Bol i ponos: Ispovesti napadnutih novinara na severu Kosova

Dok je bežala od kamenica, šok bombi i fizičkih nasrtaja pojedinaca na protestu u Leposaviću na severu Kosova, Venera (Xhoxhaj) Đođaj nije mogla jasno da razmišlja. 

Taj petak, 16. jun, za nju je počeo neobično. Đođaj i ostali članovi ekipe Radio-televizije Kosova (RTK), od jutarnjih sati su osetili da mogu biti u opasnosti. 

"Sve vreme smo bili u dilemi koliko daleko možemo da idemo. Ali posao novinara je misija i ohrabruje vas to da je ispunite. Ne možete da izveštavate iz Južne Mitrovice (o situaciji) u Leposaviću", navodi Đođaj. 

Pre dve noći je u Zvečanu napadnut i automobil njenih kolega sa RTK-a. U ovoj i još dve opštine sa srpskom većinom na severu Kosova - Leposaviću i Zubinom Potoku - lokalni Srbi protestuju od 26. maja protiveći se dolasku albanskih gradonačelnika. 

Đođaj i brojni drugi novinari su prešli preko 70 kilometara severno od Prištine kako bi ispratili sastanak ministra administracije lokalne samouprave Eljberta Krasnići (Elbert Krasniqi) i gradonačelnika opštine Leposavić, Ljuljzima (Lulzim) Hetemija. 

Potom je devet novinara napala grupa maskiranih lica. Zbog toga su u prethodnim danima uhapšene tri osobe iz redova srpske zajednice. 

Trčeći ulicama Leposavića, Đođaj je mislila samo na svog kolegu, kamermana Barda Bektešija (Bardh Bekteshi). 

"U trenutku kada sam videla da Bard nije u blizini, počela sam da vičem i pitam gde je. Kada sam ga videla u masi, okrenula sam se prema njemu ne razmišljajući o sebi", priseća se Đođaj.  

Telefonom je uspela da snimi deo napada, gde se vidi kako jedna osoba pokušava da spreči Bektešija da pobegne i obara ga. Taj video snimak je na društvenim mrežama podelio i premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti. 

Međutim, Đođaj napominje da se na snimcima ne vidi ni deset odsto "traume i užasa” koje su doživeli. 

I Đođaj je bila napadnuta ali stalno priča samo o povredama koje je zadobio njen kolega Bekteši, jer se oseća odgovornom. Dok je fizičke povrede bole, ističe da je emocionalno u još gorem stanju. ​

"Pitanje emocionalnog stanja, odgovornost, i dalje me mnogo opterećuje. Na početku smo vodili računa da pokažemo kroz medije da smo dobro, kako se članovi porodice ne bi uznemirili ali još uvek sam u nestabilnom stanju", kaže Đođaj drhtavim glasom. 

Ona ima 22 godine novinarskog iskustva. U karijeri se nije suočila sa sličnim napadom iako je, kako kaže, više puta bila meta verbalnih napada. 

'Fizički bol prolazi, emotivni ne'

Novinarka Ćendresa (Qendresa) Sinani iz Klan Kosova, bila je pored Venere Đođaj u vreme napada. Pogodile su je kamenice kada joj je povređeno desno koleno.

"Sa punim uverenjem kažem da je petak bio jedan od najtežih dana otkako sam počela da radim kao novinarka pre više od četiri godine", kaže Sinani.  ​

Navodi da fizički bol prolazi ali emotivni ne. Sinani kaže da je plaši osećaj da ne može da zaštiti sebe i druge novinare, ali napominje da će nastaviti da izveštava sa severa Kosova. 

Prema podacima Udruženja novinara Kosova, od početka krize na severu Kosova registrovano je oko 30 napada. 

"Oduvek sam znala se kroz novinarstvo možete suočiti sa svačim, da idete svuda, ali nikada nisam mislila da ću biti u opasnosti po život", kaže Sinani. 

'Dodatna motivacija'

Pljeurat Saljihu (Pleurat Salihu), novinar portala Arbresh.info, je tokom napada zadobio frakturu leve ruke i ramena. Ipak, kaže da mu je to dodatna motivacija da obavlja svoj posao, te da je ponosan kada vidi zahvalnost javnosti. 

"Ova povreda će ostaviti podsetnik da će sloboda govora uvek postojati. Ova zemlja ne toleriše gušenje slobode govora", kaže Saljihu. 

Kaže da nije osetio bol od povreda, ali mu se oči pune suzama dok priča o kroz šta je prošao. 

"Bojim se da pričam jer će pola intervjua proći u suzama….Nema boljeg osećaja nego kada ti trinaestogodišnjak  kaže ‘ti si heroj’. Nema boljeg osećaja nego kada ljudi dođu na vrata da vam se zahvale, kada vas stariji zaustavljaju na ulici radi slikanja", kaže Saljihu. 

U trenucima napada se najviše uplašio za novinarke. Kada je video mladu koleginicu kako pada osetio je vrtoglavicu i dodaje da je bio nemoćan. Saljihu naglašava kako su lokalni Srbi izrazili žaljenje zbog napada. Veruje da iza njega stoje "organizovane kriminalne grupe". 

Policija Kosova je za napade na novinare takođe okrivila "pojedince ili kriminalne grupe". 

S druge strane, Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije je, regujući na hapšenja zbog napada na novinare, saopštila da premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti koristi "sva sredstva da izazove sukob".

Novinari srpske zajednice u sličnoj situaciji

Na problem tokom izveštavanja sa severa nailaze i novinari iz srpske zajednice.  

Zorica Vorgučić, novinarka RTV KIM iz Čaglavice kod Prištine, podvlači da se 16. juna osećala "potpuno poražavajuće", kada je njoj i ostalim novinarima bilo striktno zabranjeno da bilo šta snimaju ili slikaju.  

"Vi odete na teren da bi ste izvestili o onome šta se dešava tamo i onda se pojavljuju neki maskirani ljudi koji vam to ne dozvoljavaju. Nemate pojma ko su oni ali postoji strah od toga ko bi mogli da budu", kaže Vorgučić.  

Dodaje da novinari nikada ne znaju šta ih čeka na terenu i da zbog toga uvek postoji određena doza straha svaki put kada krene na sever. Njeno "oružje" za borbu protiv stresa i straha je potreba da uvek bude na licu mesta u kriznim situacijama.

Inače, 16. juna je u Severnoj Mitrovici uhapšen Milun Milenković – Lune, kojeg kosovske vlasti optužuju da je jedan od organizatora napada na KFOR. U međuvremenu mu je određen pritvor od 30 dana a na teret mu se stavlja terorizam, nasilna promena ustavnog uređenja i ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom.

Novinarka Vorgučić se priseća da su je tog 16. juna kolege "upozorile" da neće moći ništa da snima ili fotografiše i pre nego što je stigla na mesto gde se narod okupljao zbog hapšenja Milenkovića.

Kada dolazi do ovakvih okupljanja gotovo uvek su među njima maskirana lica. Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba, ranije je navela da se maske nose radi zaštite identiteta, odnosno kako ih kosovske vlasti ne bi identifikovale i hapsile.

Zorica Vorgučić ovakvo obrazloženje ocenjuje "besmislenim". Ona ukazuje da kosovske bezbednosne institucije imaju načina da snimaju okupljene na protestima i da novinari nikako ne mogu biti odgovorni za nečije hapšenje.  

Vorgučić je na terenu u Zvečanu bila i 29. maja, kada je došlo do sukoba Srba i KFOR-a. Priča da nije bila svesna ozbiljnosti situacije dok nisu počele da lete šok bombe, suzavac, flaše...U tom trenutku se uplašila za svog kamermana, da mu se nešto ne desi.

"Nisam znala gde se nalazi u tom trenutku... dugo je vremena prošlo dok nismo uspostavili vezu".

Porodica, prijatelji i kolege iz redakcije, uglavnom joj poručuju da se čuva kada izveštava sa severa.  

"I čuvam se koliko mogu ali naš zadatak je da budemo tu", zaključuje ona.