno da povuče specijalce sa severa.

"Nakon toga da se formira Zajednica srpskih opština, kakvu Srbi priželjkuju i za koju smatraju da može da zaštiti njihova kolektivna prava. Kako se Zajednica formira, tako da se ljudi procentualno vraćaju u (kosovske) institucije i kao šlag na tortu izbori", ocenjuje on.

Pripadnici srpske zajednice kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom traže veću autonomiju i njeno formiranje je jedan od zahteva da se vrate u kosovske institucije koje su napustili novembra prošle godine.

Milija Biševac, lider Građanske inicijative "Za Zubin Potok", smatra da je situacija na severu Kosova "alarmantna", te da je sada neophodno povlačenje kosovske specijalne jedinice kako se kriza ne bi produbila.

"Da se (rešavanje krize) vrati na politički teren, odnosno da dođe do razgovora političara vlasti u Prištini i predstavnika Srba koji ovde žive, da se iznađe rešenje… jer ova kriza može trajati dugo a imamo sistem koji ne funkcioniše", ukazuje on.

Dodaje da deo odgovornosti za novu krizu na severu snosi međunarodna zajednica "jer nije shvatila ozbiljnost situacije kada su Srbi napustili kosovske institucije".

Preregistracija vozila sa srpskih tablica na kosovske sredinom 2022. godine bila je okidač za početak tenzija, a Srbi su par meseci kasnije izašli iz kosovskih institucija, kada su i gradonačelnici na severu podneli ostavke. Zbog toga su i organizovani vanredni lokalni izbori na severu, koje je srpsko stanovništvo bojkotovalo i sada ne prihvata rezultate, odnosno alabanske gradonačelnike.

Da li se na severu Kosova krize izazivaju?

Politikolog Ognjen Gogić ocenjuje da Priština i Beogard svesno izazivaju krize na severu Kosova zarad političkih ciljeva, odnosno da Kosovo time želi da izdejstvuje piznanje od strane Srbije, koja, prema Gogićevim rečima, želi da "dijalog beskrajno traje".

"Priština je tim krizama koje je stvarala dovela do toga da su međunarodni posrednici inicirali sporazum iz Brisela i Ohrida, put ka normalizaciji. Ali onda je Beograd sa svoje strane učinio da oni (sporazummi) budu obesmišljeni, odnosno da se onemogući njegovo sprovođenje", smatra Gogić.

Kosovo i Srbija su krajem marta prihvatili sporazum o normalizaciji odnosa na osnovu predloga EU, dok je sredinom aprila dogovoren i Aneks za njegovu implementaciju. Ovaj sporazum i Aneks su došli nakon krize na severu Kosova oko preregistracije sa srpskih na kosovske tablice.

Gogić kaže da Kosovo i Srbija trenutno vode "rovovske borbe", odnosno da protesti na severu mogu da potraju dosta dugo imajući u vidu da su se "Srbi dobro organizovali".

Za zaposlene u institucijama Srbije izlazak na proteste je neka vrsta radne obaveze. Primera radi, radnici Privremenog opštinskog organa Zvečan se simbolično svakodnevno upisuju u knjigu ispred zgrade da su "došli" na posao. Proteklih dana su se na protestima smenjivali i zaposleni u zdravstvu i obrazovanju, koji rade po srpskom sistemu.

"Tako da oni zaista mogu dugo da izdrže u tom stanju, pre svega na protestima u Zvečanu ali i u drugim opštinama", ukazuje Gogić i dodaje da su KFOR i Policija Kosova takođe utvrdili svoje pozicije unutar i okolo opštinskih zgrada.

Poruke međunarodne zajednice

Zapadne zemlje su oštro osudile odluku kosovskih vlasti da nasilnim putem preuzmu opštinske zgrade, kako bi novi gradonačelnici odatle radili.

U međuvremenu su na Kosovu boravili evropski i američki izaslanici, Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar (Gabriel Escobar), koji su tom prilikom pozvali na hitno smirivanje tenzija.

Od Vlade Kosova su zatražili da raspiše nove izbore u opštinama na severu, povuče specijalce iz opštinskih zgrada i vrati se dijalogu sa Srbijom.

Od zvaničnog Beograda je pak zatraženo da osigura izlazak Srba na eventualne nove izbore.

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak je 12. juna naveo da su se on i njegov američki kolega Gabrijel Eskobar nadali rezultatima ali da su "tenzije i dalje visoke".

"Nastavljamo sa našim naporima da omogućimo i podržimo stabilno političko rešenje", napisao je Lajčak na Facebook nalogu.

Sastanak Srpske liste i Vučića

Premijer Kosova Aljbin Kurti je izrazio spremnost da usvoji predloge posrednika Lajčaka i Eskobara ali uz određene uslove, što je naišlo na veliku kritiku međunarodne zajednice.

Naime, Kurti je rekao da je spreman da radi na deeskalaciji ali kada "kriminalne grupe" napuste sever, odnosno kada budu uhapšeni ili "se vrate u Srbiju".

Kosovske vlasti za većinu nemira na severu Kosova okrivljuju zvanični Beograd.

S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se 12. juna sastao sa predstavnicima Srpske liste, kako je to ranije i najavio nakon sastanka sa Lajčakom i Eskobarom.

Goran Rakić, predsednik ove partije koja je formirana 2013. uz pomoć Beograda, je rekao da su od Vučića zatražili podršku oko borbe protiv "progona" Srba od strane kosovskih vlasti.

"Kada kažem progon, mislim na progon ljudi koji su učestvovali na barikadama prošle godine i koji su učestvovali na protestima ove godine", rekao je Rakić.

Arsenijević i Biševac: Građani se plaše hapšenja

Aleksandar Arsenijević i Milija Biševac podvlače da su Srbi na severu uplašeni da se mogu naći na nekoj listi za hapšenje jer učestvuju u protestima protiv odluka Vlade Kosova.

Dodaju da sam kosovski premijer "etiketira" pojedince tako što javno pominje imena ljudi koji su navodno deo kriminalnih grupa.

Nadležne pravosudne institucije se do sada nisu oglašavale ovim povodom.

"Osećaju se da na ovaj način svako može biti na nekom spisku i da svako može biti targetiran. Tako da se porodice osećaju da je to lični napad na njih", kaže Arsenijević iz "Srpskog opstanka".

"Vlada u Prištini mora da bude svesna da mora da razgovara sa ljudima, kako političkim predstavnicima tako i običnim građanima jer nisu svi kriminalci. Ovi ljudi koji stoje ispred opštine ne predstavljaju kriminalce", podvlači Biševac iz Građanske inicijative "Za Zubin Potok".

Politikolog Ognjen Gogić javno prozivanje imena navodnih kriminalaca sa severa vidi kao način da kosovske vlasti namerno podignu tenzije.

"Sa tim spiskovima i hapšenjima pojedinačnim, oni žele da drže Srbe u tom stanju nezivesnosti i nervoze... to je taktičko sredstvo", smatra on.

S druge strane, portparol KFORA-a, pukovnik Andrea Galijeni (Andrea Gallieni) je prošle nedelje izjavio da iza nasilnih protesta u Zvečanu 29. maja stoje neke kriminalne grupe.

Dodao je da je na Policiji Kosova da identifikuje te pojedince.

Galijeni je zaključio i da odgovornost za tenzije na severu Kosova treba da snose obe strane.

Tokom incidenata u Zvečanu uhapšena su pet lica, ali je Osnovni sud u Prištini potom odredio jednomesečni pritvor samo dvojici.