'Granica incidenata' između Kosova i Srbije

Kosovo i Srbija dele graničnu liniju dugu oko 350 kilometara.

Za 24 godine, koliko je prošlo od završetka rata, na ovom području, koje je granica za Kosovo i administrativna linija za Srbiju, dogodilo se nekoliko incidenata.

Godine 2012. su specijalne jedinice Srbije uhapsile dvojicu graničnih policajaca Kosova u podujevskom selu Dumnica.

Sličan incident dogodio se 14. juna ove godine, kada su snage Srbije uhapsile trojicu kosovskih policajaca.

Kosovo kaže da su uhapšeni na njihovoj teritoriji, Srbija tvrdi suprotno, dok mirovna misija NATO-a na Kosovu, KFOR, kaže da je i dalje nejasno gde se policija nalazila u vreme hapšenja.

U oba slučaja, Srbija je tvrdila da je kosovska policija ušla na njenu teritoriju te da nema pravo da se nalazi u takozvanoj "neutralnoj zoni".

Prema navodima srpske strane, u neutralnoj zoni između Kosova i Srbije pravo patroliranja imaju samo pripadnici NATO misije na Kosovu, KFOR i snage Srbije.

Kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti okrivio je Srbiju za, kako je rekao, otmicu trojice policajaca na teritoriji Kosova.

Kako se kontroliše granična linija Kosova i Srbije?

Kosovo i Srbija nisu zvanično završili proces demarkacije granice.

Međutim, kada je 2018. godine završeno razgraničenje sa Crnom Gorom – uprkos političkom protivljenju u Prištini – kao referenca je uzet Ustav Autonomne pokrajine Kosovo od 28. februara 1974. godine, u vreme kada su i Kosovo i Srbija bili deo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).

Kosovo je ovim dokumentom dobilo teritorijalne granice koje je imalo u državnim granicama.

Misija KFOR-a je odgovorna za bezbednost granica na teritoriji Kosova od 1999. godine, kada je okončan rat.

KFOR ima tu odgovornost na osnovu Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma, kojim je okončan rat na Kosovu. Srbija je potpisala ovaj sporazum sa NATO 1999. godine, nakon čega je povukla sve policijske i vojne snage sa Kosova.

Ni KFOR ni kosovske vlasti nisu odgovorile na upit RSE kako se upravlja neutralnom zonom između Kosova i Srbije.

U dva slučaja 2012. i 2023. godine, prilikom slučajava hapšenja kosovskih policijaca, Srbija je saopštila da su oni prekršili Kumanovski vojno-tehnički sporazum, koji, prema zvaničnom Beogradu, dozvoljava oružane patrole u "neutralnoj zoni", pet kilometara duž granice, samo snagama KFOR-a i snagama Srbije.

Međutim, i zvanična Priština je više saopštila isto.

Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je da je Srbija prekršila Kumanovski sporazum koji zabranjuje policiji i vojnim snagama te zemlje da uđu na teritoriju Kosova.

Kosovska policija patrolira granicom Kosova i Srbije od svog osnivanja 1999. godine.

U prvim godinama posle rata, patrole su se odvijale u saradnji sa KFOR-om, misijom Ujedinjenih nacija, UNMIK-om, a kasnije i sa misijom vladavine prava Evropske unije EULEKS-om.

Proglašenjem nezavisnosti Kosova 2008. godine, međunarodne institucije, poput KFOR-a i EULEX-a, postepeno su prenele odgovornost za kontrolu neutralne zone Kosovo-Srbija na kosovsku policiju.

Sada policija ima redovne patrole na graničnoj liniji sa Srbijom, kao i sa drugim susednim državama.

Glavni incidenti na graničnoj liniji Kosova i Srbije

14. jun 2023. godine

Poslednji incident je hapšenje trojice kosovskih graničnih policajaca - prema Prištini - u Tresave/Bare u Leposaviću, severnom delu Kosova.

Kosovo je predstavilo mape mesta gde se, kako je rečeno, nalazila policija - oko 1,5 kilometara unutar teritorije Kosova, dok su, kako tvrde u Srbiji, uhapšeni nalazili "duboko" na njenoj teritoriji.

KFOR, kao glavni odgovorni za bezbednost teritorije Kosova, saopštio je 16. juna da "na osnovu dostupnih podataka ostaje nejasno gde su se nalazili službenici kosovske policije u trenutku hapšenja".

Istog dana, Više tužilaštvo u Kraljevu, gradu centralne Srbije, izdalo je nalog za sprovođenje istrage protiv trojice kosovskih policajaca i odredilo im meru pritvora od 30 dana.

Oni su, kako su saopštili srpski organi, osumnjičeni da su počinili krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje i promet oružja i eksploziva, za koje je zaprećena kazna do 12 godina zatvora.

Podsetimo, Žandarmerija Srbije je 31. marta 2012. godine u podujevskom selu Dumnica, uhapsila dva kosovska granična policajca dok su patrolirali graničnom linijom između Kosova i Srbije.

Srbija je i tada tvrdila da je kosovska policija nelegalno ušla u “neutralnu zonu”.

Policajci su pušteni nakon izrečene mere zadržavanja od 48 sati.

Incident granične kontrole 2011.

Vlada Kosova je u julu 2011. godine organizovala akciju preuzimanja kontrole nad graničnim tačkama 1 i 31 na Jarinju i Brnjaku, na severu Kosova, koje su grupe lokalne srpske zajednice zapalile još 2008. godine, protivno proglašenju nezavisnost Kosova.

Stotine vozila kosovske policije blokirali su lokalni Srbi, koji su zabarikadirali puteve ka Brnjaku i Jarinju.

U ovoj akciji, kosovski policajac Enver Zimberi ubijen je, a počinioci su do danas nepoznati.

Od tada su na ova dva granična prelaza stacionirani kosovski policajci i carinici.

Slučaj Karačeva

Meštani sela Karačeve u opštini Kamenica, na istoku Kosova, od kraja rata čestu su iznoslili tvrdenje o, kako je navođeno, ulascima pripadnika srpske žandarmerije na teritoriju Kosova.

Poslednji put su fotografije srpskih snaga objavljene na, kako se navodi, teritoriji Kosova, 20. marta 2020. godine.

"Terorisanje žitelja Karačeva od strane srpskih snaga je neprihvatljivo, a odgovornost za to moraju da snose i snage KFOR-a. To područje je definisano kao neutralno područje (mada pogrešno) i jedina sila koja ima pravo da uđe u to područje je KFOR", rekao je Kendron Kastrati, tadašnji gradonačelnik Kamenice.

Tokom godina bilo je na desetine sličnih incidenata.

Bez razgovora o demarkaciji granice

Kosovo i Srbija su u pregovorima, ponekad o tehničkim, a ponekad o političkim pitanjima, od 2011. godine. Međutim, o demarkaciji granice nikada nije direktno razgovarano.

Početkom decembra 2011. godine postigli su Sporazum o integrisanom upravljanju granicom.

Ovim sporazumom, Kosovo i Srbija su se dogovorili da stvore zajedničke tačke na graničnim prelazima Merdare, Brnjak, Mutivode, Jarinje, Dheu i Bardhe i Mucibabe.

Tračak nade u tom pravcu pruža sporazum, postignut između Kosova i Srbije u februaru 2023, kojim se strane, između ostalog, obavezuju da međusobno priznaju i poštuju teritorijalni integritet.